Александар Шафрански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Шафрански
Датум рођења 1889.
Место рођења Харков

Александар Шафрански (Харков, Русија, 1889 — ?, ?) је био руски фотограф и фотографски писац. Као руски емигрант деловао је у српској фотографији између 1925. и 1941.

Залагањем др Александра Костића запослен као фото-лаборант Хистолошког института на Медицинском факултету у Београду. Упоредо, деловао је и као члан Београдског фото клуба, и повремено писао текстове о аматерској фотографији (нпр. „О организацији нашег фотоаматерства“, Галерија (Иванец), бр. 6 (1934), pp. 111-113). У релативно кратком раздобљу од девет година објавио више књига из области фотографске технике и технологије и тако постао један од најплоднијих писаца у историји српске фотографије. Анализа његових књига и текстова открива да се осим руском, користио и немачком фотографском литературом. По отпочињању Другог светског рата губи му се траг (према сећањима неких старих фотографа, нпр. Уроша Влаховића, одселио се у Аргентину).

Књиге[уреди]

  • Основи фотографије, Београд, 1929;
  • Како треба фотографисати, Београд, 1934;
  • Општа упутства за фотографију, Београд, 1935;
  • Прво познанство са апаратом - Leicagrafija, Београд, 1938;
  • Leicagrafija - нова ера у фотографији, Београд, 1938;
  • Снимање помоћу инфрацрвених зракова, Земун, 1939; (коаутор књиге је Сибин В. Тодоровић, војни пилот; изгледа да постоји и претходно издање исте књиге из 1930).

Литература[уреди]

  • Бранибор Дебељковић, „Жива активност тридесетих година : прилог историји југословенске фотографије“, Фото кино ревија, бр. 9 (1982), стр. 6-7;
  • Миланка Тодић, Историја српске фотографије 1839-1940, Београд, 1993, стр. 67, 79, 83;
  • Горан Малић, „Допринос руских фотографа српској култури у XIX и XX веку“, Годишњак града Београда, књ. LI, стр. 287 – 314.
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.