Јован Стаматовић-Карић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Стаматовић-Карић
Место рођењаБеоград, СФРЈ
ЗанимањеМузичар, редитељ, видеоблогер, сценариста и продуцент

Јован Стаматовић-Карић (14. април 1986, Београд, СФРЈ) српски je музичар, редитељ, видеоблогер, сценариста и продуцент. Бивши доцент на Новој Академији Уметности у Београду.[1] Од 2019. године директор продуцентске куће Самира Филминг.[2] Од 2021. године водитељ и аутор канала на Youtube под називом "ЈSК", где Јован интервјуише познате личности.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Јован Стаматовић-Карић се родио у Београду. Његови родитељи су се рано развели, па тако већи део детињства проводи код бабе, деде и ујака у Вршцу. 1990. године, заједно са мајком и очухом, одлази у Москву, где и почиње да се бави музиком. 2004. године очевом презимену додаје и очухово.[4]

2001. године уписује клавир на Националној Музичкој Академији у Кијеву, код професора Татјане Рошине.

Од 2007. до 2010. студира код Алексеја Љубимова на Универзитету "Моцартеум" у Салцбургу.

2014. године дипломира на редитељско-глумачкој класи код Љубише Ристића.

Музичко стваралаштво[уреди | уреди извор]

Наступа као солиста, солиста камерног ансамбла, корепетитор и са оркестрима у разним земљама Европе. У свом репертоару поседује како дела барокних композитора, Ј. С. Баха, Хајдна, Бетовена, Шопена, Шумана, Рахмањинова, Кејџа, тако и савремених композитора В. Силвестрова, М. Јелића, Г. Пелециса, В. Вишинског и других.

2014. године ствара експериментални креативни тандем са глумицом Аном Софреновић, заједно развијају и наступају у две нове форме концерта - "Слепи концерт[5]" и "Дијалог[6]".

2016. године преводи култни комад Џона Кејџа "Лекција ни о чему" и, заједно са групом музичара и глумаца, у копродукцији са Београдском филхармонијом организује прво извођење тог комада на српском језику[7].

Од 2018. године свира у представи "Судбина једног Чарлија" у Малом Позоришту "Душко Радовић".[8]

Драмско стваралаштво[уреди | уреди извор]

Од 2012. године режира представе у Србији – „Јесењин“ у Руском Дому, „Милосрдни анђео“ о Бомбардовању Југославије 1999. у КПГТу,[9] „Сновиђење у ноћ Ивањску“ Шекспира у Циглани Трудбени[10]к, „Кисеоник“ по драми Ивана Вирипајева у АП "Б. Крсмановић", „Марија Магдалена” у "Театар Балкан Нови Покрет"[11][12] и др[13][14].[15]

Године 2015. био је коаутор Драгана Живадинова и Михе Туршића у њиховом пројекту "Ноордунг :: 1995-2015-2045", који се игра једном у десет година, а те године се одвијао у Центру Ноордунг, у Витању.[16]

2016. године, на фестивалу савремене уметности „Територија“ у Москви, према текстовима Александра Ципкина поставља представу „Руска барка“, која приказује кратку историју Русије у 20. веку[17][4].

2017. године поставио је представу „Браћа“ по драми Михаила Дурњенкова, која је играна у Београду и на "Јесењем позоришном Кустендорф фестивалу" под патронатом Емира Кустурице.[18]

Године 2016. пише, режира и продуцира дугометражни филм "Кроз Облаке". Филм је тренутно у фази постпродукције.

Крајем 2021. године, заједно са плесачицом и кореографкињом Маријом Обрадовић, ствара ауторски пројекат у продукцији УБУС-а "Ever since my house burned down i see the moon more clearly".[19]

Други пројекти[уреди | уреди извор]

Од 2010. до 2017. године био је уметнички директор „НК Студио“.[20]

Од 2015. до 2018. предавао је глуму и режију на Новој Академији Уметности у Београду.[21]

2017. организовао је „БеспринЦипна читања у Београду“, где су млади српски глумци читали дела Александра Ципкина, Александра Снегирјева и Сергеја Минајева на српском језику.

2018. пише либрето за оперу "Џумбус" у оквиру пројекта Креативна Европа и Оперосе - „Youth @ Оpеrа“.[22]

2019. године постаје директор продуцентске куће Самира Филминг.

Почетком 2021. године покреће емисију „ЈSК“ на видео хостингу Youtube у којој интервјуише познате личности. На каналу су до сада окачене четири емисије - гости су били Марко Видојковић[23], Виктор Киш[24], Иван Тасовац[25], Борис Малагурски[26]. Као и филм „Глас спорта[27]“, о најпопуларнијим спортским коментаторима у Србији и њиховој професији. Јован у својим емисијама покушава да открије госте са свих страна и разговара са њима о темама о којима нико до сада није разговарао.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jovan Stamatović Karić”. DACIDA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-18. 
  2. ^ „Samira Filming production”. Samira (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18. 
  3. ^ „JSK - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2022-01-18. 
  4. ^ а б Masniković, Isidora. „Umetnost nije anarhija”. Politika Online. Приступљено 2022-01-18. 
  5. ^ „"Slepi koncert" u Kulturnom Centru Beograda”. www.srbijadanas.com (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18. 
  6. ^ Blic. „Program humanitarnog festivala "Čovek i pozorište" u Krsmancu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18. 
  7. ^ „Blacksheep.rs | Crna ovca nedelje: Jovan Stamatović – Karić”. Blacksheep.rs (на језику: српски). 2016-01-04. Приступљено 2022-01-18. 
  8. ^ „CHARLIE’S FATE | MPDR”. www.malopozoriste.co.rs. Приступљено 2022-01-18. 
  9. ^ SUBOTICA.com. „Milosrdni anđeo (gostovanje u Subotici) - Dečje pozorište - Pozorište | 08.12.2012.”. SUBOTICA.com (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18. 
  10. ^ „Mini BG vesti: Ikea, predstave, Trka uz toranj na Avali...”. Dan u Beogradu (на језику: српски). 2015-06-05. Приступљено 2022-01-18. 
  11. ^ „Studio Centar: Predstava "Marija Magdalena"”. Dan u Beogradu (на језику: српски). 2021-12-07. Приступљено 2022-01-18. 
  12. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Iz drugog ugla”. www.rts.rs. Приступљено 2022-01-18. 
  13. ^ „Siromaštvo nije porok”. Hoću u pozorište (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18. 
  14. ^ LookerWeekly (2014-01-13). „Buđenje proleća”. LookerWeekly.com magazin (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18. 
  15. ^ „POZORIŠTE PONEDELJKOM: "ONJEGIN"”. Dom omladine Beograda (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18. 
  16. ^ „Noordung::1995-2015-2045 repetition performance”. Приступљено 2022-01-18. 
  17. ^ „ЖИВЫЕ ПРОСТРАНСТВА: RUSKA BARKA”. territoryfest.com. Приступљено 2022-01-18. 
  18. ^ Srna (2017-10-27). „Na Mećavniku počinje Jesenji pozorišni festival”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18. 
  19. ^ „Театар Вук | 25. ФЕСТИВАЛ КОРЕОГРАФСКИХ МИНИЈАТУРА” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18. 
  20. ^ „City Guerilla”. City Guerilla. Приступљено 2022-01-18. 
  21. ^ „15.00 часова / СНП, Камерна сцена Позорје младих Молијер: ГРАЂАНИН ПЛЕМИЋ Факултет уметности Универзитета у Приштини, Звечан Косовска Митровица - PDF Free Download”. docplayer.org. Приступљено 2022-01-18. 
  22. ^ „Aplauz za predstavu Džumbus – JUOŠ "Ilija Kišić"” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18. 
  23. ^ Marko Vidojković – glavni panker srpske književnosti o Bogu, uber-smaračima i kolegama / JSK (на језику: српски), Приступљено 2022-01-18 
  24. ^ Viktor Kiš – najaktivniji lenjivac srpske umetnosti o radu,(ne)slobodi i strahovima od muzeja / JSK (на језику: српски), Приступљено 2022-01-18 
  25. ^ Ivan Tasovac – najbolji srpski pijanista o muzici, Vučiću i ženskim platama / JSK (на језику: српски), Приступљено 2022-01-18 
  26. ^ Boris Malagurski – najoptimističniji aktivista o jednopolnim brakovima i „Dari iz Jasenovca“ / JSK (на језику: српски), Приступљено 2022-01-18 
  27. ^ Glas Sporta / JSK (на језику: српски), Приступљено 2022-01-18 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Стаматовић-Карић&oldid=26798276”