Алергијски ринитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алергијски ринитис
Синоними hay fever, pollinosis
Blausen 0015 AllergicRhinitis.png
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Имунологија
ICD-10 J30
ICD-9-CM 477
OMIM 607154
DiseasesDB 31140
MedlinePlus 000813
eMedicine ent/194 med/104, ped/2560
Patient UK Алергијски ринитис
MeSH D012221

Алергијски ринитис је симптоматски поремећај или атопијска болест носне слузокоже који се карактерише запаљенском реакција насталом након контакта са алергенима из животне средине. Може се јавити током целе године, као несезонски алергијски ринитис, или је код неких особа израженији током одређених периода у години као сезонски алергијски ринитис или поленска кијавица.[1]

Епидемиологија[уреди]

Према подацима Светске здравствене организације 10 до 25% становништва на глобалном нивоу болује од неког облика алергијског ринитиса. Током последњих деценија болест има повећану преваленцу, која се у дечијем узрасту креће од 25 до 35%.[2] Више од половине свих случајева почиње пре треће године живота, а 80% пре шесте.[3] Степен повећања обољења не може се објаснити само променама у геному,[4] па се све чешће настанак болест повезује са учесталошћу инфекција у најранијем узрасту, чак и у условима живота у добрим хигијенским условима, без инфекција чиме се бави „хипотезом хигијене”, објашњава повећање инциденције атопијских болести па и алергијског ринитиса.

Етиологија[уреди]

Сезонски алергијски ринитис може узроковати полен корова, трава или стабало, док кућна прашина, перје, плесни, длаке животиња и неки лекови (нпр нестероидни антиинфламаторни лек) могу изазвати несезонски алергијски ринитис.

Патогенеза[уреди]

Алергијски ринитис подразумева упалу слузокоже носа, очију, еустахијеве туба, средњег ува, синуса и ждрела. Нос је увек укључен у овај процес, док су други органи погођени само код појединаца. Запаљење слузокоже карактерише се комплексним садејством више инфламаторних медијатора, који на крају покрећу имуноглобулином Е (ИгЕ) посредоване одговоре на протеине из спољашње средине.[5] Тенденција да развију алергијска, или ИгЕ-посредована, реакције на спољашње алергене (протеине способне да проузрокују алергијску реакцију) има генетску компоненту. У подложних особа изложеност одређеним страним протеинима доводи до алергијских сензитизације, које се карактеришу производњом специфичних ИгЕ усмереног против тих протеина. Овај специфични ИгЕ обавија површину мастоидних ћелија, које су присутне у носној слузокожи. Када се специфичан протеин (нпр специфично зрно полена) удахне у нос, оно се може везати за ИгЕ на мастоидних ћелија, што доводи до непосредног и одложеног отпуштањем већег броја медијатора.[5][6][7]

Патофизиолошки механизми у поленом изазваном алергијском ринитису
Фаза реакције

Посредници који се одмах ослобађају у раној фази или фази реакције укључују; хистамин, триптазу, химазе кинина и хепарин.[6][7] Мастоидне ћелије брзо синтетишу и друге посреднике, укључујући леукотријен и простагландин Д2. [10, 11, 12] [8][9][10] Ови медијатори, преко различитих интеракција, на крају доводе до симптома ринореје (назалне конгестије, кијање, свраба, црвенила, сузења, отицања, притиска у уву...). Мукозне жлезде носа су такође надражене , што доводи до повећања секрета из носа. Такође јавља се и повећана васкуларна пермеабилност (пропустљивост), са ексудацијом плазме. Промене прати и вазодилатација крвних судова, која доводи до запушења носа и пораста крвног притиска. Због стимулације сензорних нерва долази до кијања и свраба у носу.

Како се сви ови догађаји могу јавити унутар неколико минута; ова реакција означава се као рана или непосредна, фаза реакције.

Касна фаза

Током 4-8 часова, од контакта са алергеном, створени посредници кроз сложен след узајамних догађаја, доводе до регрутовања других упалних ћелија у мукози, попут неутрофила, еозинофила, лимфоцита и макрофага.[11] Ово резултује континуираном инфламацијом, названом одговор касном фазом. Симптоми одговора у касној фази су слични онима из ране фазе, али кијање, свраб и загушења и производња мукуса су мање изражене али и даље имају тенденцију да се јављају.[11]

Касна фаза може трајати сатима или данима, а системски утицаји, укључујући замор, поспаност и малаксалости, може настати из запаљенског одговора. Ови симптоми често значајно утичу на квалитет живота болесника.

Клиничка слика[уреди]

Најчешћи симптоми алергијског ринитиса су:

  • кијање, запушен нос и цурење воденог секрета из носа, свраб и црвенило носа,
  • свраб и црвенило очију, осећај пецкања и сузење очију,
  • надражајни кашаљ и гребање у грлу.

Разлике у клиничкој слици у многоме варирају од болесника до болесника али и између акутног и хроничног облика ринитиса и приказане су у овој табели:

Симптомима код акутног и хроничног облика алергијског ринитиса.[12]
Акутни ринитис Хронични ринитис
  • трају мање 4 дана недељно или мање од 4 недеље
  • благог су интензитета
  • очувана функција спавање
  • очуване дневне активности (спорт, слободно време...)
  • нормалане радне и школеске активност
  • симптоми не представљају оптерећење за болесника
  • simptomi трају више од 4 дана недељно и више од 4 недеље
  • умерено-јаког су интензитета
  • некарактеристично спавање
  • отежане дневне активности (спорт, слободно време...)
  • проблеми у раду или у школи
  • симптоми представљају оптерећење за болесника

Изненадне промене температуре, физички напор, дувански дим или загађеност ваздуха могу погоршати симптоме алергијског ринитиса.

Симптоми алергијског ринитиса могу нестати спонтано или након узимања одређених лекова.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза алергијског ринитиса примарно се поставља на основу: анамнезе, карактеристичне клиничке слике и дијагностичких тестова.

Дијагностички тестови[уреди]

Од тестова обавезан је кожни алергијски тест, који се по потреби допуњава другим испитивањима као што су бактериолошки и цитолошки (еозинофили) налази бриса носа и испљувка, укупни и специфични ИгЕ и функција плућа.[1]

Неспецифична носна хиперреактивност је важна особина алергијског ринитиса, која је дефинисана као повећани носни одговор на нормалне надражаје резултујући са кијањем, носном конгестијом и / или секрецијом.

Ређе се у рутинској дијагностици ринитиса користе провокативни тестови (углавном у истраживачке сврхе) као што су мерење отпора пролазу ваздуха кроз нос, максимални инспираторни вршни проток кроз нос и неспецифични и специфични провокативни тест алергеном на носну слузокожу.

Терапија[уреди]

Немедикаментна терапија[уреди]

Немедикаментна терапија, која се заснива на избегавању контакта са алергеном (материје на које је болесник алергичан, из непосредне околине најбољи је начин да се спречи алергијског напада.

Место боравка (кућу или стан) морају да буду што чистији. У том смислу треба темељно очистити све просторија од прашине, уклонити тепихе, завесе, тапацирани намештај, покриваче од перја или ћебад, кућне љубимце и сл.

Када је ваздух јако загађен болесник треба избегавати излазак ван стана и обавезно затворити прозоре и врата.

Ако је пацијент алергичан на длаку кућног љубимца или домаћих животиња, требали би том љубимцу наћи други дом, а са другим домаћим животињама избегавати директан контакт.

Медикаментна терапија[уреди]

За медикаментозбо лечење симптома алергијског ринитиса могу се користе следећи лекови:

  • орални Х1 - антихистаминици
  • интраназални Х1-антихистаминици
  • интраназални кортикостероиди
  • интраназални кромолини
  • антилеукотриени
  • специфична имунотерапија (поткожна, подјезична, носна)

Медикаментозна терапија алергијског ринитиса према препорукама Светске здравствене организације

Облик Блажи облик Умерени, до тешки облик
Интермитентни (повремен) ринитис
  • Применити оралне Х1 - антихистаминике.
  • Применити интраназални беклометазон, уколико је потребно,
  • Након недељу дана могу се применити орални антихистаминици.
Трајно присутни (пеманентни) ринитис
  • Применити оралне Х1 - антихистаминике или је довољна мања доза интраназалног беклометазона.
  • Перманентни и интраназални беклометазон
  • Уколико су симптоми јаки, могу се додати орални Х1 - антихистаминици и/или мања доза оралних кортикостероида на почетку лечења.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
  2. Patino CM, Martinez FD. Interactions between Genes and Environment in the Development of Asthma Allergy 2001;56:279-86.
  3. Hamelmann E, Herz U, Holt A et al. New Visions for basic research and primary prevention of pediatric allergy: An iPAK summary and future trends. Pediatr Allergy Immunol 2008: 19 (Suppl. 19): 4-16
  4. Baker BS. The role of microorganisms in atopic dermatitis. Clin Exp Immunol 2006;144:1–9.
  5. 5,0 5,1 Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.
  6. 6,0 6,1 Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. Roles of the mast cell and basophil in asthma. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,
  7. 7,0 7,1 Corey JP. The role of leukotrienes in nasal allergy. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.
  8. Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.
  9. Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.
  10. Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.
  11. 11,0 11,1 Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.
  12. Čvoriščec B, Beritić T, Buneta D, Radošević Z, Lovašen-Eberhardt Ž. Pulmologija. U: Dekaris D, Čulo F. Klinička imunologija u nas. Naprijed, Zagreb, 1990: 315-36.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).