Јован Ђорђевић (правник)
| Др Јован Ђорђевић | |
|---|---|
 Др Јован Ђорђевић | |
| Датум рођења | 10. март 1908. |
| Место рођења | Београд Краљевина Србија |
| Датум смрти | 9. децембар 1989. (81 год.) |
| Место смрти | Београд СФРЈ |
Јован Ђорђевић (Београд, 1908 — Београд, 1989) био је правник и политиколог, доктор правних наука и редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, професор на Сорбони-Париз, члан САНУ и свих јужнословенских академија наука и умјетности.[1] [2] [3] [4]
Биографија[уреди | уреди извор]
Јован Ђорђевић рођен је 10. марта 1908. у Београду. Потиче из угледне и образоване београдске продице Ђорђевић. Млађи брат Божидар Ђорђевић (лекар) био је такође професор Београдског универзитета и академик. Јован је основну школу, Четврту београдску гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. Докторске студије у Паризу на Сорбони. 1945. постаје први декан Правног факултета у Београду. Од 1946. предаје уставно право, теорију државе и социологију. 1954. учествује у „правној изградњи“ Устава и закона ФНРЈ као помоћник министра гдје обавља функцију секретара Комитета за законодавство и организацију Савезног извршног већа. Судија је Уставног суда Југославије и предсједник Уставног суда Србије. Уредник је "Архива за правне и душтвене науке".[1] Придружени је професор Универзитета у Паризу - Сорбона . Др Јован Ђорђевић је члан САНУ, одељења друштвених наука: дописни од 17.12.1959, редовни од 20.12.1961. у одборима за изворе српског права и филозофију и друштвену теорију - Члан је Председништва САНУ од 7.4.1966 до 24.4.1969. Био је члан свих јужнословенских академија наука и умјетности. Умро је у Београду 9. децембра 1989. г. [4]
Меморандум САНУ из 1986.[уреди | уреди извор]
Меморандум САНУ из 1986. године, који је требало да научно и интелектуално ојача политичку и сваку другу активност у случају распада постојеће државе, посматран из много углова различито и тумачен, умножен је у 20 примјерака и добили су га 16 чланова Комисије за израду овог акта, а по примјерак и академици – експерти највишег нивоа, позвани да дају своја стручна мишљења о њему. Били су то Добрица Ћосић, Љубомир Тадић и Јован Ђорђевић. И ту се види да је др Јован Ђорђевић био у сваком погледу високо позициониран. [5]
Признања[уреди | уреди извор]
Др Јован Ђорђевић је почасни доктор наука Универзитета у Стразбуру. Добитник је: Октобарске награде Београда, 1961; награде АВНОЈ-а, 1968. , Ордена братства и јединства, Ордена заслуга за народ са златним венцем , 1965. и Ордена рада са црвеном звездом, 1988. [4]
Дјела[уреди | уреди извор]
- франц. Les rapports entre la notion d'etat et la notionde classes sociales, these, Paris 1935;
- Контрола уставности закона САД, (1937)
- Јавно мњење, (1939)
- Основна питања федералне државе,(1940)
- Уставно право ФНРЈ, (1947-1948)
- Народни одбори, ( 1949)
- Уставно право , ( 1953. И 1958)
- Државно уређење ФНРЈ, (1954)
- Оглед о бирократији, (1960)
- Уставно право и политички систем, (1961,1962)
- Социјализам и демократија, (1961).
- Нови уставни систем, (1963,1964)[1][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.
- ^ [1], Приступљено 18.1. 2018.
- ^ а б Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.
- ^ а б в Биографија на сајту САНУ, Приступљено 1.7. 2019.
- ^ [2], Приступљено 17.1. 2018.
