Персида Карађорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Персида Карађорђевић
Persida Karadjordjevic.jpg
Персида Карађорђевић, рад Катарине Ивановић
Датум рођења15. фебруар 1813.
Место рођењаБранковина
Османско царство
Датум смрти29. март 1873.(1873-03-29) (60 год.)
Место смртиБеч
Аустроугарска
ГробБеч 1873, посмртни остаци пренети на Опленац 1911 год.
ДинастијаКарађорђевићи
ОтацЈеврем Ненадовић
МајкаЈованка Ненадовић рођ. Миловановић
СупружникАлександар Карађорђевић
ПотомствоПетар I Карађорђевић, Арсен Карађорђевић, Клеопатра Карађорђевић
Кнегиња Србије
Период14. септембар 1842 – 24. октобар 1858.
ПретходникЉубица Обреновић
НаследникЈулија Хуњади

Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

кнез Александар и кнегиња Персида

Потиче из угледне породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева. Унука је првог српског министра полиције и војводе Јакова Ненадовић, а ћерка Јеврема Ненадовића и Јованке. Јованкин отац био је војвода Младен Миловановић. По природи предузимљива и темпераментна особа, кнегииња Персида била је главни саветник свог мужа.

Са кнезом Александром имала је десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђе и Арсена.[2]

Једина је жена носилац турског Ордена падишаховог портрета.[3]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Персида Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Кнез Александар
PrinceAlexander I w.jpg
11. октобар 1806. 3. мај 1885.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Кнегиња Полексија 1. фебруар 1833. 5. децембар 1914. Константин Николајевић; Александар Прешерн
Кнегиња Клеопатра
Kleopatrakaradjordjevic.jpg
26. новембар 1835. 13. јул 1855. Милан Петронијевић
Кнез Алексије 23. март 1836. 21. април 1841. умро у детињству
Кнез Светозар 1841. 17. март 1847. умро у детињству
Краљ Петар I
Peter I Karadjordjevic of Serbia.jpg
29. јун 1844. 16. август 1921. Кнегиња Зорка
Кнегиња Јелена 18. октобар 1846. 26. јул 1867. Ђорђе Симић
Кнез Андреј 15. септембар 1848. 12. јул 1864. умро у младости
Кнегиња Јелисавета 27. фебруар 1850. 1. јун 1850. умрла у детињству
Кнез Ђорђе 11. октобар 1856. 5. јануар 1889. Није се женио
Кнез Арсен
Knez Arsen Karađorđević.jpg
16. април 1859. 19. октобар 1938. грофица Аурора Павловна Демидова

Политичка и културна делатност[уреди | уреди извор]

У Србији тог доба осећао се њен утицај, како у политици тако и у култури.За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. године. За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.[1]

Ктиторски рад[уреди | уреди извор]

Црква Светог Илије у Врелу

Црква Светог Илије у Сокобањи подигнута је на њену иницијативу. Цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала скупоцени крст.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа. стр. 233—237. ISBN 978-86-82379-31-7. COBISS.SR 167420172
  2. ^ Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд. pp. 352.
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 343. 
  4. ^ Лош, Татјана. „Персида Карађорђевић: мудра кнегиња, велика ктиторка”. Центар за истраживање православнога монархизма. Приступљено 16. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]