Јевсеј Моисенко
Јевсеј Моисенко | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. август 1916. |
Место рођења | Уваровичи, гувернија Могиљов, Руска империја |
Датум смрти | 29. новембар 1988.72 год.) ( |
Место смрти | Лењинград, СССР |
Уметнички рад | |
Поље | сликарство |
Правац | реализам |
Најважнија дела |
Јевсеј Јевсејевич Моисенко (рус. Евсе́й Евсе́евич Моисе́енко; 15. август 1916 — 29. новембар 1988) био је совјетски сликар. Био је Народни уметник СССР (1970), редовни члан Академије уметности СССР (1973) и Херој социјалистичког рада (1986).
Биографија
[уреди | уреди извор]Од 1936. Моисеенко је живео у Лењинграду. Школовао се на Академији уметности код Александра Осмеркина и предавао на Академији од 1947. године, да би 1957. постао професор.[1] Моисенко је развијао тему романтичног херојства, што се може видети на његовим сликама као што су Црвени су дошли, 1961; Другови, 1964; Слатке трешње, 1969; сви радови су изложени у Државном руском музеју у Санкт Петербургу.[2]
Године 1974. додељена му Лењинова награда. Поетичност сеоских и градских пејзажа приказана је у Тулској улици, Лењинград, 1963. (у Државном руском музеју), док Дечаци, насликани 1974. године и изложени у Третјаковској галерији,[3] приказују романтизам младости.
Сликао је и портрете знаменитих људи. Серија слика Сећање (1976–80) награђена је Државном наградом СССР-а 1983. Последњих година живота радио је на серији посвећеној Александру Пушкину.
Живео је на авенији Суворовски број 56, где се данас налази спомен-плоча.
Награде
[уреди | уреди извор]- Херој социјалистичког рада (1986)
- Заслужни уметнички радник РСФСР (1963)
- Народни уметник РСФСР (1965)
- Народни уметник СССР-а (1970)
- Лењинова награда (1974)
- Државна награда СССР (1983)
- Државна награда РСФСР-а „И. Е. Рјепин” (1966)
- Орден Лењина (1986)
- Орден Црвене заставе рада (1967)
- Орден пријатељства народа (1976)
- Медаља у знак сећања на 100. годишњицу рођења Владимира Иљича Лењина
- Медаља За најбољу слику године (1967)
- Сребрна медаља Академије уметности СССР (1962)
- Златна медаља за њих. М. Б. Грекова (1970)
- 1. награда фабрике Киров (1972)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Leningrad School of Painting. Essays on the History. St Petersburg, ARKA Gallery Publishing, 2019. P.350.
- ^ „The Russian Museum”. Rusmuseum.ru. Архивирано из оригинала 2013-07-05. г. Приступљено 2013-02-11.
- ^ „tretyakovgallery.ru”. tretyakovgallery.ru. Приступљено 2013-02-11.