Пређи на садржај

Пашканат

С Википедије, слободне енциклопедије

Пашканат
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. sativa
Биномно име
Pastinaca sativa

Пашканат или пастрњак (лат. Pastinaca sativa) је ароматична биљка из породице штитара (Apiaceae) која се користи и за људску исхрану као поврће.

Опис биљке

[уреди | уреди извор]
Pastinaca sativa

Двогодишња зељаста биљка са беличасатим, вретенастим кореном из кога друге године израсте снажна, избраздана стабљика висине од 50-100 cm. Листови су непарно перасто сложени од 2-7 пари дугуљастих, седећих, назубљених листића. Цветови су ситни, златножути сакупљени у штитасте цвасти на крајевима стабљике и огранака. Плодови су зеленкастожути и спљоштени. Сви биљни делови имају специфичан зачински мирис и укус.

Дејство и хемијски састав

[уреди | уреди извор]

Ароматичан укус и мирис потичу од етеричног уља кога има највише у плодовима. Поред етеричног уља пашканат садржи обиље минералних материја, витамина Ц, Б и Е, органских киселина, скроба и др. Поред употребе у исхрани као поврће и зачин, пашканат се користи и у народној медицини. У званичној медицини није призната његова лековитост мада се алкалоид пастинацин (налази се у свим деловима ове биљке) у неким земљама употребљава за лечење неурозе, грчева у желуцу и цревима, стенокардије и др.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Пашканат се користи за јачање срца и регулише његов неправилан рад. Регулише крвни притисак и ојачава зидове крвних судова. Такође, побољшава варење и отклања сметње при варењу, смирује желудачне грчеве и болове, побољшава рад црева. Делује и на бубреге побољшавајући њихов рад и излучивање мокраће и помаже код песка и камена у бубрегу. Има умирујуће дејство па тако помаже код неурозе, немира и несанице. Појачава знојење чиме смањује телесну температуру.

Када се редовно узима мешавина пашканата и празилука у облику густе супе, може да се смањи телесна тежина.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]