Продаја оружја у свету

С Википедије, слободне енциклопедије
Удео појединих земаља у продаји оружја, у 2013. године, према подацима Међународног Мировног истраживачког институт из Стокхолма.[1]

Продаја оружја у свету један је од најуноснијих послова у многим развијеним и неразвијеним земљама. Према подацима из 2017. године, шведског Међународног Мировног истраживачког институт из Стокхолма, 100 највећих компанија које производе оружје и војну опрему забележилои су раст продаје од 1,9% у односу на 2016. годину, чија је вредност трговине достигла цифру од 374.000.000.000 америчких долара.[2] Продају су највише повећал САД и Русија. Америчке фирме задржале су се на самом врху ове индустрије оружја с порастом продаје од 4%, односно на више од 217,2 милијарде долара, што чини 58% светске трговине. Док су руске компаније забележиле раст од 3,8% и оствариле прометод 26,6 милијарди долара. Резултате америчких компанија су бољи јер САД највише оружја испоручују војним мисијама америчке војске у иностранству, али и због потражње из других земаља, пре свега оних из НАТО савеза. Када су у питању руске фирми види се „успоравање темпа продаје“, једним делом и због блокаде Русије уведене од стране чланица НАТО савеза и њених присталица. Иако Кина није уврштена у истраживање продаје оружја у свету, због мањка поузданих података, шведски експерти верују да та земља спада у највеће произвођаче оружја на свету. Испоруке оружја на Блиски истоку већ неколок година достиже рекордан ниво.[3]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Под продајом оружја (према експертима за оружје) сматра се сваку продају војне робе и услуга војним купцима како у земљи произвођача (домаћем тржишту), тако и у иностранству.

Узроци раста продаје оружја[уреди | уреди извор]

Главни разлози пораста продаје оружја у другој деценији 21. века изазван је:

  • имплементацијом нових главних програма о оружју,
  • увећаним бројем војних операција које су у току у неколико држава света, пре свега САД и Русије,
  • дуготрајним регионалним напетостима, као одраз страха од могућег сукоба.

Све напред наведено доводи до повећања наруџбина за производњу оружја и ратне технике.

Глобална продаја оружја од 1950—2006. године

Највећи произвођачи и продавци оружја[уреди | уреди извор]

На листи 100 највећих произвођача оружја у 2017. године налази се доминантно, произвођачи војне опреме из САД и Западне Европе који држе доминантне позиције на глобалном тржишту оружја, с обзиром на чињеницу да 63 од 100 водећих произвођача има седиште у тим деловима света и да је њихов удео у глобалној продаји оружја у 2016. години износио више од 82%.

Америчка одбрамбена фирма Lockheed Martin - највећи је светски произвођач чији је раст продаје нарстао за 11% у 2016. години захваљујући повећању испоруке ловаца Ф-35, као и њихове фирме "Сикорски" која производи хеликоптере.

Америчке фирме (38) покривају више од половине тржишта — 57,9%, затим следи Западна Европа, па Русија са 10 компанија које су покриле 7,1% тржишта. У Европи су француске и италијанске фирме забележиле пад, док су британске и немачке расле. Западноевропске земље су укупну продају повећале за само 0,2%, а укупни приходи су им износили око 91,6 милијарди долара.

Ранг Произвођачи Државе Продаја оружја
(УСА $ у мил.)
Укупно продато
(УСА $ у мил.)
Продаја оружја у %
од укупне продаје
Укупан профит
(УСА $ у мил.)
Укупно запослено
1 Lockheed Martin  САД 36,440 46,132 79 3,605 126,000
2 Boeing  САД 27,960 96,114 29 5,176 161,400
3 BAE Systems  УК 25,510 27,355 93 1,456 82,500
4 Raytheon  САД 21,780 23,247 94 2,067 61,000
5 Northrop Grumman  САД 20,060 19,683 86 1,990 65,000
6 General Dynamics  САД 19,240 31,469 61 2,965 99,900
7 Airbus  Европска унија 12,860 71,476 18 2,992 136,570
8 United Technologies Corporation  САД 9,500 61,047 16 4,356 197,200
9 Leonardo S.p.A.  Италија 9,300 14,412 65 584 47,160
10 L3 Technologies  САД 8,770 10,466 84 282 38,000

Током 2016. и 2017. године посебно су се издвојиле и компаније које су сместили у категорију „нових произвођача“. Ту су се нашле фирме из Бразила, Индије, Јужне Кореје и Турске, што се повезује са „безбедносном ситуацијом у региону“.

Приходи јужнокорејских компанија порасли су за чак 20,6%. Укупно седам корејских фирми се нашло међу 100 највећих у свету. И док су веће приходе забележили произвођачи из Бразила и Турске, они из Индије забележили благи пад

Према изјави руског политиколога Андреја Кошкина да је повећана потражња за руским оружјем и војном техником и опремомоо и то овако образлаже:

„Посебно после победе над ДАЕШ-ом, највећом терористичком организацијом на свету. То је био сјајан показатељ да наше оружје и војна техника задовољавају и највише захтеве на тржишту оружја. Поред тога, наши стручњаци су у стању да обуче и друге војске да руским оружјем баратају подједнако добро као и ми. Истовремено, треба напоменути да Русија свеобухватно приступа развоју главних врста оружја и војне технике. Дакле, Русија данас диктира трендове, па је и то један од разлога због чега је наше оружје веома тражено“.

Слика са једне од продајних изложби оружја у свету
2012–2016
Ранг
Извозник Извезено оружја
1  САД 47,169
2  Русија 33,186
3  Кина 9,132
4  Француска 8,564
5  Немачка 7,946
6  УК 6,586
7  Шпанија 3,958
8  Италија 3,823
9  Украјина 3,677
10  Израел 3,233

Највећи увозници оружја[уреди | уреди извор]

Земље

Што се тиче увозника оружја, Индија је на челу. Друга најмногољуднија држава на свету у протеклих пет година купила је чак 14% свог оружја на светском тржишту, што је значајно повећање у односу на претходни период у којем је њихов удео износио 8,5%.

На другом месту је Саудијска Арабија са 7% удела на светском тржишту, што је готово три и по пута више него пре пет година (тада су имали удео од 2,1%).

Трећи су Уједињени Арапски Емирати са 4,7%.

Четврта је Кина са 4,6%, (њихов удео у увозу се смањио, на рачун знатног раста домаћа производње).

Пети највећи увозник је Аустралија са 3,6%.

Следе, од 6—10 места овим редоследом; Алжир, Турска, Ирак, Пакистан и Вијетнам.

Од топ пет држава увозница, њих 4 су највише куповале од САД-а (поготово УАЕ), али је највећи колач у највећој увозници Индији ипак припао Русима, чије оружје чини чак 70% свега што је Индија купила у протеклих пет година (на Американце отпада само око 14%). Што се тиче осталих преференција највећих увозница ваља приметити да је Вијетнам изузетно склон Русима (93% укупног увоза), а Јужна Кореја САД-у (80% укупног увоза). На овакву дистрибуцију утичу неке хладноратовске поделе. Вијетнам је иначе свој увоз оружја повећао за енормних 699%, углавном због безбедности и страха од кинеских претензија према неким острвима које Вијетнам сматра својима.

Региони

Што се тиче региона, навећи део оружја је увезена у Азију и Океанију (46%), следи Блиски исток (25%), чије су земље до сада превазишле Европљане (чије је удео у увозу у другој деценији 21. века опао са 21% на 11%).

Индијски носач авиона, у земљи која је у 2016. била највећи увозник оружја у свету
2012–2016
Ранг
Увозник Увезено оружја
1  Индија 18,239
2  Саудијска Арабија 11,689
3  УАЕ 6,593
4  Кина 6,381
5  Аустралија 5,636
5  Алжир 5,312
7  Турска 4,721
8  Ирак 4,598
9  Пакистан 4,494
10  Вијетнам 4,273

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Arms production | SIPRI
  2. ^ „SIPRI Yearbook Online”. Oxford University Press 2017. Приступљено 17. 2. 2018. 
  3. ^ „Си-Ен-Ен: Светски произвођачи оружја бележе раст продаје”. РТС Београд, 15. 2. 2018. Приступљено 17. 2. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]