Пређи на садржај

Ђорђе Т. Петковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Петковић
Инж. Ђорђе Т. Петковић-Брале конструктор авиона
Датум рођења(1907-09-12)12. септембар 1907.
Место рођењаБудимпешта,  Аустроугарска
Датум смрти1. децембар 1981.(1981-12-01) (74 год.)
Место смртиБеоград  СР Србија,  СФР Југославија

Ђорђе Т. Петковић-Брале (Будимпешта, 21. септембар 1907 — Београд, 1. децембар 1981) био је машински инжењер и конструктор авиона[1][2].

Биографија

[уреди | уреди извор]
Авион Аеро-2Д са затвореном кабином и цивилним ознакама у Музеју ваздухопловства — Београд.
Утва 251 Тројка
Aero - 3
Авион Г-2 Галеб у лету

Основну школу и гимназију Ђорђе Петковић је завршио у Београду 1926, а на Машинско-електротехничком одсеку Техничког Факултета Универзитета у Београду, дипломирао је јуна 1932. године. Од 1933. до 1935. специјализирао је аеронаутику на факултету (Faculté des sciences) универзитета Сорбона (Sorbonne) у Паризу. Истовремено, био је и на специјализацији у l'Institut Aérotechnique de Saint-Cyr-l'École (Аеронаутичком институту за научна истраживања Сен Сир), где се као сарадник професора Тусена бавио научно-истраживачким радом.

Радна биографија

[уреди | уреди извор]

У периоду од 1936. до 1941. године инж.Ђорђе Т. Петковић је радио у земунској фабрици авиона „Икарус“у својству руководиоца различитих одељења, а једно време је био и шеф конструкционог одељења фабрике. У том периоду 1939 и 1940. године су биле најуспешније пословне године Икаруса, серијски су се производили ловачки авиони по британској лиценци Хокер фјури и бомбардери Бристол Бленим. Паралелно са редовном серијском производњом одвијала се интензивна израда прототипова нових авиона домаћих конструкција: Аеро-2, Б-5, ММ-2 и Оркан. Авион Аеро-2[3] су конструисали инж. Борис Цијан и инж. Ђорђе Петковић-Брале ван радног времена учествујући на конкурсу за пројект школског авиона.

Током рата радио је у „Икарусу“, и „Рогожарском“, а ослобођење је дочекао у једној столарској радионици у Београду, радећи на обнављању оштећених цртежа авиона Аеро-2, које је кришом успео да спасе из „Икаруса“.

Од новембра 1944. до краја 1953. радио је наизменично у Управи војне индустрије, и фабрикама „Икарус“ и „Утва“. У том периоду радио је на авионима Тројка[4], помагао проф. Д. Станкову на реализацији двомоторног бомбардера Икарус 215, са инж. Телешовим израдио начелне пројекте двомоторног транспортног авиона вишеструке намене и лаког двомоторног бомбардера.

Поред рада на пројектовању авиона, Петковић је у периоду од 1948. до 1950. конструисао и прве потпуно домаће стајне трапове од Пеђ-1 до и Пеђ-4, уграђиване на авионима Аеро-2 и Аеро-3, као и пловке за хидроавионе Аеро-2Х.

Од 1953. године коначно је прешао у „Утву“ Панчево, где ради као шефа КБ и главни конструктор. У то време настају његове конструкције Аеро-3 и предпројекти школских авиона на млазни погон Утва П-1, П-2 и П-3. Када је одлучено да се при ВТИ у Жаркову формира и конструкторска делатност, инж. Петковић је јануара 1958. прешао у Институт у коме је радио као самостални конструктор а затим и начелник Одсека за пројектовање и конструкцију авиона. Дао је значајан допринос у пројектовању авиона Галеб и Јастреб, а био је на челу групе која је израдила пројекте авиона Крагуј. Сви ти авиони серијски су произвођени у фабрици „Соко“ у Мостару.

У пензију је отишао 1967. године као виши научни саветник ВТИ-а (Ваздухопловног техничког института).

Пројекти авиона

[уреди | уреди извор]
  • Аеро 1 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1939) конкурс Аероклуба
  • Аеро 2 - једномоторни школски двосед дрвене конструкције (1940) конкурс КВВ
  • Тројка - једномоторни туристички двосед нискокрилац дрвене конструкције. (1948) произведено 80 авиона
  • Икарус 215 - вишенаменски двомоторни авион заједнички рад са проф. Д.Станков (1948-1949) прототип
  • Аеро 3 - једномоторни школски двосед са Лајкоминг мотором (1955) произведено 110 авиона у Утви
  • Утва П-1, П-2 и П-3 - предпројекти школских авиона на млазни погон (1955- 1956) конкурс КРВ
  • Галеб - школски авион на млазни погон (1958. - 1960)
  • Јастреб - јуришни авион на млазни погон (1971)
  • Крагуј - лаки јуришни авион са Лајкоминг мотором (1962)

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2020. 
  2. ^ Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије. Београд: Музеј науке и технике. ISBN 978-86-82977-60-5.
  3. ^ Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
  4. ^ Шиме Оштрић, Била једном Тројка, Монорама, Наша крила бр. 12, 12/1996

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије. Београд: Музеј науке и технике. ISBN 978-86-82977-60-5.
  • Шиме Оштрић, Била једном Тројка, Монорама, Наша крила бр. 12, 12/1996;
  • Čedomir Janić, Ikarusov Aero-2, Aero magazin br. 11, oktobar 1999.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (на ((en))). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Т._Петковић&oldid=28527227”