HMOX1

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
HMOX1
Protein HMOX1 PDB 1n3u.png
Available structures
PDBHuman UniProt search: PDBe RCSB
Identifikatori
AlijasiHMOX1
Spoljašnji IDOMIM: 141250 HomoloGene: 31075 GeneCards: HMOX1
Obrazac RNK izražavanja
PBB GE HMOX1 203665 at fs.png
More reference expression data
Ortolozi
VrsteČovekMiš
Entrez
Ensembl
UniProt
RefSeq (mRNA)

NM_002133

n/a

RefSeq (protein)

NP_002124

n/a

Location (UCSC)n/an/a
PubMed search[1]n/a
Wikidata
View/Edit Human

HMOX1 (hem oksigenaza (deciklirajuća) 1) je ljudski gen koji kodira enzim hem oksigenaza 1 (EC 1.14.99.3). Hem oksigenaza posreduje prvi korak katabolizma hema. Ona razlaže hem, čime se formira biliverdin.

Hem oksigenaza je esencijalni enzim u katabolizmu hema. On preseca hem i formira biliverdin, ugljen-monoksid, i fero gvožđe.[2] Biliverdin se naknadno konvertuje u bilirubin posredstvom biliverdin reduktaze. Dejstvo hem oksigenaze se indukuje njegovim substratom hemom i raznim nehemnim supstancama. Hem oksigenaza se javlja u obliku dva izozima, inducibilne hem oksigenaze-1 i konstitutivne hem oksigenaze-2. HMOX1 i HMOX2 pripadaju familiji hem oksigenaza.[3]

HMOX gen je lociran na dugom (q) delu hromozoma 22 u poziciji 12.3, od baznog para 34,101,636 do baznog para 34,114,748.

Antiinflamatorno dejstvo[уреди]

Sposobnost oksigenaze 1 da katabolizuje slobodni hemi i proizvede ugljen-monoksid (CO) joj daje antiinflamatorna svojstva purem povećanog izražavanja interleukina 10 (IL-10) i antagonista interleukin 1 receptora (IL-1RA).[4]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ „Human PubMed Reference:”. 
  2. ^ Lehninger's Principles of Biochemistry, 5th Edition. New York: W.H. Freeman and Company. 2008. стр. 876. ISBN 978-0-7167-7108-1. 
  3. ^ „Entrez Gene: HMOX1 heme oxygenase (decycling) 1”. 
  4. ^ Piantadosi CA, Withers CM, Bartz RR, MacGarvey NC, Fu P, Sweeney TE, Welty-Wolf KE, Suliman HB (2011). „Heme oxygenase-1 couples activation of mitochondrial biogenesis to anti-inflammatory cytokine expression”. J. Biol. Chem. 286 (18): 16374—85. PMC 3091243Слободан приступ. PMID 21454555. doi:10.1074/jbc.M110.207738. 

Literatura[уреди]