Пређи на садржај

Џон Апдајк

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Апдајк
Џон Апдајк прима Националну медаљу од америчког председника Џорџа Буша 17. новембра 1989.
Лични подаци
Датум рођења(1932-03-18)18. март 1932.
Место рођењаРединг, САД
Датум смрти27. јануар 2009.(2009-01-27) (76 год.)
Место смртиДанверс, САД
ОбразовањеУниверзитет Харвард, Раскинова школа цртања и лепих уметности, Харвард колеџ
Потпис

Џон Апдајк (енгл. John Hoyer Updike; Рединг, 18. март 1932Данверс, 27. јануар 2009) је био амерички романописац, песник, приповедач, критичар уметности и књижевни критичар.[1] Његово најпознатије дело је циклус романа о Харију Зеки Ангстрому. Један од само четири писца који су више пута освојили Пулицерову награду за фикцију (остали су Бут Таркингтон, Вилијам Фокнер и Колсон Вајтхед). Апдајк је објавио више од двадесет романа, више десетина збирки кратких прича, као и поезију, уметничке и књижевне критике, и књиге за децу током његове каријере.

Стотине његових прича, прегледа и песама појавиле су се у часопису Њујоркер почев од 1955.[1] Такође је редовно писао за Њујорк ривју оф букс. Његово најпознатије дело је његова серија „Зец” (романи Rabbit, Run; Rabbit Redux; Rabbit Is Rich; Rabbit at Rest; и новела Rabbit Remembered), која бележи живот средњовековног обичног човека Харија „Зеца” Ангстрома током неколико деценија, од младости до смрти. Дела Rabbit Is Rich (1982) и Rabbit at Rest (1990) су награђена Пулицеровом наградом.

Описујући своју тему као „амерички мали град, протестантске средње класе”, Апдајк је био препознат по пажљивом занатском умећу, јединственом стилу прозе и плодном раду — он је писао у просеку једну књигу годишње. Апдајк је своју фикцију напунио ликовима који „често доживљавају лична превирања и морају да одговоре на кризе које се односе на религију, породичне обавезе и брачно неверство“.[2]

Његова се фантастика одликује његовом посвећености бригама, страстима и патњама просечних Американаца, наглашавањем хришћанске теологије, и заокупљеношћу сексуалношћу и сензуалним детаљима. Његово дело привукло је значајну критичку пажњу и похвале, и широко се сматра једним од великих америчких писаца свог времена.[3] Апдајков изразито препознатљив прозни стил одликује се богатим, необичним, понекад тајним речником, изреченим у виду „превртљивог, интелигентног ауторског гласа који екстравагантно описује физички свет, остајући потпуно у реалистичкој традицији“.[4] Он је описао свој стил као покушај „да се свакодневници пруже њене прелепе нијансе“.[5]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Џон Апдајк рођен је 1932. године у Шилингтону у Пенсилванији. Дипломирао је на Харварду 1954. и провео годину дана у Оксфорду у Енглеској у Раскиновој школи цртања и ликовне уметности. Живи у Масачусетсу од 1957. године. Отац је четворо деце. Аутор је педесет књига укључујући збирке кратких прича, песама и критике.[6] Умро је 2009. године.[7]

Тиражи Апдајкових дела су велики.[7]

Књиге о Зеки

[уреди | уреди извор]

Остали романи

[уреди | уреди извор]
  • За дела Зека је богат и Зека је умро добио је Пулицерову награду за роман (фикцију).[8][1]
  • Награда за националну књигу
  • Награда за америчку књигу
  • Награда круга америчких књижевних критичара
  • Хауелсова медаља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 60. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „John Updike”, Encarta, MSN, 2008, Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г., Приступљено 31. 10. 2009 .
  3. ^ Schiff, James (јесен 2001). „John Updike's Rabbit Tetralogy: Mastered Irony in Motion”. Christianity and Literature (review). Архивирано из оригинала 6. 4. 2009. г. Приступљено 9. 1. 2008. 
  4. ^ „John Updike Criticism”, ENotes, Contemporary Literary Criticism, 139, 2001 .
  5. ^ Updike, John (2004), The Early Stories: 1953–1975, Ballantine Books .
  6. ^ Апдајк, Џон (2004). Белешка о писцу. У: Потражи моје лице. Београд: Народна књига. стр. 251. 
  7. ^ а б „In memoriam – Џон Апдајк 1932–2009”. Време. Архивирано из оригинала 27. 01. 2018. г. Приступљено 26. 01. 2018. 
  8. ^ „Родна кућа Џона Апдајка постаје музеј”. Блиц. Приступљено 26. 01. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]