Персида Карађорђевић
| Персида Карађорђевић | |
|---|---|
 Персида Карађорђевић, рад Катарине Ивановић | |
| Датум рођења | 15. фебруар 1813. |
| Место рођења | Бранковина Османско царство |
| Датум смрти | 29. март 1873. (60 год.) |
| Место смрти | Беч Аустроугарска |
| Гроб | Беч 1873, посмртни остаци пренети на Опленац 1911. год. |
| Династија | Карађорђевићи |
| Отац | Јеврем Ненадовић |
| Мајка | Јованка Ненадовић рођ. Миловановић |
| Супружник | Александар Карађорђевић |
| Потомство | Петар I Карађорђевић, Арсен Карађорђевић, Клеопатра Карађорђевић |
| Кнегиња Србије | |
| Период | 14. септембар 1842 – 24. октобар 1858. |
| Претходник | Љубица Обреновић |
| Наследник | Јулија Хуњади |
Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813 — Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Потиче из угледне породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева. Унука је првог српског министра полиције и војводе Јакова Ненадовић, а ћерка Јеврема Ненадовића и Јованке. Јованкин отац био је војвода Младен Миловановић. По природи предузимљива и темпераментна особа, кнегииња Персида је била главни саветник свог мужа.
Са кнезом Александром имала је десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђе и Арсена.[2]
За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Орден падишаховог портрета 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала. Једина је жена носилац турског Ордена падишаховог портрета.[3]
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 4. Јаков Ненадовић | ||||||||||||||||
| 2. Јеврем Ненадовић | ||||||||||||||||
| 5. Неранџа | ||||||||||||||||
| 1. Персида Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 6. Младен Миловановић | ||||||||||||||||
| 3. Јованка Миловановић | ||||||||||||||||
| 7. Босиљка | ||||||||||||||||
Породица[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Кнез Александар | 11. октобар 1806. | 3. мај 1885. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Кнегиња Полексија | 1. фебруар 1833. | 5. децембар 1914. | Константин Николајевић; Александар Прешерн | |
| Кнегиња Клеопатра | 26. новембар 1835. | 13. јул 1855. | Милан Петронијевић | |
| Кнез Алексије | 23. март 1836. | 21. април 1841. | умро у детињству | |
| Кнез Светозар | 1841. | 17. март 1847. | умро у детињству | |
| Краљ Петар I | 29. јун 1844. | 16. август 1921. | Кнегиња Зорка | |
| Кнегиња Јелена | 18. октобар 1846. | 26. јул 1867. | Ђорђе Симић | |
| Кнез Андреј | 15. септембар 1848. | 12. јул 1864. | умро у младости | |
| Кнегиња Јелисавета | 27. фебруар 1850. | 1. јун 1850. | умрла у детињству | |
| Кнез Ђорђе | 11. октобар 1856. | 5. јануар 1889. | Није се женио | |
| Кнез Арсен | 16. април 1859. | 19. октобар 1938. | грофица Аурора Павловна Демидова |
Политичка и културна делатност[уреди | уреди извор]
У Србији тог доба осећао се њен утицај, како у политици тако и у култури. Својим добронамерним интервенцијама и протежирањем фамилије Ненадовић, допринела је кнежевом паду 1858. године. [4]
За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. године. За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.[1]
Ктиторски рад[уреди | уреди извор]
Црква Светог Илије у Сокобањи подигнута је на њену иницијативу. Цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала скупоцени крст.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа. стр. 233—237. ISBN 978-86-82379-31-7.COBISS.SR 167420172
- ^ Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд. pp. 352.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 343.
- ^ Карађорђевићи: од вожда до круне. 2018. ISBN 978-86-81046-45-6.
- ^ Лош, Татјана. „Персида Карађорђевић: мудра кнегиња, велика ктиторка”. Центар за истраживање православнога монархизма. Приступљено 16. 12. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Информација о њеном гробу
- Фотографија Персиде Карађорђевић (Анастас Јовановић)
- Родослов Карађорђевића
- Персида Карађорђевић: Мудра кнегиња, велика ктиторка („Вечерње новости“, 25. фебруар 2015)
 | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
