Амбар

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Амбар (вишезначна одредница).
Амбар
Старогрчка геометријска уметничка кутија у облику житница, 850. п. н. е. Изложено у Музеју античке агоре у Атини, смештено у Аталовој стои.
Леуит, сунданска традиционална житница, у западној Јави, Индонезија.

Амбар или житница је грађевина чије ја основна намена складиштење жита или сточне хране.[1] Најчешће се гради с улазом на већој висини како би се спречио приступ мишевима и другим животињама штеточинама. Амбари су карактеристични за пољопривредна подручја и сеоска газдинства.

Порекло[уреди | уреди извор]

Од давнина се жито складиштило на велико.[2] Најстарије пронађене житнице датирају из 9500. године п. н. е.[3] и налазе се у насељима пре грнчарског неолита А у долини Јордана. Први су се налазили на местима између других зграда. Међутим, почевши око 8500. године пре нове ере, премештани су у куће, а до 7500. године пре нове ере складиштење се обављало у посебним просторијама.[3] Први амбари су споља били величине 3 x 3 м и имали су издигнуте подове који су штитили жито од глодара и инсеката и омогућавали циркулацију ваздуха.[3]

Овим амбарима су следили они у Мергару у долини Инда из 6000. године пре нове ере. Древни Египћани су имали праксу чувања житарица у годинама изобиља за употребу у годинама оскудице. Пошто је клима у Египту била веома сува, жито је могло да се чува у јамама дуго времена без видљивог губитка квалитета.

Историјски гледано, силос је био јама за складиштење жита. Разликује се од амгара, који је надземна структура.

Источна Азија[уреди | уреди извор]

Модел амбара, династија Хан
Житница династије Хан на Путу свиле западно од Дунхуанга

Једноставне житнице подигнуте на четири или више стубова појавиле су се у култури Јангшао у Кини и након почетка интензивне пољопривреде на Корејском полуострву током мамунског периода грнчарије (око 1000. п. н. е.), као и на јапанском архипелагу током краја ђомонског / раног јавојског периода (око 800. п. н. е.). У археолошком народном говору североисточне Азије, ове карактеристике су спојене са онима које су можда такође функционисале као резиденције и заједно се називају „зграде са подигнутим подом“.

Кина је изградила разрађен систем дизајниран да се смањи смртност од глади. Систем је уништен у Тајпиншкој побуни током 1850-их.[4][5][6]

Југоисточна Азија[уреди | уреди извор]

У народној архитектури Индонежанског архипелага, житнице су прављене од дрвета и бамбуса, а већина их је подигнута на четири или више стубова како би се избегли глодари и инсекти. Примери индонежанских стилова житница су сундански леуит и минаншки рангкијанг.

Велика Британија[уреди | уреди извор]

У Јужном Хамсу на југозападу Велике Британије, мали амбари су саграђени на постољима у облику печурке. Саграђени су од дрвене грађе и често имају кровоме од шкриљаца. Већи амбари су слични линијима, али са горњим ограђеним спратом. Приступ првом спрату је обично преко камених степенима на спољашњем зиду.[7]

Крајем 19. века, складишта специјално намењена за чување житарица су почела да се шире Великом Британијом. Било је великих климатских проблема у начину чувања житарица у Великој Британији, али ове потешкоће су углавном превазиђене.[2]

Модерни амбари[уреди | уреди извор]

Савремене операције производње житарица често користе индустријске челичне житнице за складиштење житарица на лицу места док се не могу транспортовати камионима до главних складишта у очекивању отпреме. Велики механизовани објекти, посебно виђени у Русији и Северној Америци, познати су као елеватори за жито.[8][9]

Контрола влаге[уреди | уреди извор]

Зрно се мора држати подаље од влаге што је дуже могуће да би се очувало у добром стању и спречио раст буђи.[10][11] Ново пожњевено зрно унесено у житницу има тенденцију да садржи вишак влаге, што подстиче раст буђи, те доводи до ферментације и загревања, оба од којих су непожељни и негативно утиче на квалитет. Ферментација генерално квари зрно и може изазвати хемијске промене које стварају отровне микотоксине.[12][13][14]

Традиционални лек је да се зрно распореди у танким слојевима по поду, где се окреће да би се темељно проветравало. Када се зрно довољно осуши, може се пренети у житницу за складиштење. Данас се то може урадити помоћу механичког житног пужног преносила за померање зрна из једне житнице у другу.

У савременим силосима, зрно се обично присилно проветрава на лицу места или циркулише кроз спољну опрему за сушење зрна.[15][16][17]

Галерија[уреди | уреди извор]

Древне, традиционалне и модерне житнице

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Amarilis, Dragana. „ambar - srpski rečnik porekla i značenja reči i izraza”. Dragana Amarilis (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2019. 
  2. ^ а б  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Zimmer, George Frederick (1911). „Granaries”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 13 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 336. 
  3. ^ а б в Kuijt, I.; Finlayson, B. (јун 2009). „Evidence for food storage and predomestication granaries 11,000 years ago in the Jordan Valley”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (27): 10966—10970. Bibcode:2009PNAS..10610966K. ISSN 0027-8424. PMC 2700141 Слободан приступ. PMID 19549877. doi:10.1073/pnas.0812764106 Слободан приступ. 
  4. ^ Pierre-Etienne Will and R. Bin Wong, Nourish the people: The state civilian granary system in China, 1650–1850 (University of Michigan Press, 2020).
  5. ^ Kathryn Jean, Edgerton-Tarpley, "From" Nourish the People" to" Sacrifice for the Nation": Changing Responses to Disaster in Late Imperial and Modern China." Journal of Asian Studies (2014): 447-469. online
  6. ^ Shiue, Carol H. "Local granaries and central government disaster relief: moral hazard and intergovernmental finance in eighteenth-and nineteenth-century China." Journal of Economic History (2004): 100-124. online
  7. ^ „Barn Guide: Traditional Farm Buildings in the South Hams: Their Adaptation and Re-use” (PDF). Приступљено 2021-04-12.  The Barn Guide by South Hams District Council
  8. ^ Brown, William J. (2013). American Colossus: The Grain Elevator 1843 to 1943. Colossal Books. ISBN 978-0578012612. 
  9. ^ „Descriptions of types of grain elevators licensed by the Canadian Grain Commission”. Grainscanada.gc.ca. 2010-01-12. Архивирано из оригинала на датум 2013-11-20. Приступљено 2013-03-28. 
  10. ^ Moore D, Robson GD, Trinci AP, ур. (2011). 21st Century Guidebook to Fungi (1st изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0521186957. 
  11. ^ Madigan M, Martinko J, ур. (2005). Brock Biology of Microorganisms (11th изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-144329-7. OCLC 57001814. 
  12. ^ Richard, J. L. (2007). „Some major mycotoxins and their mycotoxicoses – an overview”. Int. J. Food Microbiol. 119 (1–2): 3—10. PMID 17719115. doi:10.1016/j.ijfoodmicro.2007.07.019. 
  13. ^ Çimen, Duygu; Bereli, Nilay; Denizli, Adil (2022-06-01). „Patulin Imprinted Nanoparticles Decorated Surface Plasmon Resonance Chips for Patulin Detection”. Photonic Sensors (на језику: енглески). 12 (2): 117—129. Bibcode:2022PhSen..12..117C. ISSN 2190-7439. doi:10.1007/s13320-021-0638-1. 
  14. ^ Bennett, J. W.; Klich, M (2003). „Mycotoxins”. Clinical Microbiology Reviews. 16 (3): 497—516. PMC 164220 Слободан приступ. PMID 12857779. doi:10.1128/CMR.16.3.497-516.2003. 
  15. ^ Behlen Manufacturing Co. Modern grain conditioning, 1974.
  16. ^ Bern, Carl J,. Hurburgh, Charles R,. Brumm, Thomas J,."Chapter 9 Grain drying methods" in Managing grain after harvest,2013.
  17. ^ FS services, Inc., Bloomington, 1977, Grain drying guide.
  18. ^ „The Abbey Barn”. Somerset Rural Life Museum (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-09. 
  19. ^ „Abbey Tithe Barn, including attached wall to east”. historicengland.org.uk. Приступљено 2007-09-29. 
  20. ^ „History in their making”. Mendip Times. мај 2011. стр. 6. 
  21. ^ Bhanbhro, Sadiq (12. 1. 2017). „Indonesia's Minangkabau culture promotes empowered Muslim women”. The Conversation. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hórreo: granary (Spain), in Encyclopedia of Vernacular Architecture of the World (Paul Oliver ed.), Vol. 1, Theories and Principles, pp. 713-714: "Not until the 13th century, in the 'Cantigas' of Alfonso X, was there confirmation of buildings that were morphologically similar to the basic Galician hórreos."
  • Rickman, G., (1971): Roman Granaries and store buildings. Cambridge.
  • Salido Dominguez, J., (2011): Horrea Militaria. El aprovisionamiento de grano al ejército en el occidente del Imperio romano, Anejos de Gladius 14, Madrid.
  • Salido Dominguez, J., (2009): “Los graneros militares romanos de Hispania”. En MORILLO, A., HANEL, N. & MARTÍN, E., (eds.): Limes XX. Estudios sobre la Frontera Romana. Anejos de Gladius 13. Volumen 2. Madrid, 679-692. I.S.B.N. 978-84-00-08856-9.
  • Salido Dominguez, J., (2008): “La investigación sobre los horrea de época romana: balance historiográfico y perspectivas de futuro”. CUPAUAM 34, 105-124. I.S.B.N. 978-84-00-08856-9 http://www.uam.es/otros/cupauam/pdf/Cupauam34/3405.pdf
  • Salido Dominguez, J., (2008b): “Los sistemas de almacenamiento y conservación de grano en las villae hispanorromanas”. En FERNÁNDEZ OCHOA, C., GARCÍA-ENTERO, V. & GIL SENDINO, F., (eds.): Las villae tardorromanas en el Occidente del Imperio. Arquitectura y función. IV Coloquio Internacional de Arqueología de Gijón. 26, 27 y 28 de Octubre de 2006, Gijón, 693-706. I.S.B.N.: 978-84-9704-363-2.
  • Peter Lampe, Christians at Rome in the First Two Centuries: From Paul to Valentinus, p. 61. Continuum International Publishing Group. 2006. ISBN 0-8264-8102-7.
  • David Stone Potter, D. J. Mattingly, Life, Death, and Entertainment in the Roman Empire, p. 180. University of Michigan Press. 1999. ISBN 0-472-08568-9.
  • Guy P.R. Métreaux, "Villa rustica alimentaria et annonaria", in The Roman Villa: Villa Urbana, ed. Alfred Frazer, p[. 14-15. University of Pennsylvania Museum of Archaeology. 1998. ISBN 0-924171-59-6.
  • Joseph Patrich, "Warehouses and Granaries in Caesarea Maritima", in Caesarea Maritima: A Retrospective After Two Millennia, p. 149. BRILL. 1996. ISBN 90-04-10378-3.
  • William Smith, A Dictionary of Greek and Roman Antiquities, p. 618. John Murray, London, 1875.
  • Bryan Ward-Perkins, The Fall of Rome: And the End of Civilization, pp. 91-92. Oxford University Press. 2005. ISBN 0-19-280728-5..
  • Claridge, Amanda (1998). Rome: An Oxford Archaeological Guide, First, Oxford, UK: Oxford University Press. 1998. ISBN 0-19-288003-9. стр. 55.
  • „Maintaining Corn Grain Quality Through Harvest and Drying”. www.pioneer.com. Приступљено 2015-10-19. 
  • „Grain Elevator Conference”. Urban Design Project. State University of New York at Buffalo. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 22. 11. 2013. 
  • Cook, Michael; Papciak, Bryan (2010). Elevator Alley. Furnace Press. ISBN 9780977274260. 
  • „Vanishing Sentinels”. Vanishingsentinels.blogspot.com. 2005-12-30. Приступљено 2013-03-28. 
  • „Acadia Valley elevator”. 2009-08-16. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2009. Приступљено 2013-03-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Амбар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амбар&oldid=25470201”