Јеромонах Мардарије
Јеромонах Мардарије | |
|---|---|
| Датум смрти | после 1566. |
| Народност | Србин |
| Занимање | монах, штампар и уредник |
| Активни период | 1522—1566 |
| Деловање | Један од првих штампара Србуља |
Јеромонах Мардарије био је јеромонах Српске православне цркве и један од најзначајнијих раносрпских штампара.[1]
Био је први београдски штампар и последњи велики штампар Србуља.[2] Први пут штампао је књиге у Београдској штампарији 1552. године. Када је њен власник одустао од штампарије, Мардарије је преселио штампарију у манастир Мркшина црква у Косјерићу где је основао штампарију Мркшина црква.
Рад[уреди | уреди извор]
Мардарије је радио као уредник и штампар у Београдској штампарији, прво код кнеза Радише Дмитровића, а касније Тројана Гундулића.[3] Према неким изворима, јеромонах Мардарије је био тај који је прво Дмитровића, а потом и Гундулића инспирисао да улажу у штампарску делатност и организовао све активности приликом постављања штампарије у Београду.[4] Године 1552. штампао је Београдско Четворојеванђеље.[5] Мардарије је аутор поговора објављеног на крају Јеванђеља у коме је сажето описао како је књига настала, оснивање Београдске штампарије и њене кључне људе.[6] Мардарије је приредио ову књигу под великим утицајем књига издатих у штампарији Црнојевића.[7]
Када је Тројан Гундулић одустао од штампања књига, Мардарије је преселио штампарију из Београда у манастир Мркшина црква у Косјерићу и у њој основао штампарију Мркшина црква.[8][9] У штампарији Мркшина црква штампане су две књиге: Јеванђеље, штампано 1562. године и Цветни триодон (Триод Цветни) 1566. године.[10] Цветни триодон је препознатљив по томе што је Мардарије у овој књизи радије користио фигуралне мотиве уместо ортнамената.[11]
Погрешна идентификација са игуманом Мардаријем[уреди | уреди извор]
У многим ранијим изворима јеромонах Мардарије се погрешно поистовећивао са игуманом Мардаријем који је такође био штампар, али у Милешевској штампарији. С обзиром да се Мардарије из штампарије Мркшина црква никада у својим књигама није помињао као игуман, дошло се до закључка да су јеромонах Мардарије и игуман Мардарије две различите личности.[12][13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. стр. 128.
- ^ Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993. стр. 435. ISBN 9788637904762.
- ^ Beogradu, Univerzitet u (1954). Beograd kroz vekove: Ciklus predavanja, održan na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Kolarčev narodni univerzitet. стр. 49.
- ^ Srpsko geografsko društvo (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. стр. 189. „Сва три, пак, записа утврђују : да је јеромонах Мардарије, оснивач штампарије, био један од калуђера велике главе и истрајне ...”
- ^ Petrović, Bisenija; Kovačević, Bojan (2005). The Belgrade city museum: 1903-2003. The Belgrade City Museum. стр. 1. ISBN 9788680619330. „The Four Gospels (Tetra evangalion) was printed in Belgrade in 1552, in the printing press which Trojan Gundulic from Dubrovnik had bought from Prince Radisa. The compositor was hieromonk Mardarije from Mrksa's Church.”
- ^ Književnost. 1989. стр. 6. „Штампар је био јеромонах Мардарије који је издање такозваног „београдског четворојеванђеља" пропратио поговором.”
- ^ Arheografski prilozi. Narodna biblioteka Srbije, Arheografsko odeljenje. 1995. стр. 310.
- ^ Annuaire du musee de la ville de Beograd. Beogradske novine. 1955. стр. 91. „Неки наши научници сматрају да је ту штампарију понео собом у Мркшину Цркву јеромонах Мардарије.”
- ^ Vojska. Vojnoizdavački i novinski centar. 2004. стр. 167. „Штампарија из Београда пренета је у Мркшину цркву код ...”
- ^ Историски записи. с.н. 1994. стр. 198.
- ^ Medaković, Dejan. Izabrane srpske teme: studije i prilozi. Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 119. „Нешто доцније, 1562-65, срећемо још једном његово име у штампарији Мркшине цркве. Ту су штампане две књиге, а нарочито је занимљив Цветни Триод, у којем је Мардарије фигуралне мотиве претпоставио орнаменталним.”
- ^ Plavšić, Lazar (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. стр. 115.
- ^ Recherches sur l'art. Matica. 1991. стр. 205.