Прво београдско певачко друштво
| Прво београдско певачко друштво | |
|---|---|
| Датум оснивања | 14. јануар 1853. |
| Тип | певачко друштво |
| Седиште | Косанчићев венац број 32 Београд |
| Подручје деловања | црква и култура |
| Веб-сајт | Прво београдско певачко друштво |
Прво београдско певачко друштво је најстарији хор у Србији. Основан је на празник Св. Василија Великог, 14. јануара 1853. године у Београду, престоници вазалне Кнежевине Србије. Од певачког друштва које је основала група грађана хор је прерастао у истинску националну институцију.
Хоровође[уреди | уреди извор]
- Милан Миловук (1853—1857, 1859—1860, 1864—1865, 1870)
- Корнелије Станковић (1863—1864)
- Даворин Јенко (1865—1869, 1870—1872, 1873—1875, 1877)
- Драгa Миловановић (1872—1873)[1]
- Јосиф Дусла
- Антоније Цимбрић
- Драго Миловановић
- Фердинанд Мелхер
- Пера Димић (1881)
- Јосиф Маринковић (1881—1887)
- Стеван Мокрањац (1887—1914)
- Драгутин Покорни (1914)
- Милоје Милојевић (1910–1913)
- Станислав Бинички
- Стеван Христић (1919—1920)
- Коста Манојловић (1919—1931)
- Ловро Матачић (1932)
- Предраг Милошевић (1932—1941)
- Александар Гавански
- Војислав Илић
- Светолик Пашћан-Којанов
- Димитрије Стефановић
- Душан Миладиновић
- Георгије Максимовић
- Александар Вујић (1981—1985, 2003)
- Лука Гавриловић
- Бојан Суђић
- Дивна Љубојевић (1989—1991)
- Владимир Милосављевић
- Светлана Вилић (2004-
Историјат[уреди | уреди извор]
Првобитна намена је била ради „забаве, међусобног уживања и обучавања у музици”, како би употпунили скроман културни и друштвени живот у Београду.[2] Први период Друштво је на репертоару имало једноставне композиције за мушки хор, немачких, мађарских и чешких аутора. преокрет настаје доласком Корнелија Станковића који уводи нову садржину концертних програма. То су српске народне песме и композиције других словенских аутора. Од 1893. године дотадашња концертна пракса у добротворне сврхе у Београду и понеким местима Србије прераста и у турнеје изван Краљевине Србије, прво у југословенске градове под аустроугарском управом (Дубровник, Котор, Сремска Митровица) и турском влашћу (Скопље, Врање) а затим и у даља инострана места[3] (Солун, Будимпешта, Софија, Пловдив, Цариград, Москва, Петроград…). Своје златно доба Друштво је доживело током тридесетогодишњег рада најчувенијег српског композитора, Стевана Стојановића Мокрањца, у својству уметничког руководиоца и диригента.[4]
Године 1899. чланови Првог београдског певачког друштва основали су Српску музичку школу, најстарију музичко-педагошку институцију у Србији. данас је то Музичка школа „Мокрањац” у Београду. Хоровођа је у то време био управо Стеван Мокрањац. За чланове Савета Школе и наставнике, постављени су Стеван Мокрањац, Станислав Бинички и Цветко Манојловић. Први директор Српске музичке школе био је Стеван Мокрањац, који је ту дужност вршио све до своје смрти 29. септембра 1914. године.[5]
Делатност[уреди | уреди извор]
Хор је певао пред највећим владарима Европе, одржавао добротворне концерте, школовао талентоване музичаре, помагао сиромашне ђаке, ратнике ослободилачких ратова. ПБПД поседује историјски изузетно вредан архив и најбогатију нототеку у земљи. Редовно пева на недељним и празничним богослужењима у Саборном храму у Београду. Под највишом је заштитом и покровитељством Његове Светости Патријарха Српског.[4] покровитељи Друштва били су током историје српски кнежеви и краљеви, а од 1945. године до данас, Прво београдско певачко друштво је под највишом заштитом Српске православне цркве и покровитељством Његове Светости Патријарха српског. Од 1867. године, на молбу митрополита Србије Михаила, прво са прекидима, а од 1881. године редовно, певају на богослужењима, углавном Литургијама у Саборној цркви у Београду.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Биљана Милановић: Европске музичке праксе и обликовање нације кроз креирање националне уметничке музике у Србији у првим деценијама ХХ века. Београд, 2016. Стр. 78, фуснота 196.
- ^ Оснивање
- ^ MUZIČKA enciklopedija. 1, A-Goz. — Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1971 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). — str. 176—177
- ^ а б Укратко о нама
- ^ „ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ”. музичка школа мокрањац. Приступљено 15. 4. 2019.
- ^ Историјат хора
Литература[уреди | уреди извор]
- СТЕВАН Стојановић Мокрањац (1856—1914) : иностране концертне турнеје са Београдским певачким друштвом / уредник Биљана Милановић ; [преводи са енглеског језика Сандра Војводић … [и др.]]. — Београд : Музиколошки институт САНУ : Музиколошко друштво Србије, 2014 (Ниш : Sven). — 255 стр. : илустр. ; 24 cm
- ПРВО београдско певачко друштво : 1853—2008. — Београд : Саборник, 2008. — 75 стр. : илустр. ; 15 cm + 1 ЦД
- Прво београдско певачко друштво : 150 година / [аутори текстова Даница Петровић, Богдан Ђаковић, Татјана Марковић ; превод на енглески Марија Петровић]. — Београд : САНУ : Музиколошки институт САНУ : Галерија САНУ, 2004 (Нови Београд : Excelsior). — 247 стр. : илустр. ; 24 cm
- Поклонички пут Првог београдског певачког друштва : (од 13. до 23. октобра 1966. год.) / Живота А. Михаиловић. — Београд : Прво београдско певачко друштво, 1967 (Београд : Србоштампа). — 48 стр. : илустр. ; 17 cm
- СПОМЕНИЦА Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год. — Београд : „Милош Велики” — Штампарија Бојовића и Мићића, 1903. — 204, [1] стр., [2] листа с портретима ; 23 cm
- Гордана Крајачић: Прво београдско певачко друштво, у годишњаку „Даница 2014”. стр. 157—172, издаје Вукова задужбина, Београд 2013.
