КК ЦСКА Москва

КК ЦСКА Москва
КК ЦСКА Москва
Надимак	Армејци,; Црвено-плави
Лига	ВТБ јунајтед лига; Евролига
Основан	1924.
Дворана	Универзални спортски комплекс ЦСКА; (капацитет 5.500)
Локација	Москва, Русија
Боје клуба
Председник	Андреј Ватутин
Тренер	Димитрис Итудис
Прваци	(8) Евролига; (1) трипла круна; (10) ВТБ јунајтед лига; (24) Првенство СССР ; (25) Првенство Русије; (4) Куп Русије ; (3) Куп СССР
Веб-сајт	cskabasket.com

Кошаркашки клуб ЦСКА Москва (рус. Баскетбольный клуб ЦСКА Москва) је руски професионални кошаркашки клуб из Москве. Клуб је део спортског друштва ЦСКА Москва.

Историја клуба[уреди | уреди извор]

Клуб је основан 1924. године када је била окупљена екипа под надзором ОППВ (одељење Основне војне обуке у бившем Совјетском Савезу) која је почела да се такмичи у првенству Москве.

Клуб је први пут заиграо у првенству Совјетског Савеза под именом ЦДКА (што би могло да буде преведено као Централни дом Црвене армије) 1938. године. Вреди напоменути да је првенство Совјетског Савеза пре 1937. године било у ствари такмичење градова а не тимова, и да је тим Москве са играчима ЦДКА у свом саставу освајао турнир три пута (1924, 1928 и 1935. године). После Другог светског рата ЦДКА поново учествује у првенству Совјетског Савеза и одмах осваја прво место.

Клуб је 1955. године преименован у ЦСК МО (Централни спортски клуб Министарства одбране), али тим није остваривао запажене резултате до усвајања његовог садашњег имена 1960. године. На челу са Јевгенијем Алексејевим и касније Арменаком Алачачјаном, ЦСКА осваја неколико титула у домаћем шампионату и три Европска купа 1961, 1963 и 1969. године.

Година 1969. је означила почетак велике ере на челу са Александром Гомељским. Током његовог вођства које је трајало до 1980. године, ЦСКА није освојио титулу у првенству Совјетског Савеза само једанпут. Чак шта више додата је још једна титула европског шампиона 1971. године. ЦСКА је наставио победнички низ под Јуријем Селиковим и Сергејем Беловим који су поставили вечити рекорд од осам узастопних титула у домаћем шампионату.

Последње године постојања Совјетског Савеза обележене су жестоким ривалством између ЦСКА и Жалгириса. Након распада државе клуб није имао праве ривале у руском првенству. Под вођством тренера Станислава Јеремина освајају 9 узастопних титула. Након тога следе две године без трофеја што је натерало председника Александра Гомељеског на значајне промене.

До великог помака у тимској и клупској инфраструктури дошло је под вођством Душана Ивковића када је ЦСКА повратио доминацију у домаћој лиги и постао вишегодишњи узастопни учесник Фајнал фора Евролиге. Ипак, први успех у Европи дошао је под вођством Етореа Месине када су освојене две титуле у Евролиги 2006. и 2008. године.

Успеси[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

Првенство СССР
- Првак (24) : 1945, 1960, 1961, 1962, 1964, 1965, 1966, 1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1988, 1990.
- Вицепрвак (11) : 1946, 1951, 1953, 1954, 1955, 1957, 1958, 1975, 1985, 1986, 1987.

Суперлига Русије
- Првак (17) : 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010.

Професионална кошаркашка лига Русије
- Првак (4) : 2011, 2012, 2013, 2014.

Куп СССР
- Победник (3) : 1972, 1973, 1982.

Куп Русије
- Победник (4) : 2005, 2006, 2007, 2010.
- Финалиста (3) : 2003, 2004, 2008.

Међународни[уреди | уреди извор]

Евролига
- Победник (8) : 1961, 1963, 1969, 1971, 2006, 2008, 2016, 2019
- Финалиста (6) : 1965, 1970, 1973, 2007, 2009, 2012

ВТБ јунајтед лига
- Победник (10) : 2009, 2010, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019.
- Финалиста (1) : 2011.

Трипла круна (1) : 2006.

Тренутна постава[уреди | уреди извор]

Састав КК ЦСКА Москва

Играчи

Тренери

Поз.	Бр.	Име	Висина	Маса	Старост
Б	1	Габријел Лундберг	1.93 m	92 kg	28 – 4. децембар 1994.(1994-12-04)
КЦ	3	Џоел Боломбој	2.06 m	105 kg	29 – 28. јануар 1994.(1994-01-28)
ПЛ	4	Александар Хоменко	1.92 m	85 kg	24 – 25. јануар 1999.(1999-01-25)
БШ	7	Иван Ухов	1.93 m	78 kg	27 – 11. септембар 1995.(1995-09-11)
Ц	8	Владимир Ивлев	2.07 m	102 kg	33 – 28. фебруар 1990.(1990-02-28)
ПЛ	10	Данијел Хакет	1.93 m	97 kg	35 – 19. децембар 1987.(1987-12-19)
К	11	Семјон Антонов	2.02 m	104 kg	33 – 18. јул 1989.(1989-07-18)
КЦ	17	Јоханес Фојтман	2.14 m	115 kg	30 – 30. септембар 1992.(1992-09-30)
К	21	Вил Клајбурн	2.01 m	95 kg	32 – 17. мај 1990.(1990-05-17)
КЦ	23	Торнике Шенгелија	2.06 m	109 kg	31 – 5. октобар 1991.(1991-10-05)
КЦ	28	Андреј Лопатин	2.08 m	92 kg	24 – 27. август 1998.(1998-08-27)
Ц	33	Никола Милутинов	2.13 m	116 kg	28 – 30. децембар 1994.(1994-12-30)
КЦ	35	Кенет Фарид	2.03 m	100 kg	33 – 19. новембар 1989.(1989-11-19)
К	40	Маријус Григонис	1.98 m	93 kg	28 – 26. април 1994.(1994-04-26)
К	41	Никита Курбанов (C)	2.02 m	99 kg	36 – 5. октобар 1986.(1986-10-05)
Б	91	Алексеј Швед	1.98 m	86 kg	34 – 16. децембар 1988.(1988-12-16)