Џигме Синге Вангчук

С Википедије, слободне енциклопедије
Џигме Синге Вангчук
Краљ Бутана
Лични подаци
Пуно име
Jigme Singye Wangchuck
Датум рођења(1955-11-11)11. новембар 1955.(68 год.)
Место рођењаТимбу, Бутан
Породица
СупружникDorji Wangmo Wangchuck (1. жена)
Tshering Pem Wangchuck (2. жена)
Tshering Yangdon (3. жена)
Sangay Choden Wangchuck (4. жена)
ПотомствоЏигме Хесар Намгјел Вангчук, Jigyel Ugyen Wangchuck, Dasho Jigme Dorji Wangchuck, Ugyen Jigme Wangchuck, Kesang Choden Wangchuck, Sonam Dechan Wangchuck
РодитељиЏигме Дорџи Вангчук
Аши Кесанг Чоден Вангчук
ДинастијаДинастија Вангчук
Период24. јул 197214. децембар 2006.
ПретходникЏигме Дорџи Вангчук
НаследникЏигме Хесар Намгјел Вангчук

Џигме Синге Вангчук (џонгкански:, енгл. Jigme Singye Wangchuck; рођен 1955) је четврти краљ Бутана. Владао је тридесет и четири године 19722006.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Ступио је на престо са седамнаест година, 1972, након изненадне смрти свога оца, Џигме Дорџи Вангчука. Када је званично крунисан, 2. јуна 1974, био је најмлађи монарх у свету са само осамнаест година. Крунисању је присуствовао велики број страних представника, чиме је јасно показан крај дуге изолованости земље. Школовао се у Бутану, Индији и Уједињеном Краљевству.

Модернизација[уреди | уреди извор]

За време владавине Џигме Синге Вангчука телевизија и интернет су постали доступни. Међутим чак и сада у земљи не постоје семафори, а по закону сви морају да носе традиционалну одећу 14. века. Туризам у Бутану је за време његове владавине био на ниском нивоу.

Џигме Синге Вангчук је творац Бруто националне среће.[1]

Абдикација[уреди | уреди извор]

Џигме је 17. децембра 2005. године када је напунио педесет година, објавио намеру да абдицира[2] и престо препусти свом сину 2008. године. Међутим едиктом који је издао 14. децембра 2006. власт је одмах препустио свом сину Џигме Хесар Намгјел Вангчуку. Наредио је такође да се парламентарни избори одрже 2008. године.

Породични живот[уреди | уреди извор]

Џигме Синге Вангчук је био у браку са четири краљице и има укупно десетеро деце, пет синова и пет кћери.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ bhutan2008.bt: 1979 – Gross National Happiness Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2013)
  2. ^ „National Day Address”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 22. 10. 2011. 


Спољашње везе[уреди | уреди извор]


краљ Бутана
(19722006)