Пређи на садржај

Флит модел 10

С Википедије, слободне енциклопедије
Fleet (Флит модел 10)

Опште
Намена спортско-школски авион
Посада 1
Земља порекла  САД  Канада
Произвођач Fleet Aircraft Inc.
Први лет 1934.
Почетак производње 1934.
Уведен у употребу 1935.
Повучен из употребе 1947.
Статус неактиван
Први корисник Кина
Број примерака 606
Димензије
Дужина 6,64 m
Размах крила 8,53 m
Висина 2,36 m
Површина крила 18,05 m²
Маса
Празан 509 kg
Нормална полетна 908 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1xKinner B-5
Снага 1x92 kW
Перформансе
Брзина крстарења 170 km/h
Макс. брзина на Hopt 210 km/h
Макс. брзина на H=0 210 km/h
Долет 483 km
Плафон лета 5.000 m
Брзина пењања 120 m/min

Флит модел 10 је америчко-канадски једномоторни двокрилни авион за почетну обуку пилота развијен 1934 године на основи авиона Флит модел 7[1][2].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Авион Fleet из 1935. године

Предузимљиви Рубин Х. Флит откупио од Consolidated Aircraft Corporation сва права на производњу авиона "Husky Junior", формирао фирме Fleet Aircraft у САД и Канади. Нова компанија није производила авион под називом "Husky Junior" него као Fleet model 1. Авион се развијао како у техничком тако и технолошком смислу, на тржишту је добро пролазио, тако да је настала читава фамилија авиона под називом Флит. Када је 1934. године из Кине стигла поруџбина, на бази Модела 7 направљена је експортна верзија авиона Fleet model 10. На овом авиону у односу на Модел 7, извршена је реконструкција репа, кокпита и стајног трапа, направљен балдахин у облику слова V, уграђене кочнице на точковима и низ других мањих побољшања.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Флит модел 10 је двокрилни једномоторни, двосед, комбиноване конструкције. Авион је у кљуну имао ваздухом хлађен мотор најчешће звездастог распореда цилиндара снаге од 75 до 130 kW. Мотори су били опремљени карбураторима и за леђно летење. Покретала га је дрвена вучна двокрака елиса фиксног корака.

Труп авиона је металне конструкције (танкозиде хромом легиране челичне цеви спојене аутогеним заваривањем) и обложен предњи део дуралуминијумским лимом а задњи део трупа и реп импрегнираним платном. Капотажа мотора је имала отворе кроз које је топао ваздух излазио из моторног простора и тиме олакшавало хлађење мотора. У трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина са два седишта у тандем распореду (један иза другог) у којој су седели је пилот-инструктор и питомац-ученик, обојица су била заштићена ветробранским стаклом. Авион је био опремљен свим инструментима који омогућавају слепо летење. Ивице кокпита су биле тапациране кожом како би заштитиле чланове посаде од повреда приликом нерегуларности лета. Попречни пресек трупа је био овалан.

Крила su била правоугаоног облика дрвене конструкције од смреке а сва ојачања су направљена од дуралуминијума а пресвучена импрегнираним памучним платном. Крила су између себе била повезана са по једном упорницом у облику слова N на сваком крилу. Упорнице су направљене од танкозидих цеви легираних хром челика високе чврстоће. Крилца за управљање авионом су се налазила на доњим крилима. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника истих димензија с тим што је горње крило било померено према кљуну авиона у односу на доње. Што је олакшало улажење и излажење посаде у авион.

Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављана на еластичну осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. Точкови су били опремљени дуплим кочионим системом. Гуме на точковима су биле ниског притиска (тз. балонске гуме). Амортизација стајног трапа је била помоћу амортизера уграђених у стубове.

Варијанте авиона

[уреди | уреди извор]
  • Fleet Model 10A - верзија са мотором Kinner снаге 75 kW
  • Fleet Model 10B - верзија са мотором Kinner снаге 93 kW
  • Fleet Model 10D - верзија са мотором Kinner снаге 118 kW
  • Fleet Model 10-32D - исти као Model 10D, али са размахом крила већим за 1,22-m
  • Fleet Model 10E - верзија са мотором Warner снаге 92 kW
  • Fleet Model 10F - верзија са мотором Warner снаге 108 kW
  • Fleet Model 10G - верзија са мотором de Havilland Gypsy Major снаге 100 kW (за Португалију и Румунију)
  • Fleet Model 10H - верзија са мотором Menasco C-4S

Земље корисници овог авиона

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Флит-ови авиони су били веома распрострањени у САД и Канади само у првој години рада Fleet Aircraft Inc. је продао преко 300 примерака ових авиона, док је канадска филијала Флит-а Fleet Aircraft Ltd. само канадском ваздухопловству испоручила 600 примерака ових авиона.

Авиони Флит су се продавали и користили у следећим земљама: Аргентина, Кина, Канада, САД, Румунија, Португалија, Мексико, Турска, Југославија и Израел. Сем у САД и Канади овај авион се на основу лиценцног права производио још и у Румунији и Португалији.

Оперативно коришћење у Југославији

[уреди | уреди извор]

Поморско ваздухопловство Краљевине Југославије је 1936. године купило два хидроавиона Флит модел 10 који су служили за обуку поморских пилота. После неколико година интензивног летења оргинални амерички мотори Kinner су се истрошили па су их заменили домаћим Walter-NZ od 120 KS. Оба авиона су била у летном стању до Другог светског рата[3].

По капитулацији Југославије, Италијани су заробили авионе Флит (Fleet). Оба су завршила у бази Дивуље, а са једним од њих је италијански пилот имао удес при покушају лета, па су другом скинули крила и гурнули у крај хангара са осталим авионима. Када је капитулирала Италија у близини базе није било већих партизанских јединица која би заузела базу, па су непријатељски војници искористили прилику и део људства је успело да побегне у Италију са 7 хидроавиона, и тамо се предали савезницима.

Бивши наредник хидропилот Цирил Врабич је успео да наговори једног подофицира-механичара да скине магнете са тог авиона и да му их да. На тај начин је био сигуран да неће са овим авионом неки италијански пилот отићи преко мора. Механичари Раде Вукчевић и Јоже Шуштерич, су са двојицом заробљених италијанских механичара који су хтели да им помогну, поправили авион за један дан. А на крилима и трупу су нацртали велике црвене петокраке. Извукли су авион на воду, насули уље и гориво и обавили пробни лет, 10.09.1943, а онда истог дана увече, пребазирали хидроавион у Врањице код Трогира. Већ 11.09. у 5 h ујутру извршен је први задатак, извршили су извиђање немачке колоне која је ишла ка Дивуљама. Од 11.09. па до 6. октобра 1943. кад је настрадао због квара, овај партизански хидроавион је обавио укупно 30 летова.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 02. 06. 2019. г. Приступљено 22. 01. 2016. 
  2. ^ „Амерички спортски авион Fleet”. Наша Крила (на језику: (језик: српски)). Beograd: Аеро Клуб. 248-250: strana 5. октобар 1935. 
  3. ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka , Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. 2010. ISBN 978-953-97564-6-6.
  • „Амерички спортски авион Fleet”. Наша Крила (на језику: (језик: српски)). Beograd: Аеро Клуб. 248-250: strana 5. октобар 1935. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]