Hidrazin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hidrazin
Skeletal formula of hydrazine with all explicit hydrogens added
Spacefill model of hydrazine
Stereo, skeletal formula of hydrazine with all explicit hydrogens added
Ball and stick model of hydrazine
Sample of hydrazine hydrate.jpg
Hydrazine hydrate
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Hidrazin[2]
Drugi nazivi
Diamin[1]
Diazan[2]
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00770
Bajlštajn 878137
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.560
EC broj 206-114-9
Gmelin Referenca 190
KEGG[3]
MeSH Hydrazine
RTECS MU7175000
UNII
UN broj 2029
Svojstva
N
2
H
4
Molarna masa 32,0452 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 1,021 g cm−3
Tačka topljenja 2 °C; 35 °F; 275 K
Tačka ključanja 114 °C; 237 °F; 387 K
log P 0,67
Napon pare 1 kP (na 30,7 °C)
Kiselost (pKa) 8,10[6]
Baznost (pKb) 5,90
Indeks refrakcije (nD) 1,46044 (na 22 °C)
Viskoznost 0,876 cP
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Trougano piramidalni na N
Dipolni moment 1,85 D[7]
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 121,52 J K−1 mol−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 50,63 kJ mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0281
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The corrosion pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The skull-and-crossbones pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The health hazard pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The environment pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Opasnost
H226, H301, H311, H314, H317, H331, H350, H410
P201, P261, P273, P280, P301+310, P305+351+338
Very Toxic T+ Dangerous for the Environment (Nature) N [8]
R-oznake R45, R10, R23/24/25, R34, R43, R50/53
S-oznake S53, S45, S60, S61
Tačka paljenja 52 °C (126 °F; 325 K)
24 to 270 °C (75 to 518 °F; 297 to 543 K)
Eksplozivni limiti 1.8–99.99%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
59–60 mg/kg (oralno u pacovima, miševima)[10]
LC50 (LC50)
260 ppm (pacov, 4 hr)
630 ppm (pacov, 1 hr)
570 ppm (pacov, 4 hr)
252 ppm (miš, 4 hr)[11]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 1 ppm (1.3 mg/m3) [koža][9]
REL (preporučeno)
Ca C 0.03 ppm (0.04 mg/m3) [2-sata][9]
IDLH (neposredna opasnost)
Ca [50 ppm][9]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Amonijak

Difosfan
Tetrafluorohidrazin

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hidrazin (diazan) neorgansko jedinjenje je sa formulom N2H4. On je bezbojna zapaljiva tečnost sa mirisom sličnom amonijaku. Hidrazin je veoma toksičan i veoma je nestabilan, osim ako se njime rukuje u rastvoru. Godine 2002. je proizvedeno oko 260.000 tona.[12] Hidrazin se uglavnom koristi kao agens za formiranje pene u pripremi polimernih pena, a nalazi i znatnu primenu kao prekurzor za polimerizacione katalizatore i lekove. Osim toga, hidrazin se koristi u raznim raketnim gorivima i za pripremu gasnih prekurzora koji se koriste u vazdušnim jastucima. Hidrazin se koristi u nuklearnim i konvencionalnim elkctričnim centralama u sistemima vodene pare kao sakupljač kiseonika, kojim se kontrolišu koncentracije rastvorenog kiseonika radi redukovanja korozije.

Molekulska struktura i osobine[уреди]

Hidrazin formira monohidrat koji ima veću gustinu (1,032 g/cm3) od anhidratnog materijala.

Hidrazin se može formirati iz dva molekula amonijaka uklanjanjem jednog vodonika po molekulu. Svaka H2N-N podjedinica je piramidalnog oblika. N-N rastojanje je 1,45 Å (145 pm), i molekul poprima gauche konformaciju.[13] Rotaciona barijera dva puta veća od etana. Ova strukturna svojstva su slična gasovitom vodonik peroksidu, koji poprima zakrivljenu antiklinalnu konformaciju, i takođe ima jaku rotacionu barijeru.

Hidrazin ima bazna (alkalna) hemijska svojstva, slična amonijaku:

N2H4 + H2O → [N2H5]+ + OH

sa vrednostima:[14]

Kb = 1,3 x 10−6
pKa = 8,1

(za amonijak Kb = 1,78 x 10−5)

Hidrazin se teško deprotonuje:[15]

[N2H5]+ + H2O → [N2H6]2+ + OH Kb = 8.4 x 10−16

Toplota sagorevanja hidrazina u kiseoniku (vazduhu) je 194,1 x 105 J/kg (9345 BTU/lb).[16]

Reference[уреди]

  1. „NIOSH Guide - Hydrazine”. Centers for Disease Control. Приступљено 16. 8. 2012. 
  2. 2,0 2,1 „hydrazine - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  3. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  5. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  6. Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
  7. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  8. „Hydrazine safety data sheet”. 
  9. 9,0 9,1 9,2 NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0329
  10. Martel, B.; Cassidy, K. (2004). Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Butterworth–Heinemann. стр. 361. ISBN 1-903996-65-1. 
  11. „Hydrazine”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  12. Jean-Pierre Schirmann, Paul Bourdauducq "Hydrazine" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2002. doi:10.1002/14356007.a13_177
  13. Miessler, Gary L. and Tarr, Donald A. Inorganic Chemistry, Third Edition Pearson Prentice Hall . . 2004. ISBN 978-0-13-035471-6.
  14. Handbook of Chemistry and Physics", 83rd edition, CRC Press, 2002
  15. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
  16. Chemical Hazard Properties Table at NOAA.gov

Literatura[уреди]

  • Martel, B.; Cassidy, K. (2004). Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Butterworth–Heinemann. стр. 361. ISBN 978-1-903996-65-2. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]