Сарајевска хагада
Сарајевска Хагада (хебр. הַגָּדָה - прича, препричавање, казивање[1]) је јеврејски рукописни осликани кодекс, који потиче из средњовековне Шпаније.[1] Сматра се једном од најлепших књига ове врсте а чува се у Земаљском музеју у Сарајеву и у његовом поседу налази се од 1894. године, док је прије тога припадала сарајевској јеврејској породици Коен.
Историја
[уреди | уреди извор]Претпоставља се да је настала око 1350. године у Барселони, која је тада била у саставу Арагона.[1] Сарајевска Хагада је заједно са Јеврејима напустила Шпанију још у 15. веку, а постоје подаци да се још 1609. године налазила у Италији.
Садржај сарајевске Хагаде исписан је калиграфским писмом на прерађеној и истанчаној кожи, у периоду када папир још увек није ушао у масовну употребу. Ова изузетна рукописна књига има 142 пергаментска листа, величине 16,5x22,8 цм. Увезани су у табаке од по осам или дванаест страница. На прва 34 листа има 69 минијатура са призорима из библијске историје, од стварања света до Мојсијеве смрти и са приказом месних пасхалних обичаја. На 50 листова квадратним хебрејским писмом средњовековног шпанског типа исписан је текст пасхалне хагаде са илуминацијама, заставицама и мајускулима (велика почетна слова) у боји и у позлати и другим ликовним решењима у којима се види готичко-провансалски утицај. На крају кодекса је додатак са збирком песама, избором из Талмуда, молитвеника и Библије са деловима за остале дане празника, без украса.
Спасавање у Другом свјетском рату
[уреди | уреди извор]Током Другог свјетског рата, након окупације Сарајева 1941, њемачке власти су од управе Земаљског музеја затражиле да им предају Сарајевску Хагаду. Тадашњи директор музеја Јозо Петровић и кустос Дервиш Коркут одлучили су да рукопис сакрију, излажући се великом личном ризику.[2]
Коркут је рукопис изнио из музеја и склонио га у једно муслиманско село на Трескавици, где је био сакривен у џамији до краја рата. На тај начин Хагада је избјегла конфискацију и уништење у времену Холокауста и пљачке јеврејске културне баштине. Дервиш Коркут и његова супруга Сервета касније су признати као Праведници међу народима.[3][4]
Рат 1992—1995.
[уреди | уреди извор]Сарајевска Хагада поново је била угрожена током рата у Босни и Херцеговини и опсаде Сарајева. Почетком рата рукопис је из музеја пренесен на сигурније мјесто и чуван у трезору. Након рата покренути су конзерваторски и музеолошки пројекти који су омогућили да се рукопис чува у посебно осигураном простору, под контролисаним условима температуре и влажности.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Сарајевска Хагада”. Радио-телевизија Републике Српске. 07. 4. 2012. Приступљено 08. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ „Sarajevo Haggadah”. Zemaljski muzej BiH (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-30.
- ^ а б „The Sarajevo Haggadah manuscript” (на језику: енглески). UNESCO Memory of the World. Приступљено 30. 4. 2026.
- ^ „Korkut Dervis & Servet” (на језику: енглески). Yad Vashem. Приступљено 30. 4. 2026.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вербер, Еуген (1983). Сарајевска хагада. Београд и Сарајево.
- К. Рот:Сарајевска хагада и њен значај у историји уметности, Јеврејски алманах за год 1959—1960, Београд стр. 16—28
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
43° 51′ 18″ С; 18° 24′ 08″ И / 43.854983333° С; 18.402275° И