Рибозим

Рибозими су молекули РНК који имају способност катализатора биохемијских процеса, односно функционишу као ензими. Откриће рибозима 1982. године, показало је да РНК може бити и генетички материјал (као ДНК) и биолошки катализатор (као протеински ензими), и допринело је хипотези о РНК свету, која сугерише да је РНА могла бити важна за еволуцију праживотињских самореплицирајућих система.^[1] Најчешће активности природно или ин витро развијених рибозима су цепање или лигација РНК и ДНК и формирање пептидне везе. У оквиру рибозома, рибозими функкционишу као део велике подјединице рибозомалне РНК за повезивање аминокиселина током синтезе протеина. Такође учествују у разним реакцијама овраде РНК, укључујући сплајсовање РНК, вирусну репликацију и биосинтезу транспортне РНК.

Рибозиме су открили, радећи потпуно независно један од другог, Сидни Алтман и Томас Цех и 1989. године за то добили Нобелову награду. До тада се веровало да су ензими по својој хемијској природи искључиво протеини, а нуклеинске киселине пасивни унутарћелијкси носиоци гена. Захваљујући раду ова два хемичара успостављена је нова научна област РНК-ензимологија.

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Референце

^ „Self-splicing RNA: Autoexcision and autocyclization of the ribosomal RNA intervening sequence of tetrahymena”. Cell (на језику: енглески). 31 (1): 147—157. 1. 11. 1982. ISSN 0092-8674. doi:10.1016/0092-8674(82)90414-7.

Литература

Astrid Sigel, Helmut Sigel and Roland K. O. Sigel, ур. (2011). Structural and catalytic roles of metal ions in RNA. Metal Ion in Life Sciences. 9. Cambridge, U.K.: RSC Publishing. ISBN 978-1-84973-251-2. doi:10.1039/9781849732512.
Johnson-Buck Alexander E.; McDowell Sarah E.; Walter Nils. G. „6”. Metal Ions: Supporting Actors in the Playbook of Small Ribozymes. стр. 175—196. doi:10.1039/9781849732512-00175.
Daniela, Donghi; Joachim, Schnabl. „7”. Multiple roles of metal ions in large ribozymes. стр. 197—234. doi:10.1039/9781849732512-00197.
Krista, Trappl; Norbert, Polacek. „9”. The Ribosome: A Molecular Machine Powered by RNA. стр. 253—275. doi:10.1039/9781849732512-00253.
Hiroaki, Suga; Kazuki, Futai; Koichiro, Jin. „10”. Metal Ion Requirements in Artificial Ribozymes that Catalyze Aminoacylation. стр. 277—297. doi:10.1039/9781849732512-00277.
Wedekind Joseph E. „11”. Metal Ion Binding and Function in Natural and Artificial Small RNA Enzymes. стр. 299—345. doi:10.1039/9781849732512-00299.
Doherty EA, Doudna JA (2001). „Ribozyme structures and mechanisms”. Annu Rev Biophys Biomol Struct. 30: 457—475. PMID 11441810. doi:10.1146/annurev.biophys.30.1.457.
Joyce, G. F. (2004). „Directed evolution of nucleic acid enzymes”. Annu. Rev. Biochem. 73: 791—836. PMID 15189159. doi:10.1146/annurev.biochem.73.011303.073717.
Ikawa Y, Tsuda K, Matsumura S, Inoue T (2004). „De novo synthesis and development of an RNA enzyme”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (38): 13750—13755. PMC 518828 . PMID 15365187. doi:10.1073/pnas.0405886101.

Спољашње везе

Bionet Škola
Ribozyme structures and mechanisms
De novo synthesis and development of an RNA enzyme Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2008)
Directed evolution of nucleic acid enzymes.

[1] „Self-splicing RNA: Autoexcision and autocyclization of the ribosomal RNA intervening sequence of tetrahymena”. Cell (на језику: енглески). 31 (1): 147—157. 1. 11. 1982. ISSN 0092-8674. doi:10.1016/0092-8674(82)90414-7.

[1]