Оружане снаге Руске Федерације
| Оружане снаге Руске Федерације | |
|---|---|
| Вооружённые силы Российской Федерации | |
Грб Оружаних снага Руске Федерације | |
Застава Оружаних снага Руске Федерације | |
| Основана | 7. маја 1992. |
| Датум стања | 2024. |
| Видови војске | Самостални родови |
| Вођство | |
| Председник | Владимир Путин |
| Министар одбране | Андреј Белоусов |
| Начелник Генералштаба | Валериј Герасимов |
| Бројно стање | |
| Војно способни | од 18 |
| Активни састав | |
| Резервни састав | 2.000.000 |
| Трошкови | |
| Буџет | |
| Проценат БДП | 7.1% (2024) |
| Индустрија | |
| Страни добављачи | |
| Годишњи извоз | |
Оружане снаге Руске Федерације (рус. Вооружё́нные си́лы Росси́йской Федера́ции) су главна оружана сила Руске Федерације.
Врховни главнокомандујући Оружаних снага је председник Руске Федерације Владимир Путин.
Команда
[уреди | уреди извор]Врховни главнокомандујући Оружаних снага Руске Федерације је председник Руске Федерације.
Председник Руске Федерације такође формира и предводи Савет безбедности Руске Федерације, утврђује Војну доктрину Руске Федерације, поставља и разрешава највишу команду Оружаних снага.
Непосредно руководство Оружаним снагама остварује Министарство одбране Руске Федерације. У саставу Министарства одбране се налази Генералштаб Оружаних снага Руске Федерације који је задужен за оперативно руковођење и планирање. Начелник Генералштаба је први заменик министра одбране
Обавезна војна служба
[уреди | уреди извор]Формално, сви грађани старости 21–30 година подлежу регрутацији на годину дана активне војне службе, међутим, број регрута је прецизиран у свакој регрутној класи.[1]
У јесењу регрутну класу 2023. године позвано је 137.000, а у пролећну 2024. године 150.000.[2] Министарство одбране је план према којем ће се број регрута који се позивају повећати за 30%.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Оружане снаге Руске Федерације су основане након распада Совјетског Савеза. Дана 7. маја 1992. године Борис Јељцин потписао је Уредбу о оснивању Министарства одбране и стављање свих совјетских оружаних снага на територију РСФСР под контролу Руске Федерације.[4]
Галеријa
[уреди | уреди извор]Ручно оружје
[уреди | уреди извор]-
МП-443 „Грач”
-
Ак-74М
-
СР-3
-
Св-98
-
ПКП „Печенег”
-
РПГ-29
-
„Корнет”
-
ОСВ-96
-
9Л333 Верба
Копнена војска
[уреди | уреди извор]-
Т-90А
-
БМП-3
-
БТР-82А
-
ГАЗ „Тигр”
-
КамАЗ „Тајфун”
-
2С19-М2 Мста-С
-
Панцирь-С1
-
ТОС-1А
-
Робот „Платформа-М”
-
С400
-
Тор М2
-
Тор - Арктичка варијанта - Тор М2ДТ
Ратно ваздухопловство
[уреди | уреди извор]-
Су-35С
-
Су-30СМ
-
Су-34
-
Ил-76МД
-
А-50У
-
Ту-160
-
Ка-52
-
Ми-26
-
Ми-8АМТШ
-
Ансат-У
-
Су 57
-
Миг 31БМ
-
Миг 29ОВТ
-
Миг 35Д
-
Ми 35М
-
Ми 28
Ратна морнарица
[уреди | уреди извор]-
Крстарица 1164
-
Разарач 1155
-
Десантни брод 775М
-
Корвета 21630
-
Дизел подморница 877
-
Нуклеарна подморница 971М
-
Стратешка нуклеарна подморница типа 955
-
Авион руске Авијацијске морнарице Су 33 на палуби Руског носача авиона „Адмирала Кузњецова”
-
„Адмирал Кузњецов”
-
„Адмирал Горшков”
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Russia extends conscription for compulsory military service up to age 30”.
- ^ „Putin signs decree on spring military conscription”.
- ^ „Russia raises maximum age for military conscription to 30”.
- ^ Greg Austin & Alexey Muraviev, The Armed Forces of Russia in Asia, Tauris, (2000). p. 130