Анали франачког краљевства

Анали франачког краљевства

Велики лоршки анали преусмерава овде. За друго дело сличног назива, али различите садржине, погледајте страницу Лоршки анали.

Анали франачког краљевства (лат. Annales regni Francorum; ARF), су летописи (анали) који су настали у 9. веку, на латинском језику, а обухватају историју Франачке у периоду од 741. до 829. године. Настали су на франачком владарском двору, те стога по својој садржини и основном усмерењу одражавају политичке и династичке интересе каролиншких владара. Главни су историјски извор за период владавине и цара Карла I Великог (768-814) и прву половину владавине цара Лудвига I Побожног (814-840). Сачувани су у више рукописних преписа, који се по редакцијским особинама групишу у пет основних скупина, са додацима и продужецима. Последња скупина, која је по броју сачуваних преписа уједно и најбројнија, традиционално се приписује Ајнхарду као аутору или редактору.

Раније су „Анали франачког краљевства“ у историјској науци често означавани и као „Велики лоршки анали“ (лат. Annales Laurissenses maiores или Annales Laureshamenses maiores), по бенедиктинском манастиру код немачког места Лорш, пошто се претпостављало да су тамо и настали. Такође су означавани и као „Ајнхардови анали“ (лат. Annales Einhardi), по имену Ајнхарда као њиховог евентуалног аутора, што се као претпоставка јавља већ у 10. веку, а потом и касније. Међутим, хипотеза о Лоршу као месту настанка је временом одбачена као неоснована, док је Ајнхард у новијој историографији сматран тек потенцијаним редактором последње од пет познатих верзија, тако да је у савременој стручној употреби преовладао описни назив „Анали франачког краљевства“.

Садржај

У Аналима је дат кратак опис сваког догађаја у одређеној години, при чему је посебна пажња посвећена активностима Каролиншке монархије, почев од ступања Пипина Малог на престо, након свргавања.меровиншког краља Хилдерика III. Значајно место добили су и војни походи које су предузимали каролиншки владари, при чему су своје поступке правдали потребом очувања мира и освајања у име ширења хришћанске вере. Свргавање династије Меровинга приказано је на начин да се оправда преношење краљевске власти са једне династије на другу, наглашавајући приврженост Каролинга франачким традицијама и одобравање папе Захарија.

Од три краља – Пипина, Карла Великог и Луја Побожног – најдетаљније су описани Карлови војни походи, описујући његове победе над Саксонцима, Бретонцима и другим народима. Опис Карловог похода против Саксонаца је такође значајан јер садржи један од само неколико постојећих описа Ирминсула, важног, али загонетног дела германског паганизма који су практиковали Саксонци у то време. Уништење Ирминсула заузима значајно место у хроници и описано је као део победа франачких над „нефранцуским“ и нехришћанским варварима. У оригиналном тексту се не помињу порази које је Карл претрпео, као што су битка код Ронсвоа 778. (касније опевана у Песми о Ролану) и битка код Сунтела 782. године. У ствари, Анали описују битку код Сунтела као победу, иако су Саксонци заправо нанели тежак пораз Францима. Завера коју је Пипин Грбавац сковао против Карла Великог 792. године, као и било каква неправда Карла Великог, такође се прећуткују. Ревидирани текст укључује и ове догађаје, уз задржавање опште наклоности према франачком цару, који је представљен као војсковођа без премца.

Луј Побожни, син Карла Великог, ретко је приказан у боји, али углавном као командант који шаље друге у битку или, алтернативно, као неко ко преговара о миру. Контраст између Лудовика и његовог оца је сасвим јасан. Док су ранији краљеви били непоколебљиви, приказивани као бољи од својих непријатеља, чак и у поразу, Луј је тада био приказан као човек који је делегирао војну моћ другима, слично као што су меровиншки краљеви приказани на почетку Анала. Чуда помажу Карлу и његовим људима, а милост Божија га води у победу; Лудовик је углавном окружен злом и пропашћу, као што је, на пример, знак у звездама који наводно предвиђа пораз његове војске од Есона и изненадни пад дрвене конструкције на њега 817. године.

Делови хронике који описују догађаје из 9. века све су више испуњени упечатљивим природним појавама, чудним догађајима и чудима. Поред необичних природних појава, попут помрачења, почињу да се бележе и натприродне појаве, обично у вези са готово ритуалним годишњим бележењем редовног смењивања Божића и Васкрса. Небески огањ је 823. године уништио око 20 села, а у исто време је наводно једна неименована девојка започела свој трогодишњи пост.

Анали су једини доказ да је Карло Велики поседовао слона, по имену Абул-Абас, а помиње га Ајнхард, који га преузима из ове хронике. Овог слона је Карлу Великом, уз друге поклоне, поклонио абасидски калиф Харун ал-Рашид, што сведочи о настојању да се у то време створи абасидско-каролиншки савез, о чему у Аналима има само наговештаја.

Настанак

Карло Велики уништава Ирмисул

„Анали франачког краљевства“ су настали из пера неколико хроничара и у више наврата су прерађивани. Први део анала саставио је 789. године непознати аутор и описује догађаје у периоду 741—788. Базира се на спису „Фредегарових настављача“ и несачуваних анала. Исти аутор је потом почео да води годишње записе, продуживши анале до 783. године. После њега рад над аналима водила су тројица аналиста: један је описао догађаје у периоду 795-807, други у периоду 808-820, а трећи (који је био опат манастира Сен Дени Хилдуин) описао је догађаје у периоду од 821. до 829. Ово је такозвана „Прва редакција ‘Анала франачког краљевства’“. Написана је на сировом латинским уз примесу варваризама. У настојању да увелича краља Карла Великог, први хроничар је пропустио читав низ догађаја, који су могли да сметају том циљу: не спомиње пораз Франака у Ронсевалском кланцу 778. и устанак Пипина Грбавог 792, а пораз од Саксонаца у бици код Зинтела 782. проглашава победом Франака.

Око 812. године још један непознати хроничар (претпоставља се да је то могао бити Ајнхард), који је имао један од преписа првобитног текста анала, редиговао је део који покрива период 741-801. (то је такозвана „друга редакција ‘Анала франачког краљевства’“), побољшавши књижевни стил и уклонивши све пропусте претходних аутора анала.

„Анали франачког краљевства“ су на тај начин постали прилично потпун преглед историје Франачке државе у периоду од средине 8. до прве трећине 9. века. Сачувани су у многим рукописима, поставши основа за касније анале, од којих су главни: „Бертински анали“ (за историју Западнофраначког краљевства) и „Фулдски анали“ (за историју Источнофраначког краљевства).

Литература

• Антоновић, Милош (2007). Наративни извори за историју Европе: средњи век. Београд: Утопија. 
• Živković, Tibor (2010). „The 'Original' and the 'Revised' Annales Regni Francorum” (PDF). Историјски часопис. 59: 9—57. 
• Živković, Tibor (2011). „The Origin of the Royal Frankish Annalist's Information about the Serbs in Dalmatia”. Споменица академика Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт. стр. 381—398. 
• Kurze, Fridericus, ур. (1895). Annales regni Francorum inde ab a. 741 usque ad a. 829 qui dicuntur Annales Laurissenses maiores et Einhardi. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Hahniani. 
• Pertz, Georgius Heinricus, ур. (1826). „Annales Laurissenses et Einhardi”. Monumenta Germaniae Historica: Scriptores. 1. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Aulici Hahniani. стр. 124—218. 
• Pertz, Georgius Heinricus, ур. (1845). Einhardi Annales. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Hahniani. 
• Scholz, Bernhard W.; Rogers, Barbara, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. Ann Arbor: University of Michigan Press. 

Спољашње везе

• Оригинални текст на латинском
• Geschichts­quellen des deutschen Mittelalters: Annales regni Francorum
• Geschichts­quellen des deutschen Mittelalters: Annales qui dicuntur Einhardi