Амонијум-ацетат
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Амонијум-етаноат
| |
| Други називи
Амонијум-ацетат
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.010.149 |
| MeSH | Ammonium+acetate |
| Својства | |
| CH3COONH4 | |
| Моларна маса | 77,0825 g/mol |
| Агрегатно стање | чврсти бели кристали |
| Густина | 1,07 g/cm³ |
| Тачка топљења | 112 °C (385 K) |
| Тачка кључања | разлаже се |
| 148 g/100 ml на 4°C | |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | орторомбичан |
| Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Амонијум-ацетат је хемијско једињење формуле CH3COONH4. На собној температури, супстанца је чврста. Добија се реакцијом амонијака са сирћетном киселином.
Употреба
[уреди | уреди извор]Као со слабе киселине и слабе базе, амонијум-ацетат има много специфичних особина.
- користи се као разбијач леда јер се може органски разложити
- користи се заједно са сирћетном киселином за прављење пуфера који се термички може разложити на нејонске производе
- користи се у многим органским синтезама
- користи се за масену спектрометрију протеина
Особине
[уреди | уреди извор]Амонијум-ацетат је хигроскопан. На вишим температурама разлаже се на ацетамид и воду.
- CH3COONH4 → CH3C(O)NH2 + H2O
Амонијум-ацетат има специфичан мирис.
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Партициони коефицијент[1] (ALogP) | -3,5 |
| Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) | 0,3 |
| Поларна површина[3] (PSA, Å2) | 72,3 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
