Џудит Ворел

С Википедије, слободне енциклопедије
Џудит Ворел
Датум рођења1928.
Место рођењаЊујорк, САД
ОбразовањеДокторат, Универзитет у Охају (1954)
ЗанимањеПсихолошкиња
СупружнициЛеонард Ворел
НаградеЗлатна медаља Америчког удружења психолога за животно дело

Џудит Ворел (рођена 1928) је клиничка психолошкиња и њен рад је претежно усмерен на развијање феминистичког модела у области саветовања и психотерапије.[1] Била је председница Друштва за психологију жена које представља одељак Америчког удружења психолога (АПА). у периоду од 1997. до 1998. године.[2][3] Поред тога је била и уредница тромесечника Психологија жена. [2] Ворелова је професорка емеритус на Универзитету у Кентакију.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ворелова је рођена 1928. године и одрасла је у Гриниџ Вилеџу (Greenwich Village). Одрасла је у јеврејској породици у којој су владале строге родне поделе улога. Управо се кроз опхођење њеног оца и кроз родне улоге у својој кући упознала са сексизмом и поделом рада, али није желела да се помири са њима. Васпитање и посматрање односа њене мајке и оца инспирисаће jе да касније у својој каријери изјави: „Жене су те које се удубљују у приручнике јер су оне старају о вези”. У адолесценцији постаје чланица организације Encampment for Citizenship која је била усмерена на едукацију младих да постану вође у оквиру заједнице. [2]

Џудит Ворел је дипломирала психологију на Квинс Колеџу (Queens College) на Универзитету у Њујорку 1950. године. Након што се удала за свог колегу са факултета Леонарда Ворела, она и супруг су уписали постдипломске студије на Универзитету у Охају.[5] На овом универзитету, Ворелова је најпре мастерирала 1952, а затим и докторирала 1954. године под менторством Џулијана Ротера.[5] Након што је докторирала Ворелова је неко време пратила мужа који је успео да се запосли као факултетски професор на неколико универзитета, док је она морала да пронађе алтернативне послове.[5] Пред крај 50-их година, Ворелова је добила позицију истраживачице у психијатријској клиници у Ајови,[6] и у оквиру ове позиције је допринела истраживању да ли Мепробамат помаже особама које се суочавају са анксиозношћу.[7]

Ворелова и њен муж су успели да добију позиције професора на Универзитет у Кентакију. Године 1972. Ворелова је постала чланица Комисије за статус жена коју је организовала Југоисточна асоцијација психолога[8] где се сусрела са женама које су имале докторате из психологије, али нису могле да се запосле због сексизма и патријархата унутар академских кругова. Са женама које је упознала Ворелова је причала и о сексуалном насиљу и то искуство јој је помогло да схвати да је силовања релативно учестала појава и да је женама потребан простор да о томе говоре. Како би допринела променама почела је активно да се бави феминистичком теоријом, инкорпорирајући феминистичке принципе са приступом учења по моделу како би развила ефективније методе саветовања и психотерапије који се саосећају са и подржавају оснаживање жена. [6] Ворелова је почела да пружа услуге саветовања и препорука у оквиру Женског Центра на Универзитету у Кентакију и саставила је и први Правилник о сексуалном злостављању на Универзитету у Кентакију.[2]

Значајна дела[уреди | уреди извор]

  • „Више од изгледа: нова перспектива о девојчицама у пубертету”[9]
  • „Енциклопедија о женама и роду, Сличности и разлике међу половима и утицај друштва на род”[10]
  • „Приручник о психолошком здрављу девојчица и жена”[11]
  • „Обликовање будућности феминистичке психологије”[12]
  • „Феминистичка перспектива у терапији: Оснаживање различитих жена”[13]

Награде[уреди | уреди извор]

Џудит Ворел је 2010. године добила Златну медаљу Америчког удружења психолога за животно дело. У образложењу награде је стајало: „Једна од најпроминентнијих феминистичких психолошкиња, она је једна од неколицине индивидуа које је активно радила на успостављању и дефинисању нове области. Феминистичка психологија на својој форми и развоју може у великој мери да захвали Џудит Ворел и њеном истраживању на тему жена и родних улога, њеном посебном опхођењу према потребама жена и на њеном раду на едукацију у области психологије жена.” [14]

Ворелова је такође добила награду за лидерство АПА Комитета за психологију жена 1990. године за свој изванредни рад и неуморан допринос побољшавању статуса жена у заједници, али и у професионалној сфери, као и за дугорочну подршку, допринос и промоцију феминистичког академског учења.[15] Добитница је и других награда попут „Награде Керолин Вуд Шериф” коју је добила 2001. године од стане Друштва за психологију жена. [16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Psychology in the United States”. Jewish Women's Archive (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-13. 
  2. ^ а б в г „Feminist Voices - Judith Worell”. Feminist Voices (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-13. 
  3. ^ „Presidential Timeline”. https://www.apadivisions.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-14.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  4. ^ „Members of the Senate Council”. www.uky.edu. Приступљено 2022-10-13. 
  5. ^ а б в „Gold medal award for life achievement in the practice of psychology.”. American Psychologist (на језику: енглески). 65 (5): 373—375. 2010. ISSN 1935-990X. PMID 20642300. doi:10.1037/a0020057. 
  6. ^ а б (PDF). 2020-10-23 https://web.archive.org/web/20201023114741/http://www.feministvoices.com/assets/Feminist-Presence/Worell/JudithWorellOralHistoryTranscript.pdf. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 2022-10-14.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Knopf, Irwin J. (1959-12-01). „Effect of Meprobamate on Stimulus Generalization Under Experimental Stress”. Archives of General Psychiatry (на језику: енглески). 1 (6): 630—633. ISSN 0003-990X. PMID 14410187. doi:10.1001/archpsyc.1959.03590060092009. 
  8. ^ Kimmel, Ellen (јул 1974). „Status of Women in the Psychological Community in the Southeast: A Case Study.”. American Psychologist (на језику: енглески). 29 (7): 519—520. ISSN 1935-990X. doi:10.1037/h0020174. 
  9. ^ Beyond appearance : a new look at adolescent girls. Norine G. Johnson, Michael C. Roberts, Judith Worell (1st изд.). Washington, D.C.: American Psychological Association. 1999. ISBN 1-55798-582-0. OCLC 40881460. 
  10. ^ Encyclopedia of women and gender : sex similarities and differences and the impact of society on gender. Judith Worell. San Diego, Calif.: Academic Press. 2002. ISBN 978-1-84972-310-7. OCLC 436849015. 
  11. ^ Handbook of girls' and women's psychological health. Judith Worell, Carol D. Goodheart. New York: Oxford University Press. 2006. ISBN 978-0-19-803668-5. OCLC 62288345. 
  12. ^ Shaping the future of feminist psychology : education, research, and practice. Judith Worell, Norine G. Johnson (1st изд.). Washington, DC: American Psychological Association. 1997. ISBN 1-55798-448-4. OCLC 37180816. 
  13. ^ Worell, Judith (2003). Feminist perspectives in therapy : empowering diverse women. Pam Remer (2nd изд.). New York: Wiley. ISBN 0-471-25694-3. OCLC 51231955. 
  14. ^ „Gold medal award for life achievement in the practice of psychology.”. American Psychologist (на језику: енглески). 65 (5): 373—375. 2010. ISSN 1935-990X. PMID 20642300. doi:10.1037/a0020057. 
  15. ^ www.apa.org https://www.apa.org/pi/women/committee/leadership-award-recipients. Приступљено 2022-10-14.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ „Carolyn Wood Sherif Award”. https://www.apadivisions.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-14.  Спољашња веза у |website= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Феминистички гласови Психологије

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џудит_Ворел&oldid=27447527”