Персида Карађорђевић
| Персида Карађорђевић | |
|---|---|
 Персида Карађорђевић, рад Катарине Ивановић | |
| Датум рођења | 15. фебруар 1813. |
| Место рођења | Бранковина Османско царство |
| Датум смрти | 29. март 1873. (60 год.) |
| Место смрти | Беч Аустроугарска |
| Гроб | Беч 1873, посмртни остаци пренети на Опленац 1911 год. |
| Династија | Карађорђевићи |
| Отац | Јеврем Ненадовић |
| Мајка | Јованка Ненадовић рођ. Миловановић |
| Супружник | Александар Карађорђевић |
| Потомство | Петар I Карађорђевић, Арсен Карађорђевић, Клеопатра Карађорђевић |
| Кнегиња Србије | |
| Период | 14. септембар 1842 – 24. октобар 1858. |
| Претходник | Љубица Обреновић |
| Наследник | Јулија Хуњади |
Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813 — Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.[1]
Садржај
Биографија[уреди]
Потиче из угледне породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева. Унука је првог српског министра полиције и војводе Јакова Ненадовић, а ћерка Јеврема Ненадовића и Јованке. Јованкин отац био је војвода Младен Миловановић. По природи предузимљива и темпераментна особа, кнегииња Персида била је главни саветник свог мужа.
Са кнезом Александром имала је десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђе и Арсена.[2]
Породично стабло[уреди]
| 4. Јаков Ненадовић | ||||||||||||||||
| 2. Јеврем Ненадовић | ||||||||||||||||
| 5. Неранџа | ||||||||||||||||
| 1. Персида Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 6. Младен Миловановић | ||||||||||||||||
| 3. Јованка Миловановић | ||||||||||||||||
| 7. Босиљка | ||||||||||||||||
Породица[уреди]
Супружник[уреди]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Кнез Александар | 11. октобар 1806. | 3. мај 1885. |
Деца[уреди]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Кнегиња Полексија | 1. фебруар 1833. | 5. децембар 1914. | Константин Николајевић; Александар Прешерн | |
| Кнегиња Клеопатра | 26. новембар 1835. | 13. јул 1855. | Милан Петронијевић | |
| Кнез Алексије | 23. март 1836. | 21. април 1841. | умро у детињству | |
| Кнез Светозар | 1841. | 17. март 1847. | умро у детињству | |
| Краљ Петар I | 29. јун 1844. | 16. август 1921. | Кнегиња Зорка | |
| Кнегиња Јелена | 18. октобар 1846. | 26. јул 1867. | Ђорђе Симић | |
| Кнез Андреј | 15. септембар 1848. | 12. јул 1864. | умро у младости | |
| Кнегиња Јелисавета | 27. фебруар 1850. | 1. јун 1850. | умрла у детињству | |
| Кнез Ђорђе | 11. октобар 1856. | 5. јануар 1889. | Није се женио | |
| Кнез Арсен | 16. април 1859. | 19. октобар 1938. | грофица Аурора Павловна Демидова |
Политичка и културна делатност[уреди]
У Србији тог доба осећао се њен утицај, како у политици тако и у култури.За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. године. За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.[1]
Ктиторски рад[уреди]
Црква Светог Илије у Сокобањи подигнута је на њену иницијативу. Цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала скупоцени крст.[3]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа. стр. 233—237. ISBN 978-86-82379-31-7.COBISS.SR 167420172
- ^ Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд. pp. 352.
- ^ Лош, Татјана. „Персида Карађорђевић: мудра кнегиња, велика ктиторка”. Центар за истраживање православнога монархизма. Приступљено 16. 12. 2016.
Спољашње везе[уреди]
- Информација о њеном гробу
- Фотографија Персиде Карађорђевић (Анастас Јовановић)
- Родослов Карађорђевића
- Персида Карађорђевић: Мудра кнегиња, велика ктиторка („Вечерње новости“, 25. фебруар 2015)
 | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
