Александар Милојевић

Александар Милојевић
Александар Милојевић
Лични подаци
Датум рођења	19. август 1966. (58 год.)
Место рођења	Крагујевац, СФР Југославија
Занимање	глумац
Рад
Битна улога	Село гори, а баба се чешља — шофер / возач комбија; Siblings — Cristi; Монтевидео, Бог те видео! — бразилски тренер; Неспоразум — кум; Јужни ветар — власник камиона
	Веза до IMDb-а

Александар Милојевић (Крагујевац, 1966) српски је позоришни глумац.^[1]

Биографија

Рођен 19. августа 1966. године у Крагујевцу. Гимназију завршио у родном граду на смеру новинар-сарадник. Године 1985. и 1986. био је члан глумачке трупе Димитрија Зетавице у Новом Саду. Од 1990. године делује као професионалац у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Одиграо је велики број представа за децу, учествовао у поемама Похвала животу групе аутора и Сто за једног М. Станковића на Великом школском часу у Шумарицама, те у ТВ серијама Село гори а баба се чешља, Монтевидео, Бог те видео!, Равна Гора и Шифра Деспот и играним филмовима Монтевидео, видимо се! и Споразум. Игра монодраму Белег 5027 – слово о Апису по тексту Владимира Ђорђевића. Добитник је Дипломе Књажевско-српског театра 2006. године. За улоге Грофа Кајзерлинга и Бригадира Витковића (Сеобе) добио је Диплому за епизодну улогу на ЈоакимФесту 2007. године и Годишњу награду Књажевско-српског театра 2008. године.^[2]

Улоге

У Књажевско-српском театру остварила следеће улоге:^[3]

Боштјан (С. Селенић, Ружење народа у два дела),
Учесник (Н. Илић, Боже мили, чуда великога),
Рајко Певац (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху),
Радулашко (Б. Зечевић, 1918),
Краљ Јужног архипелага и Краљ Северног пола (К. Стојановић, Мала принцеза),
Лудак (Д. Ковачевић, Професионалац),
Сељак (Ј. Радуловић, Голубњача),
Пеђа (Б. Зечевић, 1968),
Макро Питер, касније Судија (А. Жари, Краљ Иби),
Синиша Мијајловић (И. Панић, Сад се смеј, Сотире),
Јоца Петровић (Р. Куни, Бриши од своје жене),
Курта (Б. Станковић, Коштана),
Конобар (Р. Куни, Бриши од свога мужа),
Д. Дачић, Од Растка до Светог Саве),
Народ (Д. Максимовић, Земља јесмо),
Освалд (В. Шекспир, Краљ Лир),
Јован Џон Ауербах (Д. Бошковић, Бриши од свога брата),
Милан Срећковић (С. Ковачевић, Српска драма),
Миле (Б. Нушић, Покојник),
Мага (Б. Трифуновић, Цар и пастир),
Војвода Карађорђе (Б. Ковачевић, Balkan Boy),
Пурко (Д. Ковачевић, Лимунација),
Лабан-ученик (Г. Михић, Осмех анђела),
Певач Славуј (Г. Михић, Балкан експрес),
Деклер (Ј. Зупанц, Огњена купина),
Бартон (Л. Вилсон, Запали ме),
Поручник Стеван Јаковљевић (С. Јаковљевић, На леђима јежа),
Корковицо (Ђ. Бруно, Дангубе),
Ненад (В. Савић, Чујеш ли, мама, мој вапај!?),
Пацијент (Д. Ковачевић, Шта је то у људском бићу што га води према пићу),
Јувенал (С. Лазаревић, Они ниоткуда),
Миш (К. Стојановић, Ми-Ши-Ко и Ми-Ши-Сан),
Лола (Д. Ковачевић, Доктор шустер),
Прока Пурић (Б. Нушић, Ожалошћена породица),
Црни Веселин (М. Ојданић, Живот је све што те снађе),
Комесар (Ж. Фејдо, Хотел „Слободан промет“),
Јаков Јакшић (М. Јеремић, Милош Велики),
Ескалус (В. Шекспир, Ромео и Јулија),
Генијални глумац и Полина (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем),
Дебели (С. Мрожек, На пучини),
Јаков Јакшић (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена),
Маестро Карабас/Мистер Пиколо (К. Колоди, Пинокио),
Полицајац (Ј. Л. Карађале, Карневалски призори),
Гроф Кајзерлинг и Бригадир Витковић (М. Црњански, Сеобе),
Црна Брада (М. Јаноушек, Гусари),
Ђорђе Поповић-Ђелеш (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу),
Пијаница и Пијаниста (Џ. Дјукс, П. Мид и Д. Парнел, Теза),
Риста Тодоровић (Б. Нушић, Госпођа министарка),
Фотограф (М. Флајсер, Пионири у Инголштату),
Тери и Офелија (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак),
Антоније (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа),
Ансамбл (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник),
Лојд Боатенг (Р. Бин, Један човек, двојица газда),
Мече (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже),
Колпортер (Р. Васић, Хладњача за сладолед),
Пречасни Сајкс (Х. Ли, Убити птицу ругалицу),
Намесник Ристић (Г. Марковић, Зелени зраци),
Полицајац (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари),
Наредник Мунижаба (Б. Ћопић, Башта сљезове боје),
Егеј и Гладница (В. Шекспир, Сан летње ноћи),
Цига Џомла (Д. Петровић, Џаст мерид).

Референце

^ „Александар Милојевић”. Књажевско-српски театар. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-03-26.
^ „Александар Милојевић”. ИМБД. Приступљено 2021-03-26.
^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Дигитализација”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 26. 06. 2023. г. Приступљено 2021-03-26.

Спољашње везе

[1] „Александар Милојевић”. Књажевско-српски театар. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-03-26.

[2] „Александар Милојевић”. ИМБД. Приступљено 2021-03-26.

[3] „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Дигитализација”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 26. 06. 2023. г. Приступљено 2021-03-26.

[1]

[2]

[3]