Јарослав Пап

С Википедије, слободне енциклопедије
Јарослав Пап
Датум рођења(1957-07-07)7. јул 1957.
Место рођењаЛалић
СФРЈ
Датум смрти16. август 2021.(2021-08-16) (64 год.)
Место смртиСпецијални резерват природе Горње Подунавље
Србија

Јарослав Пап (Лалић, 7. јул 1957Специјални резерват природе Горње Подунавље, 16. август 2021) био је српски фотограф.

Биографија[уреди | уреди извор]

У родном месту је завршио основну школу а средњу фотографску школу „Ђорђе Зличић” у Новом Саду.[1]

Фотографијом се професионално бави од 1984. године. Прво је радио у редакцији новосадског "Дневника", испрва као приправник-фоторепортер да би напредовао до позиције уредника фотографије.[1]

За новинску агенцију Тањуг ради од 2013. а од 2018. Пап ради за Радио телевизију Војводине.[1]

Као фотограф и сниматељ је испратио преврат у Румунији крајем осамдесетих, ратна збивања у Источној Славонији, Барањи западном Срему почетком деведесетих и агресију НАТО алијансе на СР Југославију 1999. године. Истакнуте светске новинске агенције су емитовали преко 1000 ауторских фотографија Јарослава Папа из ратних сукоба и преврата.[1]

Пап је био специјализован и посвећен фотографији снимања природе, примарно у АП Војводини. Стотине његових фотографија биљака и животиња објавили су страни часописи. По фотографија биљног и животињског света је био професионално препознат у иностранству.[1]

Током каријере је имао више од 60 самосталних изложби.[1]

Он био је оснивач Фотографског покрета "Фото лов" која је окупљала младе фотографије.[1]

Културни центар Војводине "Милош Црњански" издао је 2020. године монографију "Војводина – четири годишња доба".[1]

Меморијална изложба фотографија посвећена Јарославу Папу отворена је у Покрајинском заводу за заштиту природе марта 2022.[2]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Био је ожењен Ксенијом Пап са којом је имао сина Андреја, који је такође фотограф.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Прва награда за фото-репортажу из Румуније о паду Н. Чуашескуа ("Дневник" 1990)[1]
  • Прва награду за спортску фотографију године у Југославији (Тањуг, 1996)[1]
  • Друга награда за фото-репортажу "НАТО бомбардовање" (Прес центар Војске Југославије 1999)[1]
  • Прва награда на конкурсу "Екологија" за фотографију тровање Тисе цијанидом ("Дневник" 2001)[1]
  • Прва награда за фотографију године у категорији "Природа" за "Кошутин скок" (Агенција Бета, 2006)[1]
  • Награда "Фотографија године" за најдуховитију фотографију (Агенција Бета, 2008)[1]
  • Награде "Златна Ника" за фото-репортаже "Јутро, шума, рика" и "Поплаве на Дунаву 2013" (Фестивал новинарске репортаже ИНТЕРФЕР, 2012. и 2013)[1]
  • Награда "Зелени лист" (Радио Београд и Покрет горана Војводине, 2014)[1]
  • Фоторепортска награда поводом Дана Тањуга (2017)[1]
  • Награда "Златно перо" (Друштво новинара Војводине, 2017)[1]
  • Прва награда за колекцију фотографија "Живот у Еврорегији Дунав-Криш-Мориш-Тиса" (2017)[1]
  • Октобарска награда града Новог Сада (постхумно)[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Preminuo Jaroslav Pap, jedan od najvećih fotoreportera ne samo u Srbiji, nego i u širem okruženju”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-01-27. 
  2. ^ Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Отворена меморијална изложба фотографија Јарослава Папа”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-03-04. 
  3. ^ „Октобарска награда | Скупштина Града Новог Сада” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-27.