Стеван Стојановић Мокрањац
| Стеван Стојановић Мокрањац | |
|---|---|
Мокрањчев портрет (аутор: Милан Јовановић) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. јануар 1856. |
| Место рођења | Неготин, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 28. септембар 1914. (58 год.) |
| Место смрти | Скопље, Краљевина Србија |
| Узрок смрти | компликација јетре |
| Држављанство | Краљевина Србија |
| Религија | Православни хришћанин |
| Народност | Србин |
| Универзитет | Универзитет у Београду Универзитет у Минхену Универзитет у Лајпцигу |
| Занимање | композитор диригент професор |
| Композиторски рад | |
| Период | Романтизам |
| Жанр | Духовна музика |
| Утицаји од | Корнелије Станковић |
| Најважнија дела |
|
Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856 — Скопље, 28. септембар 1914) био је српски композитор, мелограф, професор, музички педагог и академик. Мокрањац је класик српске музике и најистакнутија личност српске класичне музике на прелазу из XIX у XX век. Заслужан је за увођење српског националног духа у уметничку музику.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића воде порекло из околине Прилепа у Македонији, одатле су досељени у село Мокрање по којем је добио надимак Мокрањац.[1][2][3]
Завршио је гимназију у Београду; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Првог београдског певачког друштва.
Године 1879, уз помоћ Певачког друштва, одлази на музичке студије у Конзерваторијуму, у Минхену, код Јозефа Рајнбергера. Због несугласица са директором Конзерваторијума, Мокрањац у трећој години студија (1883) губи државну стипендију, прекида студије и враћа се у Београд. Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић. Његови успеси, као хоровође и композитора Прве руковети и Опела у ге-молу, омогућују му да добије стипендију и настави школовање 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.[4][5] Током студија је имао финансијских проблема јер је стипендија у неким периодима школовања била недовољног износа или неродовно исплаћивана, због чега је писао више молби и писама за Београд.[6]
Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Први је увео мешовити хор са којим је померио границе хорског извођења.[7]
Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данас Музичка школа „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.[5][8]
Године 1906, изабран је за дописног члана Српске краљевске академије.[9] Мокрањац је изабран за председника Удружења српских музичара, од оснивања организације 1907.[9]
Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма,[10] најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...
Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.
Мокрањчева породична кућа у Неготину је 1964. године рестаурирана и претворена у музеј и музички центар.[11]
Београд је напустио 1914. године и преселио се у Скопље како би избегао Први светски рат, а убрзо потом je умро, 28. септембра исте године, од компликација јетре након 3 године боловања.
Његово последње дело је „Неотпевана песма“.[12]
Посмртни остаци Стевана Стојановића Мокрањца су пренети из Скопља у Београд пред крај септембра 1923.[13][14] године. Његов гроб се налази у Новом гробљу у Београду.
Лични живот
[уреди | уреди извор]Био је ожењен 1898. Маријом Мицом Предић (умрла 1946), братаницом Уроша Предића.[5][15] Имали су сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета.[16]
Његов пријатељ био је композитор Даворин Јенко.[17]
Мокрањац је био слободни зидар, један од чланова београдске масонске ложе Побратим.[18]
Одликовања
[уреди | уреди извор]| Одликовање[19][20] | Земља | |
|---|---|---|
| Орден књаза Данила, III степен | Краљевина Црна Гора | |
| Орден Светог Саве, III степен | Краљевина Србија | |
| Орден Светог Александра, III степен | Краљевина Бугарска | |
| Орден Османие, III степен | Османско царство | |
Наслеђе
[уреди | уреди извор]
У сећање на Стевана Стојановића Мокрањца, у његовом родном граду, Неготину, од 1965. године, сваког септембра се традиционално одржавају хорске музичке свечаности „Мокрањчеви дани”.[4][11]
По њему су назване: Музичка школа „Мокрањац“ (Београд), Музичка школа „Стеван Стојановић Мокрањац” (Бијељина), Музичка школа „Стеван Мокрањац“ Краљево и Музичка школа „Стеван Мокрањац” Врање и Музичка школа „Стеван Мокрањац“ Краљево.
Стогодишњица Мокрањчеве смрти обележена је 2014. године.[21]
Дела
[уреди | уреди извор]Мокрањац је објављивао критике, писао предговоре, чланке и друге публицистичке радове, често анонимно. Објавио је наредне библиографке јединице:[6]
- Pri jězoru. За тропев (сопран, алт и тенор с пратњом клавира сложио Bjarnat Krawc (op. 1); Tri lužisko-serbske spěwy: 1) Žeždjenje (Жуђња); 2) Postrow dominje (Поздрав домовини); 3) Zlote přeća (Златне жеље). За један глас с пратњом клавира сложио Bjarnat Krawc (op. 2), приказ /„Јавор“, 10, 1887, 158–159./
- Концерт Београдског певачког друштва, држан 27. јула ове године и његов критичар у „Малим новинама“, „Одјек“, 13 и 15. август 1891.
- Позоришне пјесме. Сеоска лола, сложио и за гласовир уредио Даворин Јенко, Српски књижевни гласник, IV/3, 1901, 235–237.
- Божестѣвенная служба (оглас), „Бранково коло“, 2, 1901, 64.
- Реферат Стевана Ст. Мокрањца, учитеља музике Богословије Св. Саве о збирци пјесама у 1 и 2 гласа, за дјечје забавиште, основне и ниже средње школе, који је за методички поступак уредио пок(ојни) Коста Берин, гимназијски професор, а збирку је понудила његова удовица, да се одштампа о државном трошку и употреби за оно чему је намијењена. Просвјетни гласник, 8, 1902, 131–136.
- Предговор, Српске народне пјесме и игре с мелодијама из Левча, Српски етнографски зборник, књ. III, Београд, 1902, VII–XXI.
- Српске народне пјесме и обичаји из Левча. Предговор Ст. Мокрањца, Српски књижевни гласник, VIII/3, 1902, 216–227. (Одговор на приказ књиге Б. Јоксимовића.)
- Стеван Ст.. Мокрањац, годишњи члан, Годишњак Српске краљевске академије, XIX, 1905 (Београд, 1906), 457–476.
- Предговор, Осмогласник, Београд, 1908, 2–10.
- Извештај о раду у Српској музичкој школи, за школску годину 1907/8. и предлог за будући рад. 6. јула 1908. (са табелама.) у Београду. Просветни гласник, I, 1909, 69–75.
Сабрана дела
[уреди | уреди извор]- Мокрањац, Стеван Стојановић (1992). Сабрана дела: том 1, Световна музика I (Руковети). Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-02319-8.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1994). Сабрана дела: том 2, Световна музика II (Хорови). Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1995). Сабрана дела: том 3, Световна музика III. Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1993). Сабрана дела: том 4, Духовна музика I (Литургија). Београд / Књажевац: Завод за уџбенике и наставна средства ; Музичко-издавачко предузеће „Нота“. ISBN 978-86-17-15885-7.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1995). Сабрана дела: том 5, Духовна музика II. Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-19189-2.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1996). Сабрана дела: том 6, Духовна музика III. Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-19190-8.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1996). Сабрана дела: том 7, Духовна музика IV (Осмогласник). Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-15886-4.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1998). Сабрана дела: том 8a, Духовна музика V (Опште и пригодно појање). Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1998). Сабрана дела: том 8b, Духовна музика V (Празнично појање). Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1996). Сабрана дела: том 9, Етномузиколошки записи. Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-19208-0.
- Мокрањац, Стеван Стојановић (1999). Деспић, Дејан; Перичић, Властимир, ур. Сабрана дела: том 10, Живот и дело Стевана Ст. Мокрањца. Књажевац / Београд: Музичко-издавачко предузеће „Нота“ ; Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-07534-5.
Музичка дела
[уреди | уреди извор]Неколико Мокрањчевих дела је остало недовршено или је изгубљено током историје. Његовог музички опус обухвата 289 дела:[22]
- I Руковет. Из моје домовине, за мушки хор и тенор соло, девет песама, 1884.
- II Руковет. Из моје домовине, за мешовити хор и тенор соло, пет песама, 1884.
- Фуге, за гудачке инструменте, пет песама, 1885.
- Смеса српских песама, за соло с пратњом клавира за хор, четири песме, 1885.
- Што не пијеш вина, дует за тенор и бас уз пратњу клавира, 1886.
- Јадна драга, за сопран соло и мешовити хор, 1887.
- III Руковет. Из моје домовине, за мешовити хор и тенор соло; за мушки хор, 1888.
- Две народне песме из 16. века, за мешовити хор, две песме, 1889.
- Косово, Косово, за глас и мешовити хор, 1889.
- Руске народне песме, за мушки хор, четири песме, 1890.
- IV Руковет. („Мирјано”!). Из моје домовине, за соло (бас баритон или тенор) уз пратњу мешовитог хора, клавира и кастањетa, 1890.
- Две старе српске кајде, за мешовити хор, 1891.
- Четири обредне кајде, за мешохивити хор, 1891.
- Болно чедо, за соло уз пратњу дечјег хора, 1891.
- Вивак, за два дечја гласа; за три дечја гласа, 1891.
- V Руковет. Из моје домовине, за сопран и тенор соло и мешовити хор, 10 песама, 1892.
- VI Руковет: „Хајдук Вељко”. Из моје домовине, за соло тенор и мешовити хор; за соло тенор и мушки хор, пет песама, 1892.
- Чика Перина химна, за мушки хор, 1892.
- Пазар живине, шаљива народне песма, за мешовити хор, за дечји или женски хор, 1892.
- Поздрав краљу - Александру Обреновићу (Загрмеше громни гласи), за мешовити хор, 1893.
- Приморски напјеви, за мешовити хор; за женски хор, осам песама, 1893.
- Бир чареси јок, мешовити хор, тенор соло и мешовити хор, 1894.
- Лем-Едим, балада за бас соло с пратњом клавира, 1894.
- Свадбена песма, за мешовити хор, 1894.
- Szozat, аранжман за мешовити хор; деонице за тенор I, II и за бас I. II. Hymnus, аранжман за мешовити хор; деонице за тенор, I, II и за бас, I. II, 1894.
- Мађарске народне песне, за мешовити хор и сола, четири песме, 1894.
- VII руковет (Из Старе Србије и Македоније), за мешовити хор и тенор соло; за мушки хор и тенор соло, пет песама, 1894.
- Хамидија, химна турског султана Абдул Хамила Хаина II, аранжман за мушки хор, 1895.
- Бугарска химна (Шуми Марица...), деонице за сопран, алт, тенор и бас, 1895.
- Добродошлица Њ. В. краљици Наталији, за мушки хор, 1895.
- Три јунака, балада, за бас соло уз пратњу клавира, 1895.
- VIII Руковет („Са Косова”), за мешовити хор, четири песме, 1896.
- Косовске песме, из VIII Руковети, за глас и клавир, 1896.
- IX руковет („Из Црне Горе”), за мешовити хор, четири песме, 1896.
- Химна Вуку Караџићу, за мешовити хор, 1897.
- Пред спомеником кнеза Милоша, за мушки хор, 1898.
- Два женска хора, за женски хор, две песме, 1898.
- Две турске песме, за мешовити хор и сола, две песме, 1898.
- Смрт Мајке Југовића, за соло и нешовити хор, 1899.
- Музика за „Ивкову славу”, за сола, асамбле и хор уз пратњу оркестра, 1901.
- Народне песме, за соло уз пратњу клавира, три песме, 1901.
- X руковет („Са Охрида”), за мешовити хор, пет песама, 1901.
- Три су сеје збор збориле, за глас и клавир; за сопран и мешовити хор, 1901.
- Из „VIII руковети”, за двогласни дечји хор, 1902.
- За инат („Ока на момка”), за мушки хор, 1902.
- Хај! („Да је мени, душо Јело”), за мушки хор; за мешовити хор, 1902.
- Чекање („Магла пала, бисер роса покапала”), за мешиви хор, 1902.
- Химна о педесетогодишњици Београдског певачког друштва, 1853-1903, за мушки хор, 1903.
- Три народне песме, по певању Вука Караџића, за мешовити хор, 1903.
- Ступи у свети храм, за мешовити хор,, 1903.
- Поздрави Краљу (Петру I Карађорђевићу), две композиције, 1903.
- Брзаку на гробу, за мешовити хор, 1904.
- Ал' је леп, за трогласни дечји хор, 1904.
- Ој на делу, за трогласни дечји хор, 1904.
- Четири обредне кајде, за дечји хор, 1904.
- Козар, за мешовити хор; за мушки хор, 1904.
- Поздравна песма Краљу Петру I („Краљу Петре, дико наша”), за мешовити хор, 1904.
- XI руковет (Из Старе Србије), за мешовити хор; за мушки хор, четири песме, 1905.
- Драгчету („Нек јекну свечани звуци...”), за мешовити хор, 1905.
- XII руковет (Са Косова), за мешовити хор; за мушки хор, пет песама, 1906.
- Жено моја, три форинте дај ми! за мушки хор, 1906.
- XIII руковет (Из Србије), за мешовити хор, у две верзије, а молу и б молу, четии песме, 1907.
- XIV руковет („Из Босне”), за мешовити хор; за женски хор, пет песама, 1908.
- Румунске народне песме, за тенор соло и мешовити хор, две песме, 1909.
- XV руковет (Из Македоније), за мешовити хор, пет песама, 1909.
- Музика за „Балканску царицу”, драму Николе I Петровић Његоша, две песме, 1910.
- Обасјала месечина, из XV руковети (коначна редакција), за мешовити хор, 1911.
- Химна друштва Просвјета (Сарајево), за мешовити хор, 1912.
- Призренске стари, за мушки хор, 1912.
- Огрејла месечина (Из XVI руковети), за мешовити хор, 1913.
- Дунавка, 2 кола за клавир, недатирано
- Луло моја сребром окована, за мушки хор, није сачувана, 1871.
- Вечерња звона, за глас уз пратњу клавира, није сачувана, 1871.
- Музичке скице, непотпуно сачувана, 1872.
- Скини с плећа мушку шару, једногласан запис и скице, 1872.
- Ој за гором, за зеленом, за мушки хор, 1872.
- Четири народне песме, за глас уз пратњу клавира, 1874-1876
- Сањарије на српске народне песме, за гудачки квартет, 1877.
- На косидби, за четири гласа, 1877.
- Не би јарког дана. Из „Источног бисера”, за соло са оркестром, 1882.
- Скице композиција и мелографских записа, 1882-1883
- Какви тебе, срце, тужни јади ломе, за мешовити хор. Ал је слађе злато моје, за сопран соло и оркестар, 1883.
- Трио, за клавир, виолинину и виолончело. Фуга, за четири гудачка инструмента, 1883.
- Две народне песме, за соло с пратњом клавира, 1884.
- Четири народне песме, за соло с пратњом клавира, 1885.
- Хумористичка варијације на народну песму Дудо, шалвар-Дудо, за мушки хор, 1888.
- Краљичка сцена из „Отмице”, 1889.
- Две народне песме, за соло уз пратњу клавира, 1889.
- Две народне песме из Подриња, за глас и клавир, 1889.
- Тамо... тамо, за мешовити хор, 1889.
- Пет народних песама из 18. столећа, 1889.
- Маћедонске песме, за тенор уз пратњу клавира, 3 песме, 1890.
- Босанске народне мелодије, 1890.
- Три молбе, 1890.
- Аутрографска скица, 1891.
- Драго моје на далеко у туђој земљи, На престолу калиф седи, за глас и клавир, 1891.
- Поскочи, момо! за мешивити хор, 1891.
- Ђидо, слика из сеоског живота у 5 чинова, с певањем; скице, 1892.
- Селим-бег (Нема таке луле...), скица, за баритон и мушки хор, 1894.
- Сербскія народныя пѣсни изъ Срема и Баната, за мешовити хор, 1896.
- Пој, Србе, пој!, за мушки хор, 1898.
- Саки ђиар ђаде, за бас и клавир, 1899.
- Introduction e Ballade, за клавир, 1899.
- Ивкова слава, потпури за оркестар, 1901.
- Биљана (Из „Ивкове славе”), 1901.
- Зека Буљубаша, 1902.
- Песме из „Сељанчица”, три песме, 1902.
- Ој додо, за трогласни дечји хор, 1903.
- Смеша старосрбијанских песама, за глас и клавир, 1903.
- Апотеоза српској стогодишњици, 1904.
- Васкрсење, драма у пет чинова, 1905.
- Чика Хронос, 1905.
- Песма за „Смрт Мајке Југовића”, 1906.
- Сат, 1907.
- Рука би ми задрхтала, мешовити хор, 1914.
- Зимњи дани, за мешовити хор, 1914.
- Стани брате до свог брата... скица за хор, недатирано
- Застава се српска вије... за мешовити хор, недатирано
- Песма крепи, песма диже, за мушки хор, недатирано
- Легна ми Ђорђе, за соло уз пратњу клавира, недатирано
- Смиље и босиље, за мешовити хор, недатирано
- Боже, на поља земље ове, за мешовити хор, недатирано
- Минуло је много дана... за мешовити хор, недатирано
- Ој Цвето, Цвето, за глас уз пратњу клавира, недатирано
- Први даде жуту дуњу... мелографски запис, 1872.
- Марко Ресавкињо, мелографски запис, 1884.
- Владимир Карић: Србија - опис земље, народа и државе, 1887.
- Сан заспала дилбер Јегда у башчи; Ала имам верну љубу, мелографски записи, 1892.
- Биј ме, мајко, биј, мелографски запис, 1892.
- На ранилу (Пораниле девојке...) једногалсан запис, 1891.
- Ој ви српски витезови, мелографски запис, 1891.
- Збирка мелографских записа 1, 1891-1892
- Збирка мелографских записа 2, 1891-1892
- Збирка мелографских записа, 1892
- Збирка мелографских записа, 1892-1893
- Јано, ој! мелографски запис, 1893.
- Збирка мелографских записа, 1894.
- Бегендисав комшијско девојче, мелографски запис, 1894.
- Поранила Кумрија; Труни, вени, мој везен јаглуче, мелографски записи, 1894.
- Збирка мелографских записа, 1894-1895
- Мелографска бележница 1 (Приштина, Косово), 1896.
- Мелографска бележница 2 (Приштина, Косово), 1896.
- Збирка мелографских записа, из западне Македоније и Врања, најкасније 1896.
- Петлето пее на леса, мелографски запис, 1896.
- Песма девојци, једногласан запис, 1898.
- Песма оној плавојци, једногласан запис, 1898.
- Звезда, једногласан запис, 1898.
- Мелографска бележница, 1892-1899/1900
- Песме за „Коштану”, мелографски записи, 1900.
- Збирка мелографских записа - Из разних крајева, 1901.
- Мелографски записи, једногласни, три песме, 1901.
- Мелографска бележница - Са Косова 1, мелографски записи, 1901.
- Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча, 1902.
- Косово, опис земље и народа, 1902.
- Песме за „Зону Замфирову”, 1904.
- Збирка мелографских записа, 1906-1907
- Мелографска бележница, 1889-1907
- Збирка мелографских записа (Босна), 1908.
- Збирка мелографских записа (Македонија, Стара Србија, Мокри Луг - Србија, Босна), 1908.
- Мелографски записи, недатирано
- Ниње сили небеснија, за мушки хор, за женски хор, 1886.
- Опело II - Парастос, за мешивити хор, 1887-1888
- Светосавска химна, за мешовити хор, за мушки хор, 1889.
- Тропар Св. Сави, за мешовити хор, 1889.
- Молитвами Богородици; Спаси ни, за мешовити хор, 1890.
- Кресту твојему поклањајемсја Владико, за мешовити хор, 1891.
- Јелица во Христа крестистесја, за мешовити хор, 1891.
- Рождетство твоје Христе Боже наш, за мешовити хор, 1891.
- Акатист Богородици, за мешовити хор, 1892.
- Тебје одјејушчагосја, за мешовити хор и сола, 1892.
- Христос воскресе из мертвих, за мушки хор, 1892.
- Величаније Св. Сави, по народнм црквеном мотиву, за мушки хор, 1893.
- О како безаконоје сонмишче, за мешовоти хор, 1893.
- Тропар Светом Јовану Дамаскину, глас 8, за мушки хор, 1895.
- Литургија Св. Јована Златоустог - Божествениаја служба Св. Јована Златоустаго, по срком народном напеву, за мешиви хор, период од 1894-1896
- Слава во вишњих Богу, једногласан запис, за трогласни дечји или женски хор, за мешивити хор, 1900-1901
- Литургија Св. Јована Златоустог, за трогласни дечји или женски хор, 1901-1902
- О светлим празницима, четиири песме, за трогласни дечји или женски хор, 1901-1902
- Песме при венчању и рукополагању, за трогласни дечји и женски хор, 1901-1902
- Песне пру видоосвећењу, за трогласни дечји и женски хор, 1901-1902
- Песме при опелу, за три дечја или женска гласа,, 1901-1902
- Песме при благодарењу, за дечји или женски хор, 1901-1902
- Тропар Св. Марку, 1903.
- Песме за обред крунисања /краља Петра Карађорђевића/, за мешивити хор, 1903-1904
- Благодарење, за мешовити хор, 1903-1904
- Тебе Бога хвалим, по 6. гласу, за мешовити хор, 1903-1904
- Свети Првозвани Андреј, за мешовити хор, 1903-1904
- Тропари и остале песме при венчању и рукополагању, за мушки хор, 1905.
- Песме при водосвећењу, за мушки хор; за мешовити хор, 1905.
- Величаније Св. Сави, по традиционалном напеву, за мешовити хор, 1906.
- Резање славког колача, за мушки хор, 1906.
- Да исправитсја и Господи возвах, за мешовити и дечји хор, 1906.
- Благословљу Господа на всјакоје времја, за мешовити хор, за дечји хор, 1906.
- Статија III, за мешовити хор, 1906.
- Песме за Крстовдан, за мушки хор, 1906.
- Свети Симеон Првовенчани краљ, за појца и мушки хор, 1906.
- Покров Богородице, за појца и мушки хор, 1906.
- Света Параскева, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети свештеномученик Лукијан и преподобни Јефтимије, за појца и мушки хр, 1906.
- Свети Аверкије и мученици, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети Димитрије Мироточац и трус, за појца и мушки хор, 1906.
- Света Анастасија Римљанка и Свети Аврамије, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети преподобномученици Галактион и Епистима, за појца и мушки хор, 1906.
- Сабор Архистратига Михаила, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети Јован Милостви, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети мученик Варлам, за појца и мушки хор, 1906.
- Ваведење пресвете Богородице, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети Алимпије Столник, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети апостол Андреј Првозвани, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети пророк Софроније, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети Никола, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети Јован Деспот, за појца и мушки хор, 1906.
- Свети пророк Данило, за појца и мушки хор, 1906.
- Божић - Рождество Христово, за појца и мушки хор, 1906.
- Богојављање, једногласни запис, за мушки хор, 1907.
- Свети Јован Претеча и Крститељ, за појца и мушки хор, 1907.
- Свети Сава Српски, за појца и мушки хор, 1907.
- Максим Исповедник, за појца и мушки хор, 1907.
- Свети Јефрем Сирин, за појца и мушки хор, 1907.
- Света Три Јерарха, за појца и мушки хор, 1907.
- Сретење Господње, за појца и мушки хор, 1907.
- Преподобни Исидор, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља о митару и фарисеју, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља о блудном сину, за појца и мушки хор, 1907.
- На рјеках вавилонских, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља месопусна, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља сиропусна, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља 1. Великог поста - Чиста, Недеља православља, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља 2. Великог поста - Пачиста, за појца и мушки хор, 1907.
- Благовести, једногласни записи, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља 4. Великог поста - Средопосна, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља 5. Великог поста - Глувна, за појца и мушки хор, 1907.
- Возбраној Војеводје, за дечји или женски хор; за мушки хор, 1907.
- Статија II (Достојно јест величати Тја, Жизнодавца...) глас 4, за мешовити хор, 1907.
- Васкрс(ење Христово), једногласни записи, за мушки хор, 1907.
- Недеља мироносица, за појца и мушки хор, 1907.
- Тропар св. Ћирилу (Константину) и св. Методију, за мушки хор, 1907.
- Недеља о Раслабљеном, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља Преполовљења и Самарјанке, за појца и мушки хор, 1907.
- Свети цар Константин и царица Јелена, за појца и мушки хор, 1907.
- Недеља о слепом, за појца и мушки хор, 1907.
- Вазнесеље Христово - Спасовдан, једногласн запис, за мушки хор, 1907.
- Недеља (Св. 318. никејских) отаца, за појца и мушки хор, 1907.
- Велико „Свјати Боже”, за мушки хор, 1908.
- Свети мученици Тарах, Пров и Андроник, за појца и мушки хор, за мешовити хор, 1908.
- Блажена, на 8 гласова, за мушки хор; за мешовити хор, 1906-1909
- Статија I, глас 5, за мешовити хор; за мушки хор, 1906-1909
- Тјело Христово примите, једногласан запис, за мешовити хор, 1906-1909
- Вјерују /символ вере/, а мол, за мешовити хор, 1912.
- Вјерују /символ вере/, г мол, за мешовити хор, 1912.
- Оче наш, г дур, за мешовити хор, 1912.
- Оче наш, г мол, за мешовити хор, 1912.
- Слава Тебје, Боже наш, слава Тебје! за мушки хор, 1913.
- Тебе Бога хвалим, глас IV, за мешовити хор, изгубљено дело, 1882.
- Опело I, г мол, за мешовити хор, изгубљено дело, 1883.
- Свјатиј Боже, свјатиј и Алилуја, из Службе Св. Јована Златоустог, за мешовити хор, 1883.
- Ниње сили небеснија, за мешовити хор, 1885.
- Воскрсеније Твоје, за мешовити хор, 1888.
- Во Јордање, за мешовити хор, изгубљено дело, 1892.
- Велико Свјат, за мешовити хор, недовршено дело, 1892-1896
- Венчање, за мешовити хор, делимично сачувано, 1898.
- Литургија Св. Јована Златоустог, по српском народном црквеном предању, за мушки хор, 1899-1900
- Песме при венчању /краља Александра/, за мешовити хор, 1900.
- Песме на Литургију Св. Јована Златоустог, за међивит хор, 1906.
- Свети мученици Харитина и Дионисије, за појца и мушки хор, 1908.
- /Непотпуна служба/, за појца и мушки хор, 1908.
- /Непотпуна служба/, за мешовити хор, 1908.
- Самопроизвољно „Достојно” Лукијана Мушицког, једногласни запис, 1891.
- Велико „Свјете тихиј”, једногласни записи, 1891.
- Песме из „Канона о Распећу Господњем”, мелографски записи, 1891.
- Херувимска песма, једногалсан запис, 1899.
- Глубиноју мудрости, једногласан запис, недовршено дело, за мешовити хор, 1899-1900
- Допунске песме на Литургији Св. Јована Златоустог, једногласно записи, за мушки хор, три песме, 1905.
- Осмогласник, једногласни записи (1897-1905-1908), 1905.
- Рождество Богородице, једногласни записи, 1906.
- Недеља митара и фарисеја - на јутрењу, једногласни записи, 1907.
- Свети Симеон Мироточиви, једногласни записи, 1907.
- Полијелејни псалми, једногласни записи, 1907.
- Свети и велики пост (на Вечерњу), једногласни записи, 1907.
- Свети и Велики пост, једногласни записи, 1907.
- Недеља 6. Великог поста - Цветна, једногласни записи, 1907.
- Страсна седмица (1): Свети и Велики Четвртак, једногласни записи, 1907.
- Страсна седмица (2): Свети и Велики Петак, једногласни записи, 1907.
- Страсна седмица (3): Велика субота, једногласни записи, 1907.
- Песме из Литургије Св. Василија Великог, једногласни записи, 1907.
- Опште црквено појање, једногласни записи, зборник литургијских песама уредника К. П. Панојловича 1890-1910
- Духови - Света Тројица - Педесетница, једногласни записи, 1911.
- Свето Преображење, једногласни записи, 1911.
- Страно пјеније, зборник, једногласни записи (1897-1912, 1914), 1911.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мокрањац као студент 1877.
-
Мокрањац у свечаном оделу
-
Стеван Мокрањац и Марија Мица Предић као вереници
-
Фотографија са сином Момчилом 1910.
-
Ноте „Херувимскаја пјесан”
-
Спомен биста Мокрањцу подигнута у Неготину 1939. године
-
Мокрањчево вече, одржано у Задужбини Илије М. Коларца 1949.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Порекло надимка Мокрањац”. srednjeskole.edukacija.rs. Приступљено 10. juli 2022.
- ^ Јовановић, Коста. Неготинска Крајина и Кључ. Српска Краљевска Академија: Насеља Српских земаља.
- ^ Одакле потиче породица Стевана Мокрањца („Политика”, 27. октобар 2020)
- ^ а б Станковић, Младен (29. 9. 2014). „Стеван Стојановић Мокрањац - биографија и главна дела”. БаштаБалкан.
- ^ а б в „Биографија Мокрањца”. Сећања. Приступљено 9. 1. 2018.
- ^ а б Перић, Ђорђе (1999). Деспић, Дејан; Перичић, Властимир, ур. Живот и дело. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Музичко-издавачко предузеће Нота. стр. 10—120.
- ^ „Стеван Стојановић Мокрањац – композитор који је унео српски национални дух у уметничку музику”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-01-12.
- ^ Јабланов, Оничин, Софијана. „Стеван Стојановић Мокрањац”. Приступљено 9. 1. 2018.
- ^ а б „РТС :: Култура :: Сто десет година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца”. rts.rs. Приступљено 2024-09-30.
- ^ „Херувимска песма”. Викизворник.
- ^ а б „Живот и рад Стевана Стојановића Мокрањца”. Едукација, средње школе. Приступљено 9. 1. 2018.
- ^ „„Неотпевана песма” – последње дело Стевана Мокрањца”. Политика. 12. 12. 2015.
- ^ "Политика", 28. септ. 1923, стр. 5
- ^ "Политика", 30. септ. 1923, стр. 5
- ^ Ј., С. М. (29. 9. 2022). „ПРЕМИЈЕРА У НЕГОТИНУ: Љубав Стевана и Марије Мокрањац оживела Љиљана Јакшић”. Вечерње новости. Приступљено 1. 10. 2022.
- ^ Ђукић, Ђуро (10. 12. 2017). „Дакле, Ви сте тај Урош Предић”. Политика.
- ^ К, А. „Музичко пријатељство Јенка и Мокрањца”. Politika Online. Приступљено 2022-07-07.
- ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1939.
- ^ Милановић, Биљана, ур. (2014). СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ (1856–1914) ИНОСТРАНЕ КОНЦЕРТНЕ ТУРНЕЈЕ СА БЕОГРАДСКИМ ПЕВАЧКИМ ДРУШТВОМ. Београд: МУЗИКОЛОШКИ ИНСТИТУТ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, МУЗИКОЛОШКО ДРУШТВО СРБИЈЕ. стр. 71—73, 156. ISBN 978-86-80639-16-1.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 344.
- ^ „Обележавање стогодишњице смрти Мокрањца”. Б92. 22. 9. 2014.
- ^ Перић, Ђорђе (1999). Деспић, Дејан; Перичић, Властимир, ур. Живот и дело. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Музичко-издавачко предузеће Нота. стр. 268—367.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јовановић, Коста. Неготинска Крајина и Кључ. Српска Краљевска Академија: Насеља Српских земаља.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 04. 05. 2014. г.
- Вучуровић, Јасмина. „Век и по од рођења Мокрањца”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г.
- Choral Public Domain Library - претраживањем по кључној речи Mokranjac можете наћи нотне записе неких Мокрањчевих дела
- Информација о његовом гробу
- Бучетић, Виолета. „Класик српске музике”. Православље. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г.