Филип IV (краљ Француске)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Филип IV Лепи Капет
Bust of Philippe le Bel SaintDenis.jpg
Филип IV (детаљ са гроба у базилици Сент Дени)
Датум рођења 1268.
Место рођења дворац Фонтенбло
Француска
Датум смрти 29. новембар 1314.(1314-11-29) (45/46 год.)
Место смрти дворац Фонтенбло
Француска
Гроб Базилика Сен Дени
Династија Капета
Отац Филип III Храбри
Мајка Изабела Арагонска
Супружник Хуана I од Наваре
Потомство Луј X, Филип V, Шарл IV, Изабела Француска
краљ Француске
Период 1285-1314
Претходник Филип III Храбри
Наследник Луј X
краљ Наваре
Период 1284-1304
Претходник Хуана I од Наваре
Наследник Луј X

Филип IV Лепи (франц. Philippe IV de France; 126829. новембар 1314) је био краљ Француске (1285—1314) из династије Капета.

Уништио је темпларе и протерао је Јевреје да би се домогао њиховог блага. Седиште папа је преселио из Рима у Авињон и успева да постави Француза Клемента V за папу. Брзо после његове смрти (после 14 година) династија Капет остаје без мушких наследника.

Младост[уреди]

Син је краља Филипа III и Изабеле Арагонске. Још као принц преговарао је о изласку краљевске породице из Арагона после неуспешног Арагонског крсташког рата. Као краљ залагао се за јачање монархије по било коју цену. Ослањао се далеко више од својих претходника на професионалну бирократију. Током његове владавине долази до прелаза од харизматичне монархије до модерније бирократске монархије.

Оженио се Јованом од Наваре. Јована је донела Шампању и Брије као краљевски мираз, као и Краљевину Навару у Пиринејима које је било је у персоналној унији од 1284—1329, да би се касније осамосталило.

Рат са Енглеском и Фландријом[уреди]

Централизација унутар Француске представљала је претњу енглеском краљу, јер се то односило и на његове поседе. Током 1294. избија рат између Енглеске и Француске. Филип IV Лепи је подстицао Шкоте против Енглеске и сматрао је да је заузимање Шкотске неприхватљиво. Дуг рат је исцрпео и Енглеску и Француску, па је 1303. склопљен мировни споразум. Мировни споразум је потврђен венчањем Изабеле Француске, ћерке Филипа IV Лепог, за енглеског престолонаследника. Касније је Изабела Француска постала један од узрока Стогодишњег рата.

Рат са Фландријом[уреди]

Доживео је велики пораз у сукобу са Фландријом, где је хтео да угуши побуну. У бици златних мамуза 11. јула 1302. поражени су његови витезови и 4.000 пешака. Две године касније је предводио војску против Фландрије и успева да победи. Фландрија је присиљена да 1305. прихвати мировни уговор и да да велику одштету.

Удар на Јевреје и темпларе с циљем пљачке њихова великог блага[уреди]

Два темплара горе на ломачи, из француског рукописа из петнаестог века

Пошто је рат са Енглеском био изузетно скуп Филип је одлучио да узме богаство темплара, Јевреја и католичке цркве.

Пљачка јеврејске имовине[уреди]

Филип IV Лепи је похапсио Јевреје 1306. и протерао их из Француске да би могао да им одузме имовину. Порасли су трошкови ратовања, а јеврејска имовина је послужила да се покрију ти трошкови. Осим тога он се најпре код Јевреја био поприлично задужио, а дуг је растао. На овај начин је решио и дуг, а на аукцијама је продао све што су Јевреји имали.

Сукоб са папом[уреди]

Кад је увео порез на католичке свештенике 1296. у износу од пола годишњих прихода, изазвао је отпор католичке цркве и папе. Папа Бонифације VIII је забрањио да се краљу даје црквена имовина (издавши документ CLERICISLAICOS) што изазива отворен сукоб папе и краља. Филип је сазвао сабор бискупа, плмества и већих париских буржуја да би осудио папу. Сабор је дао подршку Филипу. Папа је одговорио папском булом под називом Unam Santam којом је истакао права папа да суде краљевима, док папа може да суди само Бог.[1] Филип је изашао као победник из сукоба, пошто је послао свог агента Вилијама Ногарета да ухапси Бонифација у Анањију. Папа је побегао, али је преминуо убрзо после тога. Филип IV Лепи је изабрао француског кардинала Бетрана де Гота за папу Клемента V са седиштем у Авињону. Тиме је почео период (1305—1378) француских папа са седиштем у Авињону, зван Авињонско папство. За време Авињонског папства је само један папа посетио Рим.

Уништење темплара[уреди]

Спаљивање темплара

Похапсио је све темпларе у једном дану 13. октобра 1307. године. Темплари су извргнути тортури, па сви признају кривицу, тј херезу. Једни сматрају да је уништио темпларе да би се као и код Јевреја домогао великог блага, које је тај војни ред поседовао. Темплари су били војни ред, који је одговарао само папи. Филип IV Лепи је искористио свој утицај на папу Клемента V, тако да је папа распустио ред и прогласио их херетицима.

Дуго је мистерија што се десило са темпларским благом. Постоје бројне легенде или приче да је темпларско благо завршило у Шкотској и да су се касније неки од тих витезова борили у бици за шкотску независност.

Многи темплари су мучени и суђени, а велики мајстор темплара Жак де Моле је спаљен 18. марта 1314. Наводно је де Моле на ломачи проклео Филипа IV Лепог и папу да умру током следеће године. Без обзира да ли је де Моле заиста проклео краља и папу, народ је заиста поверовао у то, пошто је папа умро у агонији месец дана касније, док је Филип IV Лепи преминуо новембра исте године.[2]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Филип II Август
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј VIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Изабела од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј IX
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Алфонсо VIII од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
9. Бланка од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора Енглеска
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип III Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Алфонсо II од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
10. Рамон Беренгар IV од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Гарсенда, грофица од Форкалкјеа
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарета од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Тома I од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
11. Беатриче Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Маргарита од Женеве
 
 
 
 
 
 
 
1. Филип IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Алфонсо II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
12. Петар II Арагонски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Санћа од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
6. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Виљем VIII од Монпељеа
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија од Монпељеа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Евдокија Комнин
 
 
 
 
 
 
 
3. Изабела Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
14. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
7. Јоланда од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Петар II Куртене
 
 
 
 
 
 
 
15. Јоланда од Куртенеа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Јоланда Фландријска
 
 
 
 
 
 

Деца[уреди]

  1. Маргерита (1288—1300)
  2. Луј X (1289—1316), краљ Француске
  3. Филип V Високи (1291—1322), краљ Француске
  4. Изабела Француска (1292—1358), каснија енглеска краљица
  5. Карло IV Лепи (1294—1328), краљ Француске
  6. Роберт (1297—1308)

Следећи краљ постаје Луј X, који умире већ 1316. године. После њега Филип V Високи влада до 1322, а затим Карло IV Лепи влада до 1328. године. Са Карлом IV Лепим окончава се династија Капета без мушких наследника, што постаје узрок Стогодишњег рата.

Референце[уреди]

  1. Black (1992). стр. 48.
  2. Lord (2014). стр. 65.

Литература[уреди]


Претходник:
Филип III Храбри
Arms of the Kings of France (France Ancien).svg
Француски краљеви
(12851314)

Наследник:
Луј X