Пређи на садржај

Џон Роберт Холден

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Роберт Холден
Лични подаци
Датум рођења (1976-08-10)10. август 1976.(48 год.)
Место рођења Питсбург, САД
Држављанство САД /  Русија
Висина 1,85 m
Информације о каријери
Проф. каријера 1998–2011
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
1998–1999
1999–2001
2001–2002
2002–2011
АСК Броцени
Остенде
АЕК Атина
ЦСКА Москва
Репрезентативна каријера
 Русија

Џон Роберт Холден (рођен 10. августа 1976. годинеу Питсбургу) је бивши амерички кошаркаш, који је добио и руско држављанство. Тренутно ради као скаут у тиму Детроит пистонса.[1]

Играо је на позицији плејмејкера и био вишегодишњи члан ЦСКА из Москве. Добивши руско држављанство заиграо је за репрезентацију Русије, којој је донео титулу првака Европе 2007. одлучујућим кошем у финалу тог првенства.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Колеџ каријеру је провео у првој дивизији НЦАА, играјући за Универзитет Бакнел од 1994. до 1998. године.

С обзиром да није драфтован, 1998. године сели се у Европу у Летонију где почиње своју професионалну каријеру. На себе скреће пажњу играјући за белгијски Остенде. Посебно се истакао играјући Куп Сапорте. Са Остендеом осваја дуплу круну у Белгији. Након тога сели се у грчки АЕК са којим осваја Грчку лигу. Поред тога са АЕК-ом је играо по први пут и Евролигу, бележећи просечно 17,2 поена на 20 утакмица.

Године 2002. потписује за московски ЦСКА у којем остаје све до краја своје каријере. Са овом екипом је имао огромног успеха. Поред великог броја домаћих титула осваја и Евролигу два пута - 2006. и 2008. године. Каријеру је завршио у ЦСКА 2011. године.[2]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Након што је специјалном одлуком председника Владимира Путина добио руско држављанство добио је прилику да игра за ову државу већ на Европском првенству 2005. године у Београду. Репрезентација Русије је освојила тек осмо место. Ипак на следећем првенству Европе 2007. године у Шпанији ова репрезентација је изгледала знатно боље и успела да дође до финала где су их чекали домаћини предвођени Пау Гасолом. Ипак при вођству домаћина од једног поена Руси су кренули у напад а одговорност је преузео Холден. Само неколико секунди пре краја утакмице финтирао је Калдерона и шутирао са 5 метара од коша. Лопта је ударила о оба обруча па о таблу и коначно прошла кроз кош, чиме је Русија дошла до златне медаље.[3]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блокова по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери
Означава сезоне у којима је освојио Евролигу

Евролига

[уреди | уреди извор]
Сезона Екипа ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ ИПУ
2001–02 АЕК 20 19 35.7 .362 .302 .616 2.4 2.8 1.4 .0 17.2 12.3
2002–03 ЦСКА 22 20 33.4 .395 .356 .638 2.2 4.4 1.7 .0 15.5 13.5
2003–04 ЦСКА 22 22 33.3 .393 .312 .563 2.3 3.8 1.2 .1 14.2 10.2
2004–05 ЦСКА 24 24 31.0 .363 .297 .847 2.2 2.8 1.1 .0 11.3 8.8
2005–06 ЦСКА 24 23 31.3 .416 .336 .642 1.6 2.0 1.4 .0 11.4 9.1
2006–07 ЦСКА 25 22 29.9 .433 .366 .667 2.3 2.3 1.2 .0 10.0 8.9
2007–08 ЦСКА 25 25 28.4 .376 .367 .741 2.0 3.0 1.1 .0 7.7 7.6
2008–09 ЦСКА 16 15 29.4 .393 .380 .792 2.0 3.4 .8 .0 7.9 7.9
2009–10 ЦСКА 21 5 30.9 .352 .358 .905 1.8 1.8 1.1 .0 10.3 6.2
2010–11 ЦСКА 10 8 29.7 .264 .295 .500 1.9 3.4 .5 .0 6.4 2.6
Каријера 209 183 31.4 .381 .335 .674 2.1 2.9 1.2 .0 11.4 9.0

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Легендарни Џеј Ар Холден постао скаут Детроита”. nbaserbia.com. 25. 8. 2014. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2016. 
  2. ^ „Холден завршио каријеру”. vijesti.me. 16. 6. 2011. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2016. 
  3. ^ „Холденов кош који је срушио Шпанце”. www.sportskasecanja.com. Приступљено 23. 09. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]