Јан Бранислав Мичатек

Јан Бранислав Мичатек
Јан Бранислав Мичатек
	Јан Бранислав Мичатек
Лични подаци
Датум рођења	19. новембар 1837.
Место рођења	Тренчинске Станковце, Аустријско царство
Датум смрти	24. јануар 1905. (67 год.)
Место смрти	Кисач, Аустроугарска

Јан Бранислав Мичатек (svk. Ján Branislav Mičátek; Мале Станковце (данас Тренчинске Станковце), 19. новембар 1837 — Кисач, 24. јануар 1905) био је словачки учитељ, песник, национални радник, члан и један од оснивача Матице словачке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац му је такође био учитељ и предавао је писцу Јану Калинчиаку, који је касније постао професор филозофије и ректор гимназије у Модри. Ту је Мичатек завршио обуку за учитеља.

Године 1857. почиње да ради као учитељ у селу Лалић у Војводини, где заједно са колегом Јозефом Годром ради на националном буђењу Словака. У Лалићу остаје све до 1862. године, када прелази у Кисач, где се стално настанио. Са доласком Мичатека у Кисач долази до националног освешћивања Словака у месту.

Мичатек је присуствовао прослави организованој поводом извођења прве словачке позоришне представе у Бачком Петровцу коју је режирао Виктор Рохоњ (1845-1923). Том приликом је ватрено рецитовао песме са националном тематиком. Касније ће заједно са Рохоњем бити оптужен од угарских власти за подстицање нетолеранције према мађарском народу.

Био је организатор аматерског позоришта у Кисачу и оснивач Словачког читатељског друштва и библиотеке. Године 1863. учествовао је у оснивању Матице словачке у Мартину, чији је био повереник за Бачку.

Своје песме и чланке објављивао је у бројним словачким часописима. Био је дописник Орла, Сокола, Pešťbudínskych vedomostí, а писао је и за српске новине и часописе, попут новосадског Невена.

Због свог националног ангажмана имао је сталне спорове са угарским властима. Када је 1894. почела оштра мађаризација Мичатеку је одузето радно место и присилно је пензионисан.^[1]

Породица[уреди | уреди извор]

Оженио се Алжбетом, девојачко Маршал, сестром писца Густава Маршала Петровског, са којим је имао деветоро деце, али троје је прерано преминуло, тако да је имао три сина и три ћерке.

Најстарији син Јан Сватоплук био је свештеник у САД. Владимир је био средњи син и био је учитељ у Кисачу, а Људевит Милош је био адвокат, политичар и издавач - уредник Долноземског Словака. Његов брат Владимир, заједно са сестром Ержиком, преводио је дела бројних српских писаца и на тај начин унапредио добре односе између Словака и Срба.^[1]

Смрт[уреди | уреди извор]

Јан Мичатек умро је 24. јануара 1905. у Кисачу. Само дан пре тога на изборима за Угарски сабор у изборној јединици у Кулпину изабран је заједнички кандидат Срба и Словака Милан Хоџа. Велики допринос овом политичком успеху дао је и Мичатек. Сахрани је присуствовао Хоџа и многи истакнути представници Словака и Срба.^[1]