Јован Анђел (севастократор)
| Јован | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јован Анђел |
| Датум рођења | непознато, пре 1328. |
| Датум смрти | 1348. |
| Место смрти | Арта, Византијско царство |
| Породица | |
| Супружник | сестра Ане Палеолог, епирске царице |
| Потомство | непознато]] |
| Династија | Династија Анђела |
| кефалија Тесалије | |
| Период | 1335-1348 |
| Претходник | Јован II Орсини |
| Наследник | Прељуб (кесар) |
Јован Анђел (грчки: Ιωαννης Αγγελος; умро 1348), био је византијски севастократор, војсковођа и владар Епира и Тесалије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Јован Анђел је био рођак (могуће нећак) византијског цара Јована Кантакузина, најближег сарадника Андроника III Палеолога (1328-1341). Имена његових родитеља су непозната. Могуће да је био син протовестијара Андроника Палеолога. Јован Кантакузин у својим мемоарима пише да је сам подигао и одгајао Јована Анђела подучавајући га ратним вештинама. У изворима се Јован први пут јавља 1328. године као намесник Касторије. Потом је око 1336/7. године био кефалија Јањине са титулом пинкерна. Јањина је, као и остале епирске територије, прикључена Византијском царству након освајања цара Андроника извршених након завршетка последњег Византијско-српског рата. Епиром је владао Јован II Орсини који умире 1335. године остављајући га у рукама малолетног Нићифора II Орсинија и његове мајке Ане Палеолог. Локално становништво, незадовољно византијском влашћу, диже побуну 1339. године. Нићифор се вратио са Пелопонеза у намери да преузме власт над Артом, али су Јован и Андроник лако угушили побуну.
Јован је остао у Епиру до смрти цара Андроника III Палеолога (јун 1341). Тада је напустио Арту и кренуо ка Димотици да се састане са Кантакузином. Узео је учешћа у грађанском рату два Јована подржавајући Кантакузиново проглашење за цара 26. октобра 1341. године. Пратио је Кантакузина у нападу на Солун и приликом састанка са Стефаном Душаном (1331-1355). Исте године су тесалски племићи пришли Кантакузину нудећи му помоћ у рату. Кантакузин је након успешних преговора именовао Јована Анђела пинкерном и доживотним намесником Тесалије. Касније је Анђел напредовао до севастократорске титуле. Анђел је успешно владао Тесалијом. Користећи се падом Каталинаца у Атинском војводству, Анђел је проширио своју државу над читавим Епиром и Акарнанијом. Ана Палеолог је заробљена и утамничена. Почетком 1343. године Анђел је на челу тесалског контингента у Кантакузиновом нападу на Солун.
Анђео је владао Епиром, Етолијом и Акарнанијом до почетка 1348. године. Умро је од куге. Његову смрт искористио је, сада цар, Стефан Душан који је заузео његове територије (Епир на јесен 1347, а Тесалију почетком 1348. године, неколико месеци након Јованове смрти). На чело новоосвојених територија у Тесалији постављен је кесар Прељуб.
Извори[уреди | уреди извор]
- Bartusis, Mark C. (1997). The Late Byzantine Army: Arms and Society 1204–1453. Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1620-2.
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les Institutions Byzantines, Tome I (на језику: French). Berlin, Germany: Akademie-Verlag.
- Nicol, Donald MacGillivray (1968). The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100–1460: A Genealogical and Prosopographical Study. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Nicol, Donald MacGillivray (1996). The Reluctant Emperor: A Biography of John Cantacuzene, Byzantine Emperor and Monk, c. 1295–1383. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52201-4.
- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. проширено изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Leontiadis, Ioannis (1988). „91038. Ἄγγελος Ἰωάννης”. Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (на језику: German). Addenda 1–8. Vienna, Austria: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
