Јеврем Ненадовић
| Јеврем Ненадовић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. септембар 1793. |
| Место рођења | Бранковина, Османско царство, данас Србија |
| Датум смрти | 17. април 1867. (73 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
| Народност | Србин |
| Религија | Православац |
| Професија | војвода у Првом српском устанку, државник |
| Породица | |
| Супружник | Јованка Миловановић |
| Деца | Јована, Персида Карађорђевић, Атанасије, Јеленка, Анка, Машинка, Босиљка, Младен и Сима |
| Родитељи | Јаков Ненадовић Неранџа Ненадовић |
Јеврем Ненадовић (Бранковина, 27. септембар 1793 — Београд, 17. април 1867), је био политичар и војвода ваљевски и тамнавски, председник Апелационог суда и државни саветник.
Син Јакова Ненадовића, војводе из Првог српског устанка.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Књигу је почео учити у кући очиној, у свог братучета Проте Матеје; Продужио је у Купинову у Срему, а свршио је два разреда гимназије у Карловцима.
Рођен у кући која је дала толике раднике у народним пословима, Јеврем је и сам врло рано почео мешати се у борбу са Турцима, и у послове управне.
Године 1811, кад је Јаков тргнут из народа у савет, за попечитеља унутрашњих послова, Јеврем је постављен за војводу у ваљевској Тамнави, и обично је чувао границу од Сокола и од Дрине. Син Јаковљев а, доцније, и зет Младенов, Јеврем је био у тако згодном положају да му ни једна од оновремених јаких странака није могла никад ни у чему наудити. По нарави пак био је човек миран и благ, те никога није особито дражао против себе.
За њега једном рече покојни Баталака:
— Јеврем је био срећан целог века својега; никад никаква недостатака није зазнао: син Јаковљев, зет Младенов, и под старост таст кнежев — свакад је имао све што му је требало!
Године 1813, пребегао је и Јеврем у Срем, и, с оцем својим отишао у Русију. Кад се одонуда вратио, у августу 1831, постао је председник суда, у Ваљеву, па је доцније, био и државни саветник, у Београду.
Кћи његова Персида, била је са Александром, Карађорђевим сином, који је, као Кнез владо у Србији од 1842−1858.
Године 1858, добио је пензију, и после је живео у Београду.
Јеврем Ненадовић је издахнуо 1867, баш оног дана када је Кнез Михаило примивши од Турака београдски град, развио на њему српску заставу.[1]
Додељен му је турски Ифтихар и аустријски Орден Франца Јозефа Првог.[2]
Породица
[уреди | уреди извор]Родитељи
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Јаков Ненадовић |  |
1793. | 1867. |
| Неранџа |
Супружник
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Јованка Миловановић |
Деца
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Персида Ненадовић | .jpg) |
15. фебруар 1813. | 10. април 1873. | Кнез Александар Карађорђевић |
| Анка Ненадовић | 1820 | 1843 | Милосав Топаловић | |
| Машинка Ненадовић | 1823 | 1898 | Јован Лукачевић | |
| Младен Ј. Ненадовић | 1834 | 1868 | Софија Барловац | |
| Симеон Сима Ненадовић | 1838 | 1868 | ||
| Јелисавета Ненадовић | Јеврем Гавриловић | |||
| Босиљка Ненадовић | Радован Ђурић |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ М.Милићевић,Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
- ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 11.
