Станислав II Август Поњатовски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Станислав II Август Поњатовски

Станислав Август Поњатовски
Станислав Август Поњатовски

Датум рођења 17. јануар 1732.
Место рођења Волчин (Пољско-литванска унија)
Датум смрти 12. фебруар 1798.
Место смрти Санкт Петербург (Руска Империја)
Порекло и породица

Станислав II Август Поњатовски (пољ. Stanisław August Poniatowski; Волчин, 17. јануар 1732Санкт Петербург, 12. фебруар 1798) је био последњи пољски краљ. Током своје владавине (1764—1795) је био присиљен на три деобе Пољске 1772, 1793. и 1795. године. Абдицирао је након потписивања треће деобе.

Љубавник Катарине Велике[уреди]

Станислав Август Поњатовски, последњи изабрани краљ Пољске и Литваније
Отмица краља Станислава Августа, 1771.

Рођен је у Волчину у данашњој Пољској. До 1752. постао је посланик у сејму. Привлачио је пажњу својим говорништвом. За његову каријеру су највише заслужни његови ујаци Чарториски, који су га 1755. послали у Санкт Петербург у пратњи британског амбасадора. Тамо је уз помоћ руског канцелара добио акредитацију на руском двору као амбасадор Саксоније. Уз помоћ британског амбасадора упознао се са Катарином Великом, која је тада имала 26 година и још није била на власти. Станислав је привукао пажњу Катарине Велике, која је тада оставила све остале љубавнике.

Краљ Пољске[уреди]

После смрти Августа III од Пољске уследио је државни удар, који је извела породица Чарториски уз помоћ руске војске. Већ 7. септембра 1764. Станислав Август је изабран за краља Пољске и Литваније. Крунисан је у Варшави 25. новембра 1764. године. Његови ујаци Чарториски имали су другачије жеље да један други њихов нећак буде краљ, али кад је Станислав постао краљ нису правили проблеме.

Пољска се у то време налазила под веома снажним утицајем својих суседа Русије и Пруске. Русија је контролисала велики део пољског племства. Станислав је започео неке економске реформе. Подржавао је реформски програм својих ујака до 1766, када се завадио са њима. Својим реформама је поништио дејство либерум вета, по коме би сваки посланик могао блокирати одлуке сејма. Један део шљахте је био незадовољан укидањем либерум вета и уз помоћ Русије и Пруске се надао промени.

Рат и прва подела Пољске[уреди]

Руски амбасадор у Варшави Николај Репнин је имао велику моћ, па је Русији склона шљахта присилила сејм на доношење Репниновог устава 1767. године. Пре тога потеза заробили су и протерали противнике устава. На том заседању одлуке се нису доносиле начело, либерум вета него конфедералним начелом већине. Репниновим уставом поништили су краљеве реформе и вратили се старом принципу либерум вета. Враћене су верске слободе за православне и протестанте. Конзервативни део шљахте и католичка црква су устали. Основали су конфедерацију из Бара и започели су рат са Русијом, који је трајао од 1768. до 1772. године. Краљ је ратовао на страни Руса против конфедерације из Бара. Краља су прогласили свргнутим. Краљ је имао намеру да се се нагоди са конфедерацијом, јер су на бојном пољу били веома успешни. Конфедерација из Бара је у почетку успешно ратовала уз подршку дела европских сила све док нису 1771. киднаповали самог краља. Краља су пустили након неколико дана. Краљ се након тога потпуно окреће руској фракцији, а конфедерација губи сву европску подршку. После тога извршена је Прва подела Пољске 1772. године. Краљ Станислав је протестовао због те поделе, али био је немоћан да је спречи. Пољска је изгубила 30% територије. Велике силе су присилили посланике сејма 1773. да ратификују одлуку о подели Пољске.

Друга и трећа подела Пољске[уреди]

За време сејма од 1788. до 1792, краљ је успео да у власт убаци много реформатора и уз помоћ њих усвојен је мајски устав 1791. године. Новим уставом одвојена је законодавна, извршна и судска власт и елиминисане су многе злоупотребе Репниновог устава. Укинут је и либерум вето. Против краља је иступио проруски део најбогатије шљахте, магнати, који су се залагали за пољске златне слободе. Основали су конфедерацију из Тарговице и започели су рат. Русија им се придружила. Тако је започео Руско-пољски рат 1792. године. Рат је завршио Другом поделом Пољске 1793. године.

После коначне треће поделе Пољске 1795, Станислав II Август Поњатовски је био присиљен да абдицира. Живео је у Санкт Петербургу од релативно мале пензије коју је добијао од Катарине Велике и умро је 1798. јако задужен.

Литература[уреди]

  • Jan Kibinski, Recollections of the Times of Stanislaw Augustus (in Polish), Krakow, 1899.
  • Mémoires secrets et inédits de Stanislas Auguste, Leipzig, 1862.
  • Stanislaw and Prince Joseph Poniatowski in the Light of Their Private Correspondence, in French, edited in Polish by Bronislaw Dembinski, L'viv, 1904.
  • R.N. Bain, The Last King of Poland and His Contemporaries, 1909.
  • Adam Zamoyski, The Polish Way: a Thousand-Year History of the Poles and Their Culture, New York, Hippocrene Books, 1994.
  • Adam Zamoyski, Last King of Poland, New York, Hippocrene Books, 1997.
  • Poniatowski's diaries and letters, held for many years in the Russian ministry of foreign affairs, appeared in the January 1908 Vestnik Evropy [News of Europe].

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Станислав II Август Поњатовски