Купиново

Купиново
Купиново;
	Улазна капија цркве Светог Луке у Купинову
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Пећинци
Становништво
— 2011.	1866
— густина	24/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 12″ С; 20° 02′ 32″ И / 44.703333° С; 20.042166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	63 m
Површина	84,1 km2
	Купиново Купиново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22419
Позивни број	022
Регистарска ознака	RU

Купиново је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1866 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, седишта српског деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили. У Купинову се налази црква Светог Луке позната међу сељанима као Деспотска црква која је најстарија православна црква северно од Саве и Дунава. Из темеља рушена обновљена је 1730. године. У близини се такође налази и манастир Обед познатији као црква мајке Ангелине.

Најстарији део села је сачуван и заштићен као Етно-село и ту се налазе неке од најстаријих кућа у Војводини, које су законом заштићене као културна добра Србије. Има кућа са почетка 19. века које су прављене од плетари са тршчаним кровом. Куће имају тремове и доксате са дрвеним стубовима и аркадама.

Овде се налазе српска православна црква Светог Духа у Купинову, Амбар са котобањом, Жике Маричића 17 у Купинову, Амбар са котобањом, Савска 15 у Купинову, Финансијска касарна у Купинову.

Партизани су у Другом светском рату ослободили Купиново 6. септембра 1944.

Туризам[уреди | уреди извор]

У близини села налази се Обедска бара, атрактивно туристичко подручје за одмор и излете у природи, као и за лов. У близини је такође обала реке Саве која пружа лепа места за излете и бављење спортовима на води.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Купиново живи 1586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 668 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.182
1953.	2.162
1961.	2.220
1971.	2.057
1981.	2.002
1991.	2.009	1.950
2002.	2.047	2.083

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.852	90,47%
Роми	146	7,13%
Југословени	7	0,34%
Хрвати	4	0,19%
Словаци	3	0,14%
Руси	3	0,14%
Македонци	3	0,14%
Црногорци	1	0,04%
Словенци	1	0,04%
Румуни	1	0,04%
Немци	1	0,04%
непознато	23	1,12%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	3	6
80+	16	16
75—79	18	40
70—74	53	73
65—69	74	79
60—64	66	67
55—59	37	48
50—54	59	57
45—49	74	64
40—44	89	71
35—39	86	80
30—34	64	71
25—29	59	41
20—24	72	46
15—19	88	76
10—14	69	61
5—9	51	53
0—4	66	54
Просек :	38,1	41,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	512	541	616	625	632	632	668

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	143	149	104	139	81	36	12	3	1	0	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	858	237	534	52	31	4
Женски	835	124	529	158	19	5
УКУПНО	1.693	361	1.063	210	50	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	420	194	0	0	69
Женски	197	77	0	0	24
УКУПНО	617	271	0	0	93
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	16	23	20	2	18
Женски	0	0	30	2	2
УКУПНО	16	23	50	4	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	7	18	8	5
Женски	1	7	8	19	23
УКУПНО	4	14	26	27	28
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	23
Женски	1	0	0	3
УКУПНО	15	0	0	26

Познате личности[уреди | уреди извор]

Иваниш Берислав
Петар Петровић, рођ. 1808. године, јерођакон пештански, књижевник ("Морално дјевическо огледало...", Будим 1836)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
kupinovo.com
Српски јунаци средњега века: Змај Огњени Вук, РТС Образовно - научни програм - Званични канал

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]