Пређи на садржај

Уди (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уди
Река Уди у пролеће (предграђе Харкова)
Опште информације
Дужина164 km
Басен3894 km2
Пр. проток8,63 m3s
СливЦрноморски
Водоток
Изворсело Бесоновка Русија
Ушћерека Северски Доњец, Украјина
Географске карактеристике
Држава/е Русија
 Украјина
Насељаград Золочев, град Харков, село Уди, село Безљудовка, село Бороваја
ПритокеРогозјанка, Криворотовка, Лопањ, Роганка, Студенок
ДРВ05010400112107000011140
Река на Викимедијиној остави

Уди (укр. Уда) је река у Белгородској области Русије и Харковској области Украјине, десна притока Северског Доњеца.

Порекло имена

[уреди | уреди извор]

Име Уди потиче из касног средњег века. Пре тога, у Кијевској Русији, река се звала Донец,[1] као и древни руски град који се налазио на њеним обалама.

Слив Северског Доњеца

Река Уди Извире северно од села Бесоновка[2] у области Белгород у Русији, а улива се у Северски Доњец, 825 км пре његовог ушћа у реку Дон. Дужина тока реке Уди је 164 км, што представља дужину од рибњака изнад Бесоновке до ушћа. Укупна ужина реке, са сушним делом у горњем току, је до 180 км. Сливно подручје захвата 3.894 км². Кроз Украјину Уди протиче у дужини од 127 км, а сливно подручје је 3.460 км².

Река има велики број притока, међу којима су највеће:

  • Лопањ - дужина 96 км, подручје слива 2.000 км², у коју се уливају:
    • Харков - дужина 71 км, сливно подручје 1.160 км²,
    • Рогозјанка - дужина 25 км, сливно подручје 164 км²,
    • Роганка - дужина 31 км, сливно подручје 189 км²,
    • Студенок - дужина 15 км, сливно подручје 80 км².

Насеља дуж реке

[уреди | уреди извор]

На реци се налазе градови Золочев и Харков (река тече по ободу града), села Уди, Безљудовка, Бороваја и многа друга, као и старо руско Доњецко утврђење.

Харков је највећи град на току реке Уди, други по величини и један од најзначајнијих економских, културних, и образовних центара у Украјини. Налази се у североисточном делу државе и лежи на делти река Харков, Лопањ, и Уди, које се ту уливају у северни ток реке Доњец. На подручју Харкова преовлаава умерено континентална клима, са ветровитим и снежним зимама, и топлим и пријатним летима.[3]

Хидролошке карактеристике реке

[уреди | уреди извор]
Мост преко реке Уди, на прузи Курск - Харьков - Азовск, 80-их година 19. века
Термоелектрана "Харков" поред реке Уди

Речно корито је благо вијугаво, са ширином од 6 до 8 м, на појединим деоницама и 20–35 м. Дубина је од 0,1–0,8 м, а понегде досеже и 1,0 м. У средњем и доњем току водоток се понекад дели на рукавце. Дно реке је углавном чврсто, формирано од песка, а понекад и од блата. Обале су високе од 0,2 до 1,5 м, на неким местима стрме, сачињене од песковите или чисте иловаче.

Брзина протока воде на 42 км од ушћа је 8,63 м³/с.[4] Нагиб реке је 0,64 м/км. У летњим месецима (током 3-4 месеца) горњи ток често пресуши.[5]

Хидролошки подаци

[уреди | уреди извор]

Систематска хидролошка осматрања у сливу реке Уди вршена су у различито време, на хидролошким станицама Хидрометеоролошке службе.

Хидролошки положаји у сливу реке Уди:

Бр. П/стр Река Место Период посматрања Модул протока, л/с * км²
1 Уди град Золочев 1954-1964 2.96
2 град Пересечное 1967-2009 3.25
3 град Бабаи 1929-1935 2.61
4 град Безљудовка 1958-2009 5.16
5 Рогозјанка село Велелика Рогозјанка 1953-1965 3.09
6 Лопањ село Каззачки Лопањ 1956-2009 3.39
7 Харков село Циркуњи 1963-2009 3.01
8 насеље Велика Даниловка 1946-1961 2.74

Такође, у Институту за пројектовање и истраживање „Харківдіпроводгосп”, у периоду од 1991. до 1995. године извршена је сертификација малих река; приликом састављања речних података израчунати су хидролошки параметри, укључујући модул протока.

Хидролошки параметри слива реке Уди:

Бр. П/стр Река Модул протока
л/с * км²
Запремина одвода 50% Запремина одвода 75% Запремина одвода 95% Унос воде
милион м³
Испуштање воде
милион м³
1 Уди 4.41 483 382 279 72.1 244.4
2 Рогозјанка 3.00 15.0 11.0 6.65 - -
3 Криворотовка 1.85 6.38 3.74 1.63 - -
4 Љуботинка 1.80 1.97 1.26 0,60 - -
5 Лопањ 1.93 84.1 60.5 35.6 2.23 173.4
6 Лозовенка 1.40 2.71 0,24 0.16 - 0,002
7 Харков 3.03 102 74,4 44.5 0,28 0.172
8 Липец 2.90 21.8 15,5 8,99 - -
9 Муром 2.95 19.8 14.1 8.18 - -
10 Вјали 3.30 6.24 4.46 2,58 - -
11 Њемишља 3.30 7.10 5.07 2.93 - 0,076
12 Студенок (врх) 3.10 4.64 2.94 1.38 - -
13 Роганка 2.05 4.64 3.17 2.80 - 0,42

Географске и историјске чињенице

[уреди | уреди извор]
  • У граду Харкову се спајају три прилично велике реке - Харков, Лопањ и Уди. При томе се река која има већи проток увек прелива у мању. Река Харков, која скупља воду са 1.160 км², улива се у реку Лопањ која има површину слива од 840 км². Убрзо се обе реке, са сливном површином од 2.000 км², уливају у реку Уди, која до тада сакупља воду са свега 1.100 км².[1] То се јасно види на сателиттском снимку - широки Лопањ улива се у ужи Уди.
  • Долина реке Уди је густо насељена још од другог миленијума пре нове ере. На обалама реке постоје бројне древне археолошке локације.
  • Од Григоровке до ушћа, од прилике 100 км дуж реке, постоји непрекидна агломерација насеља која се практично преливају једна у другу: градови древни Доњецк и савремени Харков, 14 градских насеља и многа села[2].
  • Према „Топографском опису Харковског намесништва” из 1785. године, Уди је најдужа од 33 реке Харковског округа (97 врста протиче кроз његову територију).
  • У Кијевској Русији, река Уди се звала Донец. Истовремено, данашњи Донец, односно Северни Доњец тада се звао Дон.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Саратов, И. Е. „Рассказ о Северском Донце”. DOCME. Сервис публикации документов. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  2. ^ а б Атлас автодорог 2008.
  3. ^ „Harkov”. pogodak.rs. Приступљено 4. 5. 2020. 
  4. ^ Ресурсы поверхностных вод СССР 1967.
  5. ^ Гидрография Харьковской области 1971.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Демченко, М. А. Гидрография Харьковской области // Материалы Харьковского отдела Географического общества Украины. Выпуск VIII: Харьковская область. Природа и хозяйство. — Х. : Издательство ХГУ, 1971. — 248 с.
  • Правила использования водных ресурсов бассейна реки Северский Донец. — Х. : Укргидропроект, 2001.
  • Проведение работ по инвентаризации рек и водоёмов Харьковской области с разработкой особого порядка изъятия земель водного фонда из сельскохозяйственного оборота. — Х. : УкрНИИЭП, 1999.
  • Ресурсы поверхностных вод СССР. Том 6. Украина и Молдавия. Выпуск 3. Бассейн Северского Донца и реки Приазовья / Ред. М. С. Каганер. — Л. : Гидрометеоиздат, 1967. — 492 с. — 500 экз.
  • Розробка та удосконалення методологічних основ раціонального водокористування та системи заходів по екологічному захисту та оздоровленню малих річок області : [укр.]. — Х. : УкрНДІЕП, 2000. — 130 с.
  • Схема охраны вод реки Уды. Книга 4: Гидрология и гидрография. — Х. : Харьковгипроводхоз, 1985. — 60 с.
  • Украина. Восток: Донецкая, Луганская, Харьковская обл. Атлас автодорог, М 1:250 000 / Ред. В. В. Вдовенко, О. П. Гомаенов, Д. И. Тихомиров. — К. : Картографія, 2008. — (Автодороги Украины). — 6000 экз. — ISBN 966-475-199-2 неважећи ISBN, ББК Д18(4УКР5)747.4А.
  • Уды // Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М. : Советская энциклопедия, 1969—1978.