Храсница
Храсница | |
|---|---|
 Панорама Храснице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Град | Сарајево |
| Становништво | |
| — 2013. | 12.437 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 47′ 53″ С; 18° 18′ 46″ И / 43.79814° С; 18.31281° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Храсница Храсница на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | (+387) 033 |
Храсница је насељено мјесто у јужном дјелу општине Илиџа, које је подјељено на двије мјесне заједнице Храсницу 1 и Храсницу 2.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се у подножју планине Игман. Припада општини Илиџа. Врело Босне је удаљено око 2.250 метара. Јужни дио Храснице је близу ентитетске линије разграничења са Републиком Српском. Повезана је са Илиџом Храсничком цестом. Између Илиџе и Храснице се налази насеље Соколовић колонија, а размак између та два насеља (града) путем је око 2,85 км. Кроз Храсницу тече рјечица Вечерица и улива се у Жељезницу у Соколовић Колонији.
Историја
[уреди | уреди извор]Храсница је постојала и у средњем вијеку, гдје је било изграђено утврђење. Име је добила за вријеме Турака, када је српска породица Остојићи примила ислам и промјенила презиме у Храсница. Крајеви гдје су били Остојићи (Храсница) добили су назив Храсница.[1] 1485. је већина становништва већ прешла на Ислам. Храсница је процват доживјела тек послије Другог свјетског рата, када је у њој изграђен ФАМОС (Фабрика мотора Сарајево).[1] У Храсници сада постоје четири џамије. У њој се налази и фудбалски клуб Фамос.
Археолошки локалитет
[уреди | уреди извор]На подручју катастарске општине Храсница налази се археолошки локалитет проглашен 2004. године од стране Комисије за очување националних споменика БиХ као Историјско подручје — остаци предроманичке цркве и средњовековно гробље Црквина код села Врутци.[2] Архолошка истраживања на локалитету Врутци су извршена 1975. године.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]1961. године Храсница је била подјељена на више насеља, а у главном насељу су били већина Срби. 1971. та несеља су спојена и већина су постали Муслимани.
| Националност Храсница 1[4] | 1991. |
| Муслимани [а] | 2.025 (57,20%) |
| Срби | 1.046 (29,54%) |
| Хрвати | 127 (03,58%) |
| Југословени | 284 (08,02%) |
| остали и непознато | 58 (01,06%) |
| Укупно | 3.540 |
| Националност Храсница 2[4] | 1991. |
| Муслимани [б] | 7.061 (79,36%) |
| Срби | 1.124 (12,63%) |
| Хрвати | 188 (02,11%) |
| Југословени | 395 (04,43%) |
| остали и непознато | 129 (01,44%) |
| Укупно | 8.897 |
Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Храсница је била насеље још у средњем вијеку — Насеље названо по племићкој породици”. Архивирано из оригинала 2. 11. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2013.
- ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 01. 07. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево. 2015. ISBN 978-9958-9270-9-6. стр. 129.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.