Филип III од Наваре

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип III од Наваре
Филип III од Наваре
Лични подаци
Датум рођења(1306-03-27)27. март 1306.
Место рођењаКраљевство Француска
Датум смрти16. септембар 1343.(1343-09-16) (37 год.)
Место смртиХерез де ла Фронтера, Круна Кастиље
ГробКатедрала у Памплони
Породица
СупружникХуана II од Наваре
ПотомствоMaria of Navarre, Бланка од Наваре, Карло II од Наваре, Philip, Count of Longueville, Louis, Duke of Durazzo, Jeanne de Navarre, Agnès de Navarre, Giovanna di Navarra
РодитељиЛуј од Евреа
Маргарета од Артоа
ДинастијаЕвре,
(огранак династије Капета)
краљ Наваре
Период1328 - 1343.
ПретходникШарл IV
НаследникХуана II од Наваре
гроф Евреа
Период1319 - 1343.
ПретходникЛуј од Евреа
НаследникШарл Д'Евре

Филип Д'Евре или Филип III од Наваре (франц. Philippe d'Evreux [1] [2]; 27. март 1306 - 19. септембар 1343, Херез де ла Фронтера) је био jure uxoris краљ Наваре (1328—1343) и гроф Евреа[3][4] (1319—1343) из династије Евре (огранак династије Капета).

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је син Луја, грофа Евреа и унук француског краља Филипа III.[4]

Отац му је као млађи син краља Филипа III добио грофовију Евре, који је после очеве смрти Филип и наследио.[5][4]

Оженио се својом рођаком Хуаном [3] [4], која је после смрти [3] свог оца француско-наварског краља Луја X добила краљевину Навару,[3][4] коју је њен деда, а Филипов стриц[3][4] стекао правом брака.[3] Овом женидбом Филип је постао краљ Наваре. Са Хуаном је имао сина Карла.[3][4]

Био је учесник Стогодишњег рата и Реконквисте. Године 1339. енглески краљ Едвард III се с војском спустио у Француску, па је француски краљ Филип VI Валоа окупио своје снаге, међу којима су биле и снаге Филипа Д'Евре. Обе војске крстариле су земљом тамо-амо, али ниједна се није осећала довољно снажном да се упусти у отворену битку, па су француски и енглески краљ задовољавали своју сујету изазивајући један другог на битку под немогућим условима.[6] Те године војске се уопште нису сукобиле.[7]

Рат је убрзо постао срећан по Енглезе.[8] Године 1340.[9][8] Енглези су однели[9][8] велику[9] поморску победу код Слеиса[9][8] (Еклиза), града који лежи на ушћу Шелде. Том су победом Енглези постали господари на мору. Што се тиче ратних операција на суву, које су сада биле пренете на француску територију, оне су вођене споро и нису доводиле до одлучних резултата. Али се затим показало да је премоћ потпуно на страни Енглеза.[9]

Што се тиче Реконквисте, Филип је као савезник краља Кастиље Алфонса XI учествовао у опсади Алхесираса где је смртно рањен. Његови људи су га потом однели у Херез де ла Фронтеру, где је подлегао ранама. На Наварском престолу га је наследила супруга Хуана, а на положају грофа Евреа, син Карло.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луј VIII
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј IX Свети
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Бланка од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
4. Филип III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Рамон Беренгар IV од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
9. Маргарета од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Беатриче Савојска
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј од Евреа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Хенри II, војвода Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
10. Хенри III, војвода Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија од Швапске
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Иго IV од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
11. Аделаида од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Јоланда од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
1. Филип III од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Роберт I од Артоа
 
 
 
 
 
 
 
12. Роберт II од Артоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Матилда од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
6. Филип од Артоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Pierre de Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
13. Amicie de Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Perenelle de Joigny
 
 
 
 
 
 
 
3. Маргарета од Артоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Жан I, војвода Бретање
 
 
 
 
 
 
 
14. Жан II, војвода Бретање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Бланка од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
7. Бланш од Бретање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Хенри III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
15. Beatrice of England
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Елеонора од Провансе
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пејнтер 1997, стр. 578.
  2. ^ Пејнтер 1997, стр. 568.
  3. ^ а б в г д ђ е Пејнтер 1997, стр. 374.
  4. ^ а б в г д ђ е Пејнтер 1997, стр. 552.
  5. ^ Пејнтер 1997, стр. 293.
  6. ^ Пејнтер 1997, стр. 380.
  7. ^ Пејнтер 1997, стр. 380-382.
  8. ^ а б в г Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 270.
  9. ^ а б в г д Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 243.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Филип III од Наваре на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_III_од_Наваре&oldid=25918743”