Специјални резерват природе Горње Подунавље
| Специјални резерват природе Горње Подунавље | |
|---|---|
IUCN категорија IV (станиште) | |
 Горње Подунавље | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Апатин |
| Координате | 45° 31′ 30″ N 19° 07′ 35″ E / 45.52500° С; 19.12639° И |
| Површина | 19.648 ha |
| Основано | 1989. године |
| Управљачко тијело | Србија |
Горње Подунавље је специјални резерват природе који се налази у Војводини. Резерват је остатак некадашњих пространих плавних предела Подунавља. Чине га неколико одвојених целина: Моношторски рит, Апатински рит и подручја Штрпца, Козаре и Карапанџе. Налази се на алувијалној равни и алувијалној тераси леве обале Дунава, на надморским висинама од 80 до 88 m са израженим микрорељефом, непосредно од границе са Мађарском до Богојева у дужини од 64 km и површини од 19,648 ha.
Положај[уреди | уреди извор]
Подручје резервата је скуп водених и копнених екосистема. Највећу површину резервата заузимају ритске плавне шуме. Овакви очувани изворни биотопи ретко где се могу срести у Европи. Заједно са десном обалом, плавним подручјем у Барањи у Хрватској познатом по Копачком риту и плавним подручјем Карапанџа у Мађарској чини природну целину.
Одлике[уреди | уреди извор]
Геолошка грађа представљена је квартарним творевинама, које чине повлатни слој плиоценским седиментима. Земљишта су алувијално речни наноси, углавном рецентни свежи алувијум, на чијим деловима се сваке године врши ново таложење материјала приликом изливање Дунава. Јавља се и мочварно земљиште са слојем глеја у позадини, а на вишим деловима развијени су ритска црница и чернозем са флекама сланог земљишта. Дунав је својим током, заједно са својим рукавцима и поплавним водама дао основни печат Горњем Подунављу. Споро текући и завијајући гради рукавце, меандре, успорене токове, а разливајући се ритове, баре и мочваре. СРП „Горње Подунавље“ је значајан центар биодиверзитета. На богатство биолошке разноврсности указује висок степен диверзитета вегетацијских типова, који је представљен са 156 различитих синтаксономских јединица у оквиру 14 класа, 18 редова, 32 свезе и 51 биљне заједнице, које изграђује преко 1.000 биљних врста. Део овог богатства се огледа и у присуству 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врсте сисара, као и огроман број бескичмењака, од којих се издваја фауна лептира са преко 60 врста дневних лептира.
Заштита[уреди | уреди извор]
Због својих изузетних природних вредности Горње Подунавље је 1989. године проглашено за међународно значајно станиште птица (ИБА), саставни је део потенцијалног резервата биосфере Драва-Мура и налази се на списку потенцијалних влажних подручја за упис на листу Рамсарске конвенције.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | ||
