Шеширџија
| Шеширџија | |
|---|---|
 Музеј шешира The Hat Works, Енглеска - Машина за дораду и обрезивање | |
| Занимање | |
| Назив занимања | занатлија шеширџија |
Шеширџија је мајстор занатлија који производи шешире.
О занату
[уреди | уреди извор]Прављење шешира је стари занат који је настао из потребе да се заштити глава како зими тако и лети, али и као модни детаљ. Многа друштвена правила су се односила на ношење шешира. Та правила су прописивала када се шешир скида са главе, а када не.[1]
Некада су шешире носили само мушкарци, а модели су били скоро сви исти. Разликовали су се по боји - за млађе и старије мушкарце.[2]
Шеширџијски занат у Србији заснован је средином 19. века у Београду. Модисткиња Персида Милошевић која је дошла у Београд из Новог сада 1848. године, у свом салону у Београду израђивала је шишире од свиле и сламе по бечком укусу.[3]
Да би се направио један шешир потребан је бар један дан. Шешир се прави по моделу, обиму главе и величини обода.[4]
Данас су ретке занатске радње у којима се ручно производе шешири као што су се некада производили.
Алат и прибор
[уреди | уреди извор]У свом раду шеширџија користи:
- сировину од које се праве шешири: најчешће је то зечији филц
- нож, маказе, игле, конци, напрстак...
- дрвене калупе
- мерач главе, кројачки метар
- пеглу
- машину за шивење
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вашкова, Хана; Бартикова, Петра (2017). Занимљиви занати и вештине. Београд: Креативни центар. стр. 13. ISBN 978-86-529-0446-4.
- ^ Tešić, Miloš; Martinov, Milan; Lazić, Lazar, ур. (1992). Стари занати у Војводини (Научно-стручни скуп Стари занати у Војводини). Novi Sad: Kulturno-istorijsko društvo Proleće na čenejskim salašima - PČESA. стр. 59.
- ^ „Šeširi – poseban šarm u svetu mode”. mirishedonizma.blog. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Kada vam je poslednji put šešir napravio šeširdžija, a sat popravio časovničar?”. 021.rs. Приступљено 1. 3. 2023.