Aprotinin
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Intraarterijalno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Poluvreme eliminacije | 150 minuta |
| Izlučivanje | Renalno |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 9087-70-1  |
| ATC kod | B02AB01 (WHO) |
| DrugBank | DB06692 |
| UNII | 04XPW8C0FL |
| KEGG | D02971 |
| ChEMBL | CHEMBL1201619 |
| Sinonimi | Trasylol, bovine pancreatic trypsin inhibitor |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C284H432N84O79S7 |
| Molarna masa | 6511,51 g/mol |
Aprotinin (Trasylol, Bayer), je mali protein inhibitor goveđeg pankreatičkog tripsina, ili BPTI, koji inhibira tripsin i srodne proteolitičke enzime. Pod prodajnim imenom Trasylol, aprotinin je korišten kao lek za redukovanje krvarenja tokom kompleksnih operacija, kao što su operacije srca i jetre. Njegovo glavno dejstvo je usporavanje fibrinolize, procesa koji dovodi do razlaganja krvnih ugrušaka. Svrha njegove primene je smanjenje potrebe za transfuzijama krvi tokom operacija, kao i oštećenja organa usled hipotenzije (niskog krvnog pritiska). Lek je privremeno povučen sa tržišta 2007, nakon što je ustanovljeno da njegova primena povišava rizik od komplikacija i smrti,[1] što je potvđeno naknadnim studijama. Prodaja trasilola je obustavljena maja 2008, izuzev za veoma ograničenu istraživačku upotrebu. Februara 2012, naučni odbor Evropske medicinske agencije (EMA) je poništio svoj prethodni stav o aprotinina, i preporučio je ukidanje suspenzije primene ovog leka.[2][3]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Bayer Temporarily Suspends Global Trasylol Marketing” (PDF) (Саопштење). Trasylol.com. 5. 11. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2011. г. Приступљено 3. 12. 2007.
- ^ „European Medicines Agency recommends lifting suspension of aprotinin”. European Medicines Agency. 17. 2. 2012. Архивирано из оригинала 18. 02. 2014. г. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ Mahdy AM, Webster NR: Perioperative systemic haemostatic agents. Br J Anaesth. 2004 Dec;93(6):842-58. Epub 2004 Jul 26. PMID 15277296
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
