Алфред Гринфелд

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфред Гринфелд
Алфред Гринфелд снимљен 1906. године
Датум рођења(1852-07-04)4. јул 1852.
Место рођењаПраг, Аустријско царство
Датум смрти4. јануар 1924.(1924-01-04) (71 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
ЗанимањеПијаниста, композитор

Алфред Гринфелд (нем. Alfred Grünfeld; Праг, 4. јул 1852 — Беч, 4. јануар 1924) био је аустријски пијаниста и композитор.

Живот[уреди | уреди извор]

Алфред Гринфелд је рођен у Прагу као друго од осморо деце јеврејског трговца кожом Морица Гринфелда (рођеног 1817 у Колину над Лабемом) и његове жене Регине, рођене Пик (1826. у Осеку).[1] Његова браћа су били: виолончелиста Хајнрих Гринфелд; Лудвиг Гринфелд, који је радио за Дојче Грамофон, и Сигмунд Гринфелд, кореограф у бечком Хофоперу. Породица је живела у улици Зелтнергасе 38 у Бечу.[2]

Гринфелд је своје музичко образовање започео код Јулијуса Теодора Хогера.[3] Свој први јавни концерт одржао је 12. априла 1865. у Конвиктсали у Прагу. Гринфелд је потом студирао код Јозефа Крејчија и Бедриха Сметане на Прашком конзерваторијуму, а касније на Новој Академији тонских уметности Теодора Кулака у Берлину.

Гринфелд се преселио у Беч 1873. где је живео до краја живота са сестром Емом, прво у Пратерштрасе 49, а затим у Гетрајдемаркту 10 од 1888. до своје смрти. Кућа је сада обележена спомен плочом вајара Флоријана Жозефа-Друоа.[4]

Гринфелд је постао популаран салонски пијаниста у Бечу и често је наступао у салонима бечког високог друштва. Поред соло наступа, наступао је и са квартетом Арнолда Розеа, квартетом Хелмесбергер, и својим братом Хајнрихом Гринфелдом. Концертне турнеје водиле су га по Аустро-Угарској, Паризу, Лондону, Немачкој, Скандинавији, Холандији, Русији, Пољској, Румунији, Естонији, Цариграду, Београду и САД. За своје наступе добио је многа признања и титуле, укључујући: Орден Светог Станислава 3. степена ; Витешки крст 2. класе кућног реда Сакс-Ернестин, Орден Црвеног орла 4. степена; Витешки крст Ордена Франца Јозефа; Орден Лава и Сунца 3. степена и Орден Светог Саве 3. степена 1900. године; Орден Међидије 3. степена; Официрски крст Ордена Звезде Румуније; Пруски орден круне 3. степена и Орден гвоздене круне. Постављен је за професора на Бечком конзерваторијуму 1897. године.

Гринфелд је био цењен не само због својих наступа, већ и због своје друштвене и духовите личности, познат је био по својим анегдотама и шалама.[5] Био је близак пријатељ са Јоханом Штраусом. Био је цењен по својим транскрипцијама Штраусових валцера, а посебно Гласови пролећа (нем. Frühlingsstimmen Waltz), који је често свирао на бис.

Надгробни споменик Алфреда Гринфелда који је направио Јозеф Милнер 23. маја 1928.[6]

Алфред Гринфелд је умро 4. јануара 1924. Добио је Почасно гробно место у Средишњем бечком гробљу, где је и сахрањен 7. јануара.

Снимци[уреди | уреди извор]

Алфред Гринфелд је био први познати пијаниста који је направио комерцијалне снимке. Његов први снимак направљен је 1889. на воштаном цилиндру за Едисонов фонограф, који је у Европу донео Тео Вангеман. Гринфелд је 18. новембра снимио сопствену Малу серенаду (нем. Kleine Serenade), од Брамса Мађарску рапсодију (нем. Ungarische Rhapsodie), са новом хорном постављеном на доњој страни клавира.[7] Мађарска рапсодија је откривена у архиви Томаса Едисона и рестаурирана 2012.[8]

Гринфелд је снимио 94 диска класичне и романтичне клавирске музике – укључујући дела Шопена, Грига, Полдинија, Шумана и Дебисија, као и 50 дискова сопствених композиција – све између 1899. и 1915. године. Између 1905. и 1911. године снимио је ролнице за репродуцирајући клавир Велте-Мињон и клавир за свираче Фонола.

Компоновање музике[уреди | уреди извор]

Поред наступа, Алфред Гринфелд је компоновао око 100 комада за клавир, као и песме и камерну музику, које су се појавиле у оптицају између 1872. и 1926. године. Његова клавирска дела су углавном у стилу салонске музике, од којих је најпознатија била Мала серенада (нем. Kleine Serenade), из 1888. Такође је компоновао и изводио виртуозне клавирске комаде – транскрипције и парафразе – које су му донеле велики успех, али углавном нису објављиване током његовог живота. Неки од њих опстале су само као снимци.

Гринфелд је компоновао и оперету Дер Лебеман (нем. Der Lebemann), са либретом Лудвига Фишла и Александра Ландесберга, која је премијерно изведена 1903. у Бечу, и комичну оперу Лепоте из Фогараша (нем. Die Schönen von Fogaras), са либретом Виктора Леона, која је изведена у Дрездену 1907. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ National archives of the Czech Republic: Národní archiv, Konskripční seznamy - pobytové přihlášky pražských obyvatel z let 1850-1914
  2. ^ de La Grange, Henry-Louis (1973). Mahler (1st изд.). Garden City, N.Y.: Doubleday. ISBN 0385005245. OCLC 707035. 
  3. ^ Grünfeld, Heinrich (1923). In Dur und Moll. Leipzig: Grethlein & Co. 
  4. ^ „Enthüllung einer Gedenktafel für Alfred Grünfeld”. Berliner Börsenzeitung. 8. 1. 1925. стр. 4. Приступљено 20. 8. 2018. 
  5. ^ „Alfred Grünfeld gestorben”. Neues Wiener Journal. 5. 1. 1924. стр. 3,4. Приступљено 20. 8. 2018. 
  6. ^ „The European Library - Connecting knowledge”. www.theeuropeanlibrary.org. Приступљено 2022-06-27. 
  7. ^ „Der Phonograph in Wien”. Die Presse. 14. 11. 1889. стр. 8. Приступљено 20. 8. 2018. 
  8. ^ Ivry, Benjamin (10. 2. 2012). „Never Mind Bismarck, Listen to Grünfeld”. Forward. Архивирано из оригинала 20. 8. 2018. г. Приступљено 20. 8. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Гринфелд&oldid=27519439”