Трицикл
Трицикл je људско возило са три точка.[1][2][3][4]
Неки трицикли се користе за превоз путника или у трговачке сврхе (теретни трицикл), посебно у земљама у развоју, нарочито у Африци и Азији.
На западу, трицикли величине одраслих користе се пре свега за рекреацију, куповину и вежбање. Они су омиљени код деце и старијих људи због њихове привидне стабилности у односу на бицикл.
Историја[уреди | уреди извор]
Инвалидска колица на три точка је 1655. или 1680. године изградио инвалид који је желео да одржи своју покретљивост. Пошто је био израђивач сата, успео је да створи возило које покрећу ручице.[5][6]
Године 1789. два француска проналазача развила су возило на три точка, које покрећу педале; назвали су га трициклом,[5] а 1818. године британски проналазач Денис Џонсон патентирао је свој приступ конструисања трицикла.
Рекорд[уреди | уреди извор]
Највећи трицикл је направљен 1. јула 2005. године у Хајдерабаду, укупне висине од 12,67 метара. Трицикл је изложен у музеју аутомобила. Ушао је у Гинисову књигу рекорада и имао је пречник точкова 5,18 метара и дужину од 11,37 метара. [7][8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The Little Book of Trikes. Adam Quellin. Veloce Publishing Ltd, 1 Dec 2011
- ^ The Hanukkah Trike. Michelle Edwards, Kathryn Mitter. Albert Whitman and Company, 1 Sep 2010
- ^ Tilting Trike. Popular Science Jul 1980.
- ^ Keeping Balance: A Psychologist's Experience of Chronic Illness and Disability. Katherine Cuthbert. Troubador Publishing Ltd, 3 May 2010
- ^ а б Greene, Steve (2011). Free on Three: The Wild World of Human Powered Recumbent Tadpole Tricycles. iUniverse. стр. 21. ISBN 9781462021604.
- ^ „Medical Innovations - Wheelchair”. Science Reporter. 44: 397. 2007.
- ^ „Largest tricycle”. Guinness World Records. 16. 8. 2016. Приступљено 16. 8. 2016.
- ^ „India man eyes record with 26-foot-high car”. BBC. 7. 10. 2015. Приступљено 16. 8. 2016.
