Јово Бакић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јово Бакић
Јово Бакић, 2015. године
Датум рођења(1970-03-23)23. март 1970.
Место рођењаБеоград, СР Србија
 СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Политичка странкаСДУ/ПРЛ
(2019 — 2021)

Јово Бакић (Београд, 23. март 1970) српски је социолог, политичар и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. године. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту. Осим студије "Југославија - разарање и његови тумачи" и низа краћих студија у научној периодици, 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918–1941. Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.[1]

Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.

Образовање и стручно усавршавање[уреди | уреди извор]

  • 1996 - основне студије - Филозофски факултет у Београду
  • 2002 - магистарске студије - Филозофски факултет у Београду (тема: Идеологије Југословенства између два светска рата)
  • 2009 - докторске студије - Филозофски факултет у Београду (тема: Развој тумачења процеса настајања Југославије)

Научно наставна звања[уреди | уреди извор]

  • 2019 - ванредни професор - Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2009 - доцент - Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2002 - асистент - Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 1998 - асистент - приправник - Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија политике)

Управљачке функције и чланство у стручним организацијама и часописима[уреди | уреди извор]

  • 2008 - Часопис "Социологија" (чланство)
  • 2011 - 2012 - Главни и одговорни уредник часописа Социологија (чланство)
  • 2009 - Социолошко удружење Србије и Црне Горе (чланство)
  • 2009 - 2013 - Српско социолошко друштво Етички одбор ССД (чланство)

Учешће у научно-истраживачким пројектима[уреди | уреди извор]

  • 2006 - 2010 - Друштвени актери и друштвене промене у Србији 1990-2010; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (Истраживач и научни сарадник)
  • 2011 - 2014 - Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (Научни сарадник)

Књига Југославија - разарање и његови тумачи[уреди | уреди извор]

Две деценије након распада Југославије још увек се воде полемике и пишу студије о разлозима њеног разбијања, а библиографија научних и публицистичких радова на ову тему из године у годину расте. У овој обимној, темељно писаној и синтетички начињеној студији социолог Јово Бакић даје критички и систематичан преглед постојећих тумачења распада земље и узрока југословенских ратова. У уводу књиге он наводи основне циљеве које је себи поставио при њеном писању. Први је да понуди социолошкоисторијско објашњење процеса нестајања СФРЈ и њеног коначног разбијања, и то у контексту повезивања спољних и унутрашњих чинилаца који су до разбијања довели, односно такмичења за хегемонију на нивоу међународних односа током и нарочито по завршетку хладног рата, са једне стране, и такмичења за хегемонију и ривалитет националистичких идеологија на нивоу вишенационалне федерације, са друге стране. Други задатак ове књиге односи се на анализирање, односно на теоријскометодолошку и сазнајносоциолошку критику студија које су за циљ имале било разумевање и објашњење распада Југославије, било објашњење појединих догађаја које су потом уследили, а које је немогуће заобићи у анализи нестанка СФРЈ, као што су рат у Босни и Херцеговини, етнички прогони током ратова за југословенско наслеђе, напад НАТО на Савезну Републику Југославију и слично. Трећи задатак ове студије био је да укаже да се и на нивоу интерпретација, односно сазнајносоциолошке анализе нестанка СФРЈ, ради о такмичењу са циљем остваривања идеолошке хегемоније у тумачењу, било да је реч о различитим српским, хрватским или бошњачким погледима на распад земље, или о различитим варијантама неоимперијалистичких или антиимперијалних објашњења нестанка СФРЈ. За све које ова тема занима, ова темељна и свеобухватна студија Јове Бакића представља драгоцено и незаобилазно штиво.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Бакић, Јово. Extreme-right ideology, practice and supporters : case study of the Serbian radical party. Journal of contemporary European studies, ISSN 1478-2804, 2009, vol. 17, no. 2, pp. 193-207. [COBISS.SR-ID 518643351]
  • Бакић, Јово. Нова Европа : између пречанског интегралног и хрватског минималног југословенства. У: Недић, Марко (ur.), Матовић, Весна (ur.). Нова Европа : 1920-1941 : зборник радова, (Историја српске књижевне периодике, 21). Београд: Институт за књижевност и уметност, 2010, pp. 107-122. [COBISS.SR-ID 519947415]
  • Бакић, Јово. Осврт на србоцентрично виђење распада СФРЈ у делу Џејмса Гауа. Теме, ISSN 0353-7919, 2010, год. 34, бр. 1, pp. 389-394. [COBISS.SR-ID 519615127]
  • Бакић, Јово. Да ли је западна јавност у Србима препознала непријатеља : анализа садржаја "тањуг пресс црвених билтена" : (јануар 1991 - децембар 1993). Социолошки преглед, ISSN 0085-6320, 1998, год. 32, бр. 1, pp. 3-29. [COBISS.SR-ID 67964418]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bakic, Jovo (2015). „Left and right: A theoretical definition and its empirical application in the case of Serbia (1990-2014)”. Sociologija. 57: 46—71. doi:10.2298/SOC1501046B. . [COBISS.SR-ID 525507735]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јово_Бакић&oldid=26121678”