Ангклунг
 Ангклунг | |
| Класификација | идиофони инструменти |
|---|---|
| Развијен | 7. век |
Ангклунг је музички инструмент сунданског народа у Индонезији направљен од различитог броја бамбусових цеви причвршћених за бамбусов оквир.[1] Цеви су уклесане тако да имају резонантну висину при удару и подешене су на октаве. Оквир се држи у једној руци док се другом тресе инструмент. Сваки извођач у ангклунг ансамблу је обично одговоран за само једну тону, заједно производе комплетну мелодију.
Популаран је широм света, настао је у данашњим провинцијама Западне Јаве и Бантена, а Сунданци су га користили много векова. Ангклунг и његова музика су постали важан део културног идентитета сунданских заједница.[2] Свирање овог инструмента код оркестра захтева сарадњу и координацију и верује се да промовише вредности тимског рада, међусобног поштовања и друштвене хармоније.[3]
Унеско је 18. новембра 2010. званично признао индонежански ангклунг као ремек—дело усменог и нематеријалног наслеђа човечанства и охрабрио је индонежански народ и индонежанску владу да чувају, преносе, промовишу, представљају и подстичу прављење ангклунга.[3]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Реч ангклунг потиче од сунданског angkleung-angkleungan, што сугерише кретање свирач и ономатопејски звук који долази из инструмента.[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Свирачи ангклунга у Бантену. -
Свирачи ангклунга у Индонезији 1949. -
Оркестар ангклунга у Индонезији 1971. -
Сундански дечаци који свирају ангклунг 1918. -
Деца са ангклунгом на језеру Багендит. -
Плесачи са ангклунгом. -
Свирање ангклунга. -
Ангклунг оркестар у Индонезији. -
Ангклунг перформанс у Франкфурту на Мајни. -
Ангклунг перформанс у Јогјакарти. -
Наступ ангклунг групе у Немачкој.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „"Indonesian Angklung", Inscribed in 2010 (5.COM) on the Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity”. UNESCO. Приступљено 5. 1. 2021.
- ^ Spiller, Henry (2004). Gamelan: The Traditional Sounds of Indonesia, Volume 1. ABC-CLIO. стр. 140. ISBN 978-1-85109-506-3. „Angklung has become a veritable symbol of Sundanese culture”
- ^ а б „"Indonesian Angklung", Inscribed in 2010 (5.COM) on the Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity”. UNESCO. Приступљено 10. 10. 2014.
- ^ „Angklung : Harmony in a Bamboo Orchestra”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2014. г. Приступљено 2. 10. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Tenzer, Michael (1998). Balinese Music. Hong Kong: Periplus Eds. ISBN 9789625931692.
