Кисач

Координате: 45° 21′ 01″ СГШ; 19° 43′ 26″ ИГД / 45.350166° СГШ; 19.723833° ИГД / 45.350166; 19.723833
С Википедије, слободне енциклопедије
Кисач
View from the Evangelical Church Tower in Kisach.JPG
Поглед на Кисач
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаНови Сад
Становништво
 — 2011.Пад 5091
 — густина204/км2
Географске карактеристике
Координате45° 21′ 01″ СГШ; 19° 43′ 26″ ИГД / 45.350166° СГШ; 19.723833° ИГД / 45.350166; 19.723833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина85 м
Површина26,8 км2
Кисач на мапи Србије
Кисач
Кисач
Кисач на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21211
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Кисач (свк. Kysáč, мађ. Kiszács) је насеље у Србији у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5091 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Кисач се први пут спомиње у 17. веку и то као село са искључиво српским становништвом, а стотинак година касније у село се досељавају и Словаци. По попису православних парохија у Кисачу је 1733. године било 110 домова и два православна свештеника: Леонтије Поповић и Павел Миладиновић.[1] У Кисачу се налази евангелистички храм из 1795. и православни храм из 1773., као и основна школа у којој се настава одвија на словачком и српском језику. Српски роман купио је 1808. године претплатом Аврам Гаиновић из Кисача.[2]

Овде се налази Железничка станица Кисач.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кисач живи 4402 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,9 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 1966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.664
1953. 5.671
1961. 5.907
1971. 6.022
1981. 6.220
1991. 5.850
2002. 5.471 5.568
2011. 5.091 5.344
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Словаци
  
4.505 82,34%
Срби
  
650 11,88%
Југословени
  
106 1,93%
Мађари
  
52 0,95%
Роми
  
33 0,60%
Хрвати
  
27 0,49%
Црногорци
  
10 0,18%
Русини
  
8 0,14%
Руси
  
3 0,05%
Чеси
  
2 0,03%
Немци
  
2 0,03%
Македонци
  
2 0,03%
Буњевци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
19 0,34%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ Константин Михаиловић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]