Агата Милан Ђурић

С Википедије, слободне енциклопедије
Агата Милан Ђурић
Агата на Београд прајду 2016. године.
Датум рођења1971.
Место рођењаСФР Југославија

Агата Милан Ђурић (1971) српска је активисткиња за људска права и квир перформерка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду радом „Друштвено–културална медијација, активистички и терапијски аспект” који се бави различитим облицима организовања друштвено маргинализованих група и борбом за њихова права. Током деведесетих активно је учествовала у антиратном покрету и протестима против режима Слободана Милошевића. У рад Аркадије, прве организације за афирмацију лезбијских и геј права у Србији, укључује се 1994. године.[1]

Оснивачица је организације Гетен и ЛГБТИК СОС телефона, првих интерсекционалних програма о вишеструкој дискриминацији и група подршке за транс особе, Роме и Ромкиње, и ЛГБТ+ особе. Сарадница је различитих локалних и међународних организација.[2] Радила је на организацији прве параде поноса 2001. године.[3]

Заједно са Душаном Маљковићем била је ауторка емисије „Гејминг”, прве радио емисије о ЛГБТ+ темема која је била део ноћног програма радија „Београд 202”.[4] Скандинавска ЛГБТ+ организација „Тупилак” доделила је емисији награду „Хајмдал” за изузетан допринос развоју масовних медија који се баве темом хомосексуалности.[5]

Агата је и прва транс квир перформерка у Србији која наступа под именом „Вива ла Дива”, чиме упознаје културу у Србији са дрег изведбом. У оквиру колектива „Квир Београд” освојила је прву награду на фестивалу „Трансфебјулос” у Лондону.[6] Једна је од учесница у филму „Дрег уместност у Београду” продукцијске куће „Вајс”.[7]

Учествовала је у изради модела Закона о родном идентитету и правима интерсекс особа.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Профаца, Маја (2020). „Транс Балкан у разговору са Александром Црногорцем” (PDF). Трећа - Часопис Центра за женске студије Загреб (22): 12—13. 
  2. ^ „Kvir arhiv intervju: Agata Milan Đurić”. Geten (на језику: српски). 
  3. ^ „Prvi Prajd u Beogradu: „Bolan i traumatičan simbol borbe za LGBT+ prava u Srbiji". BBC News na srpskom (на језику: српски). 30. 6. 2021. 
  4. ^ „Empatija je revolucija! : Inkluzija”. socijalnoukljucivanje.gov.rs. 
  5. ^ „NIN / Traka”. www.nin.co.rs. 
  6. ^ „Biografije učesnika”. EU u Srbiji (на језику: српски). 22. 11. 2021. 
  7. ^ „Dreg umetnost u Beogradu”. Geten (на језику: српски). 
  8. ^ „Izazovi identiteta u doba seksualne demokratije”. Francuski institut u Srbiji (на језику: српски). 24. 6. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]