Пређи на садржај

Dimetilanilin monooksigenaza (formiranje N-oksida)

С Википедије, слободне енциклопедије
Dimetilanilin monooksigenaza (formiranje N-oksida)
Identifikatori
EC broj1.14.13.8
CAS broj37256-73-8
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum

Dimetilanilin monooksigenaza (formiranje N-oksida) (EC 1.14.13.8, dimetilanilinska oksidaza, dimetilanilinska N-oksidaza, monooksigenaza koja sadrži FAD, N,N-dimetilanilinska monooksigenaza, DMA oksidaza, flavinska oksidaza mešovite funkcije, Ziglerov enzim, aminska oksidaza mešovite funkcije, FMO, FMO-I, FMO-II, FMO1, FMO2, FMO3, FMO4, FMO5, flavinska monooksigenaza, metilfeniltetrahidropiridinska N-monooksigenaza, 1-metil-4-fenil-1,2,3,6-tetrahidropiridin:kiseonik N-oksidoreduktaza, dimetilanilinska monooksigenaza (formira N-oksid)) je enzim sa sistematskim imenom N,N-dimetilanilin,NADPH:kiseonik oksidoreduktaza (formira N-oksid).[1][2][3][4][5][6] Ovaj enzim katalizuje sledeću hemijsku reakciju

N,N-dimetilanilin + NADPH + H+ + O2 N,N-dimetilanilin N-oksid + NADP+ + H2O

Ovaj enzim je flavoprotein. Postoji širok spektar monooksigenaza koje mogu da deluju na znatno različite suptrate, kao što su hidrazini, fosfini, jedinjenja bora, sulfidi, selenidi, jodidi, kao i primarni, sekundarni i tercijarni amini. Ovaj enzim se razlikuje od drugih monooksigenaza po tome što formira relativno stabilne hidroperoksi flavinske intermedijere.

  1. ^ Ziegler, D.M. & Pettit, F.H. (1966). „Microsomal oxidases. I. The isolation and dialkylarylamine oxygenase activity of pork liver microsomes”. Biochemistry. 5: 2932—2938. PMID 4381353. 
  2. ^ Chiba, K., Kubota, E., Miyakawa, T., Kato, Y. and Ishizaki, T. (1988). „Characterization of hepatic microsomal metabolism as an in vivo detoxication pathway of 1-methyl-4-phenyl-1,2,3,6-tetrahydropyridine in mice”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 246: 1108—1115. PMID 3262153. 
  3. ^ Cashman, J.R. (1995). „Structural and catalytic properties of the mammalian flavin-containing monooxygenase”. Chem. Res. Toxicol. 8: 165—181. 
  4. ^ Cashman, J.R. & Zhang, J. (2006). „Human flavin-containing monooxygenases”. Annu. Rev. Pharmacol. Toxicol. 46: 65—100. PMID 16402899. 
  5. ^ Jones, K.C. & Ballou, D.P. (1986). „Reactions of the 4a-hydroperoxide of liver microsomal flavin-containing monooxygenase with nucleophilic and electrophilic substrates”. J. Biol. Chem. 261: 2553—2559. PMID 3949735. 
  6. ^ Chiba, K., Kobayashi, K., Itoh, K., Itoh, S., Chiba, T., Ishizaki, T. and Kamataki, T. (1995). „N-Oxygenation of 1-methyl-4-phenyl-1,2,3,6-tetrahydropyridine by the rat liver flavin-containing monooxygenase expressed in yeast cells”. Eur. J. Pharmacol. 293: 97—100. PMID 7672012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]