Јелена Милојковић Ђурић
Јелена Милојковић Ђурић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1931. |
| Место рођења | Београд |
| Датум смрти | 2019. |
Јелена Милојковић-Ђурић (Београд, 2. децембар 1931 — 22. јун 2019[1]) била је српска историчарка, антрополог и музиколог, члан Српске академије наука и уметности.
Образовање[уреди | уреди извор]
Рано школовање[уреди | уреди извор]
Рођена је у Београду 2. децембра 1931. године. Школовање је започела у Француском забавишту по жељи свог оца Борислава Милојковића, који је био поклоник француске културе. Након тога, уписана је у Српско-немачку основну школу, која је одлично прирпемила за касније студије германистике. Похађала је Другу женску гимназију у улици Краљице Наталије, где је матурирала 1950. године. Њено музичко образовање се упоредо одвијало у Музичкој школи Мокрањац, где је први учитељ био композитор Миховил Логар.
Студије на Музичкој Академији и Филозофском факултету[уреди | уреди извор]
Уписала је Музичку Академију 1950. године, како би даље наставила своје музичко образовање, а тамо је посебну пажњу придавала Историји музике и Фолклористици. Упоредо је студирала на Филозофском факултету, где се 1951. године уписала на катедри за Германистику, која се тада налазила у Капетан-Мишином здању. Познати професор Перо Сљепчевић је држао своја чувена уводна предавања о значајним студијама посвећеним Германистици. Пратио га је његов тадашњи асистент, а касније професор немачке књижевности Миљан Мојашевић, чија је предавања о немачкој књижевности редовно слушала. Уписала је немачки језик и књижевност, енглески језик и књижевност као и француски језик. Проучавање немачке, енглеске, француске и руске књижевности је било од великог значаја за њен даљи интердисциплинарни рад посвећен историји српске и европске културе. По апсолвирању на Германистици 1955. године, студирала је од 1955. до 1957. године на Универзитету у Стокхолму и Универзитету у Упсали, где је дипломирала 1957. године са главним предметима Словенски језици и књижевност, Музикологија и Компаративна етнологија. Своје студије на Универзитетима у Стокхолму, а посебно у Упсали, су је упутиле на даље проучавање битних веза између књижевних, ликовних и музичких дела омеђених значајним историјским поглављима у европским оквирима.
Слична инстердисциплинањна укрштања следила је даље током постдипломских студија на Музичкој Академији у Београду. Пријавила се на конкурс Министарства Просвете за упис на трећи степен студија и била примљена, где је академик Станојло Рајчић подржао њену кандидатуру. Започела је магистарске студије 1958. године и била је међу првима уписаних на Одсеку историје музике, уз стипендију Министарства Просвете. Положила је завршни испит 28. јуна 1963. године и тиме стекла степен магистра. Диплому је потписао декан Музичке Академије Душан Сковран и ректор Уметничке академије Бруно Брун, 2. јула 1966, и носи печат Уметничке академије у Београду.
Допринос радио програму[уреди | уреди извор]
Повремено је сарађивала са међународним програмом Југословенске Радиодифузије. Написала је текст и приредила музичке примере за циклус емисија посвећених славним српским манастирима, по наруџбини Француске националне радиодифузије. Исти програм је потом био емитован и у Канади. Емисија је била поновљена неколико пута, и носила је наслов Певајући манастири Написала је такође низ емисија у оквиру Радио-школе емитованих на таласима Радио Београда.
Каријера[уреди | уреди извор]
Њено прво запослење је било на Факултету позоришне уметности. Пријавила се на конкурс 1963. и била изабрана за предавача за предмет Историја музике. Највише пажње је посветила драмским и музичким делима намењеним позоришној сцени. На том положају је остала до 1966. године. У истом периоду била је сарадник Музиколошког инсититута Српске академије наука и уметности.
Академски рад[уреди | уреди извор]
Наставила је проучавање и писање студија и есеја о српској и европској култури, разматрајући интердисциплинарне везе и подстицаје. Тај прилаз је касније још више разрадила, посебно у својој докторској дисертацији, која је пружила нова тумачења књижевног, музичког и ликовног стваралаштва насталог у међуратном периоду. Током 1968. предавала је на Славистичкој катедри Универзитета у Болдеру.
Касније, од 1972. до 1974. године, предавала је руски језик и књижевност на једном тексашком универзитету. У периоду од 1974. до 1976. године, била је на постдипломском усавршавању у Берлину, на познатим образовним институцијама, међу којима је Висока техничка школа, где је уписала Компаративну књижевност код професора Норберта Милера, као и Музичку и уметничку авангарду међуратног периода код професора Карла Далхауса. На Слободном универзитету у Берлину уписала је Компаративну етнологију код проф. Рајнхарта.
Рад на докторској дисертацији[уреди | уреди извор]
Од 1979. до 1981. године уписала се на Историјску катедру Филозофског факултета са започетом докторском дисертацијом Музика као део српске културе између два светска рата. Њен ментор је био професор и академик Радован Јеарџић, који је од почетка увидео значај предложене теме и пружио пуну подршку.
У својој дисертацији истакла је да су многа књижевна и уметничка дела настала током двадесетих и почетком тридесетих година сведочила о тежњи за испитивањима нових стваралачких путева. По избијању економске кризе и заоштравању политичке и друштвене ситуације, приметна је извесна цезура у авангардном уметничком стварању, као и повезивање на многолика завештања духовне традиције. Преиспитивања, како људских, тако уметничких ставова, у данима слутње и неизвесности подстицала су на трагање за дубљим смислом и улогом уметничког дела у оквиру друштвене заједнице. Промене у стваралачком и људском ставу обухватале су многе кљижевнике и уметнике, како у Србији, тако и широм света. Отуда сутада настајала књижевна и умтеничка дела обједињена као сведочанства људске мисли, те представљају својеврстан одговор на преломне промене и историјске догађаје током међуратног периода.
Управо зато је професор Јеарџић позвао познате историчаре да буду чланови докторске комисије, коју су сачињавали професори и академици Дејан Медаковић, Драгољуб Јеремић, Андреј Митровић и Лазар Трифуновић. Дисертацију је одбранила 23. јуна 1981. године. Диплому су потписали декан Филозофског факултета Драган Срејовић као и ректор Војислав М. Петровић, 28. октобра 1981. године.
По савету свог ментора академика Радослава Јеарџића, превела је своју дисертацију на енглески језик, како би била доступна читаоцима и ван граница наше земље. Енглески превод је био објављен под насловом Tradition and Avant-Garde, Literature and the Arts 1918-1941. у познатој серији Источноевропских монографија, 1984. године у Њујорку. Следила је друга књига, која је обухватала период од 1900. го 1918. године, под насловом Tradition and Avant-Garde, Literature and Art in Serbian Culture, 1900-1918, објављена 1988. Обе књиге биле су даље објављиване и код других издавача, као и на интернету, и касније на српском језику у узмењеној верзији под насловом Успони српске културе, где је приказала развој српске културе, почевши са првим деценијама двадесетог века, тачније 1900-1918, да би потом у другом тому осветлила даљи развој српске књижевности и уметности у међуратном периоду 1918-1941. Ове књиге објавио је Зоран Стојановић у својој Издавачкој књижарници 2008. године и имале су неколико издања.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Tradition and Avant-Garde: The Arts in Serbian Culture between the two World Wars, East European Monographs, Boulder and New York, Columbia University Press, 1984, vii, 175
- Tradition and Avant-Garde: Literature and Art in Serbian Culture 1900-1918, East European Monographs, Boulder and New York, Columbia University Press, 1988. v, 227
- Aspects of Soviet Culture, Voices of Glasnost’ 1960-1990, East European Monographs, Boulder and New York, Columbia University Press, 1991, iii, 190
- Panslavism and National Identity in Russia and in the Balkans. Images of the Self and Others , East European Monographs, Boulder and New York, Columbia University Press, 1994, iii, 177
- AE Mitropolit srpski Mihail, Sveta Gora Atonska, Reprint of the 1886 edition Novi Sad, Pajevic, pp. 195
- Hodočašće gospodina Mihaila mitropolita srpskog Palestini i Svetoj Gori Atonskoj 1883. Godine (The Pilgrimage of Metropolitan Mihail to Palestine and Athos in 1883), Prosveta , Nis, 1998, pp. V- XLVI, 193
- Aspects of Balkan Culture, Social, Political and Literary Perceptions, New Academia Publishing LLC, Washington DC 2006, vii, 290
- The Eastern Question and the Voices of Reason, Austria-Hungary, Russia and the Balkan States 1875-1908, Images of the Self and Others. East European Monographs, Columbia University Press, Boulder and New York, 2002, xii, 238
- Usponi Srpske Kulture, Knjizevni, Muzički i Likovni Život, 1900-1918. Sremski Karlovci, Novi Sad, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2008, 229
- Usponi Srpske Kulture, Muzički, Knjizevni, i Likovni Život, 1918-1941. Sremski Karlovci, Novi Sad, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2009, 187
- Balkan Cultural Legacies, Historical, Literary and Fine Arts Perceptions, East European Monographs, Boulder and New York, Columbia University Press, 2010,vi, 286
- Srbi na putevima Balkana, Evrope i Sredozemlja, Zavod za udzbnike, Beograd, 2011, 295
