Оружане снаге Руске Федерације
Оружане снаге Руске Федерације | |
---|---|
Вооружённые силы Российской Федерации | |
![]() Грб Оружаних снага Руске Федерације | |
![]() Застава Оружаних снага Руске Федерације | |
Основана | 7. маја 1992. |
Датум стања | 2019. |
Видови војске | ![]() ![]() ![]() Самостални родови ![]() |
Вођство | |
Председник | Владимир Путин |
Министар одбране | Сергеј Шојгу |
Начелник Генералштаба | Валериј Герасимов |
Бројно стање | |
Војно способни | од 18 |
Број расположивих за војну службу | 35.247.049, година 15—49 |
Број способних за војну службу | 21.000.000, година 15—49 |
Број годишње стасалих за војну службу | 1.306.000 |
Активни састав | 1.013.000 (5) |
Резервни састав | 2.572.500 |
Трошкови | |
Буџет | ![]() |
Проценат БДП | 2.8% (2018) |
Индустрија | |
Годишњи извоз | ![]() |
Оружане снаге Руске Федерације (рус. Вооружё́нные си́лы Росси́йской Федера́ции) су главна оружана сила Руске Федерације.
Врховни главнокомандујући Оружаних снага је председник Руске Федерације Владимир Путин.
Команда[уреди | уреди извор]
Врховни главнокомандујући Оружаних снага Руске Федерације је председник Руске Федерације.
Председник Руске Федерације такође формира и предводи Савет безбедности Руске Федерације, утврђује Војну доктрину Руске Федерације, поставља и разрешава највишу команду Оружаних снага.
Непосредно руководство Оружаним снагама остварује Министарство одбране Руске Федерације. У саставу Министарства одбране се налази Генералштаб Оружаних снага Руске Федерације који је задужен за оперативно руковођење и планирање. Начелник Генералштаба је први заменик министра одбране
Служење војске
У Руској Федерацији према закону војска се мора одслужити од 18. до 28. године.
Служење војске траје 12 месеци.
Годишње за војску стаса преко 1 милион младића.
Историја[уреди | уреди извор]
Оружане снаге Руске Федерације су основане након распада Совјетског Савеза. Дана 7. маја 1992. године Борис Јељцин потписао је Уредбу о оснивању Министарства одбране и стављање свих совјетских оружаних снага на територију РСФСР под контролу Руске Федерације.[1]
Пренаоружавање и експанзија Армије
Од увођења санкција Руској Федерацији систем наоружавања и планови наоружавања су се променили.
Русија од 2014. године има велике планове што се тиче наоружавања.
Активни састав Армије
2010 ~ 1.000.000
2013 ~ 766.000
2016 ~ 1.000.000
2019 – 1.013.628
Пешадијско наоружање[уреди | уреди извор]
- Ак 74М (основно пешадијско наоружање Руске копнене војске)
- Ак 12 (тренутно на тестирању у Руској војсци,планира се да постане основно пешадијско наоружање Руске војске)
- Ак 15
- А 545
- АН 94
- Ср 3М
- АС „Вал”
- СР 3
Галерија[уреди | уреди извор]
Ручно оружје[уреди | уреди извор]
Копнена војска[уреди | уреди извор]
Тор - Арктичка варијанта - Тор М2ДТ
Ратно ваздухопловство[уреди | уреди извор]
Ратна морнарица[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Greg Austin & Alexey Muraviev, The Armed Forces of Russia in Asia, Tauris, (2000). p. 130
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Министарство одбране Руске Федерације (језик: енглески)
- Анализа руске војске Врло опсежна онлајн база савременог руског наоружања и војне технологије. Страница има форуме за дискусије, видеа и више.
- Руска армија
- Водич кроз руску војску Укључује сателитске фотографије база