Радомир Д. Митрић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радомир Д. Митрић
Лични подаци
Датум рођења(1981.-04-29)29. април 1981..(43 год.)
Место рођењаЈајце, СфРЈ
Књижевни рад
Најважнија делаНосталгија за пуноћом, Морнарски танго, Шум Панонског мора
НаградеБранкова, Милош Црњански, Милутин Бојић

Радомир Д. Митрић (Јајце, 29. април 1981) босанскохерцеговачки је песник и прозни писац.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио студиј књижевности Филозофског факултета у Бањој Луци. Пише поезију, прозу, есеје, кратке приче, књижевну и ликовну критику. Текстови су му објављивани у бројним регионалним и међународним часописима и превођени на енглески, немачки, француски, италијански, шпански, португалски, каталонски, руски, бугарски, мађарски и белоруски језик. О његовом стваралаштву објављено је мноштво књижевних приказа. Од 2010. године живи у Крагујевцу, у Србији, где ради као библиотекар у Универзитетској библиотеци. Преводи са енглеског језика. Члан је редакције часописа Липар. Члан је Српског књижевног друштва.[2] Члан Српског Библиотекарског Друштва. Од 2006. године уређује блог посвећен уметности Хипербореја. Као песник наступао у више земаља у региону и у Европи: Немачка (Франкфурт, Лајпциг, Берлин), Италија (Трст, Дуино, Ређо Калабрија), Аустрија (Беч), Бугарска (Софија, Крумовград), Мађарска (Будимпешта), Грчка (Солун).[3]

Критика га сматра једним од најснажнијих гласова млађе српске поезије.[4] Вишеструко награђиван у регији и иностранству.

Дела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Носталгија за пуноћом (2004)
  • Освешћење (2007)
  • Summer Quartette and Story about Mediterranean/Летњи - квартет и Прича о Медитерану (2008)
  • Унутрашњи Вавилон (2008)
  • Морнарски танго (2010)
  • На путу за Хесперију (2016)
  • Кино Медитеран (2023)

Драмолет[уреди | уреди извор]

  • Гаргантуа и Пантагруел на бањалучки начин интернет издање блога Хипербореја, Вест Тершелинг (2010) .

Роман[уреди | уреди извор]

  • Шум Панонског мора (2010)

Зборници и антологије[уреди | уреди извор]

Поезија му је заступљена у неколико зборника и антологија, од којих су најважнији наслови:

  • Voci-Silenzio/Voices-Silence, Ibiskos Editrice Risolo, Empoli, Italija, 2008.
  • Nosside, Reggio Calabria, Città del Bergamotto, Italija, 2008.
  • Nosside, Reggio Calabria, Città del Bergamotto, Italija, 2009.
  • Van Kutije, Gligorije Dijak, Podgorica, 2009.
  • Neue Literatur aus Bosnien und Herzegowina, Sarajevski otvoreni centar, Traduki, Sarajevo, 2010.
  • Антологија добитника Бранкове награде, Нови Сад, 2010.
  • Nosside, Reggio Calabria, Città del Bergamotto, Italija, 2011.
  • Restart, Panorama nove poezije u Srbiji, DKSG, Beograd, 2014.
  • Где су врата, антологија поезије Међународног новосадског књижевног фестивала: 10 година, ДКВ, Нови Сад, 2015.
  • Прогнани Орфеји, Бранково Коло, Бачки Петровац, 2015.
  • Киш, уобличења, УКРС, Подружница Бања Лука, 2009.
  • Приче о Кишу, Архипелаг, Београд, 2016.
  • Копно тврде коре, зборник поезије нове генерације босанскохерцеговачких пјесника, УС Алумни, Сарајево, 2019.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награђиван на Тридесетпетом фестивалу југославенске поезије младих Врбас (2003)
  • Бранкова награда (2005)
  • Награда Милош Црњански (2005),
  • Слово Подгрмеча (2007)
  • I награда на Међународном конкурсу поезије Castello di Duino коју додељују Poesia e Solidarietà и УНЕСКО, Трст, Италија (2008)
  • Награда града Бања Луке (2008)
  • Медаља Nosside, признање УНЕСКО Светског поетског директоријума, Ређо Калабрија, Италија (2009)
  • I награда међународног фестивала Душко Трифуновић (2010)
  • I награда међународног фестивала Војислав Деспотов (2011)
  • Плакета Nosside, признање УНЕСКО Светског поетског директоријума, Ређо Калабрија, Италија (2011)
  • Позив на путовање, Моно и Мањана (Вулкан) (2012)
  • Милован Видаковић, Будимпешта, Мађарска, (2013)
  • Награда Милутин Бојић, Београд (2015)
  • Награда Пјесма над пјесмама, Мркоњић Град (2018)
  • I награда часописа Улазница, Зрењанин (2019)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Митрићева биографија”. Хипербореја. Приступљено 02. 06. 2020. 
  2. ^ „Чланови СКД”. Српско Књижевно Друштво. Приступљено 01. 11. 2018. 
  3. ^ „Митрићева биографија”. Хипербореја. Приступљено 01. 11. 2018. 
  4. ^ „О млађој српској поезији”. Друштво Књижевника Војводине. Приступљено 01. 11. 2018.