Пређи на садржај

Чамац

С Википедије, слободне енциклопедије
Чамац на ушћу реке Уне у Саву (Доња Градина)

Чамац (име потиче од турске речи чам за јелу) је отворен или полузатворен пловни објекат коритастог облика, а мањих димензија. Може се кретати уз помоћ људске снаге, ветра или механичке снаге.[1] Мали чамци се обично налазе на унутрашњим пловним путевима као што су реке и језера, или у заштићеним обалским подручјима. Међутим, неки чамци, као што је велбот, били су намењени за употребу на отвореном на мору. У савременим поморским терминима, чамац је довољно мало пловило да се може пренети на брод.[2]

Понекад се чамцима називају (поготово у војној морнарици) бродови покривени палубом, па и мањи бродови који се употребљавају за посебне намене, нпр. патролни, торпедни и други чамци.

Према води у којој плове чамци се деле на речне, језерске и морске чамце.

Према врсти погона разликују се:

  • чамци који се крећу људском снагом (весла, лопатице или мотке, нпр. лондра);
  • чамци на једра;
  • чамци с механичким погоном.

Према употреби деле се на:

  • чамце војне морнарице;
  • чамце на трговачким бродовима;
  • лучке чамце;
  • рибарске чамце;
  • спортске чамце;
  • чамце за обално спашавање;
  • брзе тркачке чамце.

Прецизни критеријум за разликовање чамца од брода не постоји, али по правилу чамци могу бити део брода док брод не може бити део чамца.

Историја

[уреди | уреди извор]
Сребрни модел чамца, гробница ПГ 789, Краљевско гробље у Уру, 2600–2500. п. н. е.

Након што је Homo erectus можда користио водена пловила пре више од милион година да би прешао мореуз између копна,[3][4] чамци су служили као превозно средство далеко у праисторијска времена.[5] Индивидуални докази, као што је рано насељавање Аустралије пре више од 40.000 година, налази на Криту од пре 130.000 година[6] и на Флоресу од пре 900.000 година[7] сугеришу да су чамци коришћени још од праисторије. Сматра се да су најранији чамци били издубљени,[8] а најстарији чамци пронађени археолошким ископавањима датирају од пре око 7.000 до 10.000 година. Најстарији пронађени чамац на свету, кану Песе, пронађен у Холандији, је направљен од издубљеног стабла Pinus sylvestris и изграђен је негде између 8200. и 7600. године пре нове ере. Овај кану је изложен у Дрентовом музеју у Асену, Холандија.[9][10] Други веома стари издубљени чамци су такође пронађени.[11][12][13] Сплавови су кориштени најмање 8.000 година.[14] На локалитету Х3 у Кувајту пронађен је 7.000 година стар морски чамац од трске.[15] Чамци су коришћени између 4000 и 3000 пре нове ере у Сумеру, где је 4000 година стар чамац ископан у Уруку,[5][16] древном Египту,[17] и у Индијском океану.[5]

Чамци су играли важну улогу у трговини између цивилизације долине Инда и Месопотамије.[18] Докази о различитим моделима чамаца такође су откривени на разним археолошким налазиштима у долини Инда.[19][20] Уру занат потиче из Бејпора, села у јужном Каликуту, Керала, у југозападној Индији. Овај тип мамутског дрвеног брода је направљен искључиво од тиковине, са транспортним капацитетом од 400 тона. Стари Арапи и Грци користили су таква пловила као трговачке бродове.[21]

Историчари Херодот, Плиније Старији и Страбон бележе употребу чамаца за трговину, путовања и војне сврхе.[19]

Чамци са једрима у Бангладешу

Чамци се могу категорисати по свом погону. Ови се деле на:

  • Без напајања. Ово укључује ношење са плимом или речном струјом.
  • Покрећу га чланови посаде на броду, користећи весла, лопатице, штап или квант.
  • Покреће се једром.
  • Тегљење – било од стране људи или животиња са обале реке или канала (или у веома плиткој води, ходањем по морском или речном кориту) или другим пловилом.
  • Покрећу га машине, као што су мотори са унутрашњим сагоревањем, парне машине или батерије и електрични мотор.

Било који брод може користити више од једне од ових метода у различито време у комбинацији.[22]:33

Бројни велики бродови се обично називају чамцима. Подморнице су одличан пример.[23] Друге врсте великих пловила које се традиционално називају бродовима укључују теретне бродове на Великим језерима, речне бродове и трајектне чамце.[24] Иако довољно велики да носе сопствене чамце и тешке терете, ова пловила су дизајнирана за рад на унутрашњим или заштићеним обалским водама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Šta znači čamac”. staznaci.com. Приступљено 22. 12. 2019. 
  2. ^ Cutler, Thomas J. (октобар 2017). „Bluejacket's Manual - Of Ships and Boats and . . .”. Naval History Magazine. 31 (5). 
  3. ^ „Ancient voyaging in Near Oceania”. Te Ara Encyclopedia of New Zealand – Te Ara Encyclopedia of New Zealand. 2019-02-20. Приступљено 2021-08-18. 
  4. ^ Vaucher, Jean (2012-01-08). „Prehistoric Craft”. Université de Montréal. Приступљено 2021-08-18. 
  5. ^ а б в Robert A. Denemark, ур. (2000). World system history: The social science of long-term change (1 изд.). London [u.a.]: Routledge. стр. 208. ISBN 978-0-415-23276-0. 
  6. ^ „Plakias Survey Finds Mesolithic and Palaeolithic Artifacts on Crete”. www.ascsa.edu.gr. Приступљено 2011-10-28. 
  7. ^ First Mariners – Archaeology Magazine Archive. Archive.archaeology.org. Retrieved on 2013-11-16.
  8. ^ McGrail, Sean (2001). Boats of the World. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 11. ISBN 978-0-19-814468-7. 
  9. ^ Van der Heide, G.D. (1974). Scheepsarcheologie in Nederland [Archeology of ships in the Netherlands]. Naarden: Strengholt. стр. 507. 
  10. ^ „World's oldest boat”. Архивирано из оригинала 2013-05-29. г. Приступљено 2013-11-08. 
  11. ^ „Oldest Boat Unearthed”. China.org.cn. Архивирано из оригинала 2009-01-02. г. Приступљено 2008-05-05. 
  12. ^ McGrail, Sean (2001). Boats of the World. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 431. ISBN 978-0-19-814468-7. 
  13. ^ „8,000-year-old dug out canoe on show in Italy”. Stone Pages Archeo News. Приступљено 2008-08-17. 
  14. ^ Pohjanpalo, Jorma (1970). The sea and man. Translated by Diana Tullberg. New York: Stein and Day. стр. 25. ISBN 978-0812813036. Приступљено 2015-11-05. „The oldest raft structures known are at least 8,000 years old. 
  15. ^ Lawler, Andrew (7. 6. 2002). „Report of Oldest Boat Hints at Early Trade Routes”. Science. 296 (5574): 1791—1792. PMID 12052936. S2CID 36178755. doi:10.1126/science.296.5574.1791. Приступљено 2008-05-05. 
  16. ^ „Sailing in Sumer - Archaeology Magazine”. www.archaeology.org. Приступљено 2022-09-13. 
  17. ^ McGrail, Sean (2001). Boats of the World. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 17–18. ISBN 978-0-19-814468-7. 
  18. ^ McGrail, Seán (2004). Boats of the world: From the Stone Age to medieval times (Paperback изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 251. ISBN 978-0-19-927186-3. 
  19. ^ а б McGrail, Seán (2004). Boats of the world : From the Stone Age to medieval times (Paperback изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 50—51. ISBN 978-0-19-927186-3. 
  20. ^ „Beypore History – The Dhows of Beypore”. historicalleys.blogspot.com. 6. 2. 2009. 
  21. ^ Holmes, George C (2016-03-09). Ancient and Modern Ships – Part I. Wooden Sailing-Ships. ISBN 9781473360624. 
  22. ^ McGrail, Sean (2014). Early ships and seafaring : European water transport. South Yorkshire, England: Pen and Sword Archaeology. ISBN 9781781593929. 
  23. ^ Chief of Naval Operations (март 2001). „The Saga of the Submarine: Early Years to the Beginning of Nuclear Power”. United States Navy. Архивирано из оригинала 14. 1. 2009. г. Приступљено 2008-10-03. 
  24. ^ Williams, Charles Frederic (1895), „Vessel”, Ур.: Merrill, John Houston; Williams, Charles Frederic; Michie, Thomas Johnson; Garland, David Shephard, Utmost care to Watercourses, The American and English Encyclopædia of Law, 28, Edward Thompson Company, стр. 440 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]